Prvi avion Cvajte je Srbin! Ožiljak od Osimena i karakter koji seoski makadam zameni autobanom

Kada igrate uzastopne sezone u elitnom rangu belgijskog fudbala, fudbalski kvaliteti vam nisu upitni. A na putevima od Genka do Briža, od Antverpena do Šarlroe, od Liježa preko Brisela do Genta, upoznate i igrače koji su se sa statusom velikana vratili u Belgiju da završe karijeri, odnosno one koji tek treba da zagospodare najbleštavijom evropskom pozornicom. A Vukotić se hvatao u koštac sa Viktorom Osimenom, Žeremijem Dokuom, Šarleom de Ketelareom, Džonatanom Dejvidom, Lousom Opendom, Polom Onuačuom...
"Od svih igrača koje si nabrojao, Žeremi Doku i Džonatan Dejvid su bili brutalno dobri. Doslovce su preskakali belgijsku ligu i bilo je pitanje vremena kada će napraviti bum u Evropi. Što se Osimena tiče, bio je odličan napadač, ali u vreme kada sam ja igrao u Belgiji, nije bio dominantan koliko Doku i Dejvid. Ali postoji anegdota. I dan danas imam ožiljak od Osimena, posle jednog sudara glavama. Bio sam na ušivanju. On je igrao za Šarlou tada.", prisećao se Vukotić, pa dodao još dva imena među koje staje i jedan od najboljih štopera Premijer lige u 21. veku: "Igrao sam protiv Samira Nasrija i Vensana Kompanija. Kompani je poslednju sezonu karijere odigrao u Anderlehtu kao trener igrač. Uz Nemanju Vidića bio mi je idol. Bio je superioran na terenu, ali me je zadivio i kao čovek. Prišao sam mu posle utakmice da mu tražim dres, na šta mi je on odgovorio da će mi ga dati posle, kada budemo otišli u svlačionice. Sedeo sam u svlačionici koji minut kasnije, potpuno zaboravio na dres, a trener golmana mog tima me je pozvao da izađem jer me neko čeka ispred svlačionice. Jedan Vensan Kompani je došao ispred svlačionice da meni da dres. Pritom, izgubio sam se malo u tom trenutku, a on je tražio da ja njemu dam moj dres. Naravno, nije ga tražio jer sam ja ime, već iz čistog poštovanja. Pokazao je koliko je veliki."

Vukotić i Osimen u skoku (guliverimage.com, Copyright: xVincentxKalutx)

Sa još jednim velikim fudbalerom je vodio bitke, a kasnije i delio svlačionicu u Belgiji. Možda Diumersi Embokani ne spada u krem evropskog fudbala, ali je Africi, posebno u svojoj zemlji, najbolji strelac Kupa nacija iz 2015. godine nadaleko cenjen i voljen.
"Čovek koji je imao preozbiljnu karijeru, koji je zaradio mnogo novca, a toliko je dobar i skroman, uvek raspoložen za šalu. Te godine u Beverenu nije nas gledao sa visine iako je mogao da kupi celu ekipu. Uzeo sam njegov dres kada je igrao u Antverpenu, potom smo postali saigrači i uverio sam se da je momak za primer. On je fudbalska legenda u DR Kongu, kakav status samo ima u svojoj zemlji. Pričao nam je, znam da deluje prilično nestvarno, ali kada dođe u Kongo, štiti ga vojska. Previše je popularan, ne može da prošeta ulicom. Ima i svoj kamp u Kongu za male fudbalere. Mislim da je ove sezone završio karijeru."

Nakalemilo se u Belgiji fudbalskog iskustva, anegdota, nezaboravnih trenutaka, a bilo bi ih manje da je 2020. godine završio u Seltiku. Škotski velikan bio je zagrejan, ali je jedan čovek nenamerno stao na put Vukotićevom transferu.

"Želeo me je Seltik, ali se za moj dolazak tamo čekao odlazak Kristofa Ajera koji je kasnije potpisao za Brentford. Nažalost, nije otišao te godine kada su me hteli, pa je moj transfer propao. Što se Nemačke tiče, bio sam u kontaktu sa Vehenom dok su igrali baraž sa Arminijom. Usaglasili smo se oko uslova, ali dogovor je bio da potpišemo ugovor samo ako uđu u Cvajtu. To se i desilo, odigrali smo dobro u prvom delu sezone, ali smo nažalost ispali. Ali i u lošim stvarima postoje dobre. Da nije tako, ne bih potpisao za Darmštat. Ključnu ulogu odigrao je Pol Ferni, sportski direktor koji me je doveo u Vehen, a koji je u međuvremenu otišao u Darmštat. To je najveći klub u mojoj karijeri, ozbiljan klub sa mnogo navijača."

Posle pet godina u Belgiji i na polovini druge sezone u Cvajti, nemoguće je ne uočiti razlike.
"Uvek kažem, prva liga je prva liga. Ali opet, eventualno prvih četiri, pet klubova u Belgiji bi moglo da igra Cvajtu jer je zaista jaka liga. Apsolutno nijedan stadion u Belgiji ne može da parira ozbiljnijim klubovima Cvajte. Atmosfera je preozbiljna. Nijedan klub u Belgiji nema takvu atmosferu. Možda Standard iz Liježa, ali većina ne može da priđe Cvajti."

Vraćamo se na početak priče i fudbalere dvometraše. Kao što u košarci momci niži od 180 centimetara umaju jednu vrstu hendikepa, te samo par izuzetaka poput Boa Mekejleba, Ti-Džeja Šortsa, Jaga Dos Santosa potvrđuje pravilo, tako nije baš prirodno ni da fudbalski džinovi barataju sa loptom kao da im je srasla uz nogu. Dakle, postoji određena skepsa i od strane klubova kada treba angažovati dvometraša, dok rivali na njih često gledaju kao na slabu tačku.
"Siguran sam da to jeste slučaj. Ekipe koje igraju protiv nas pokušavaju da stave brže napadače na moju stranu. Možda to jeste neki moj deficit, ali kao što imam određeni deficit u brzini, tako imam snagu u vazduhu. To jesu prednosti i mane, ali do sada nisam imao ne znam kakav problem sa nekim igračem, da je neuporedivo brži od mene."

Kada je trener Florijan Kofelt početkom septembra seo na klupu Darmštata, video je u Vukotiću igrača bez velikog samopouzdanja. Danas o njemu priča kao o Darmštatovoj figuri koja je najviše napredovala i zbog koje se protivnički igrači uvek razočaraju kada pomisle da je slaba tačka i napadnu ga u presingu.
"Pričao sam o tome sa njim. U početku sezone smo igrali vrlo loše i ja sam bio bez samopouzdanja. Ali kako je tim krenuo da se diže, da igra bolje po njegovom dolasku i ja sam počeo više da verujem u sebe i svoje mogućnosti. Bilo mi je lakše da igram, da pokušam sa nekim pasovima koje inače ne bih probao u početku sezone. Dobio sam na sigurnosti i na svom sam nivou."

Aleksandar Vukotić (SV Darmstadt 98)

Mnogim čitaocima ime Florijan i prezime Kofelt neće mnogo značiti, ali ono što treba da znaju jeste da je pre više od sedam godina, kao 35-godišnjak, preuzeo prvi tim Verdera iz Bremena, da ga je vodio na 142 utakmice, ali da se prvi samostalni trenerski mandat čoveka kojeg su prozvali novim Jirgenom Klopom završio otkazom. Ipak, Vukotić vidi isti talenat zbog kojeg su i došla poređenja sa slavnim nemačkim stručnjakom.
"Najbolji trener u mojoj karijeri. Pravi dosta video analiza sa nama, pre i posle utakmice. Bavi se i najmanjim detaljima. Podiže samopouzdanje igračima. I kada se dešavaju greške na treninzima i utakmicama, njegov pristup je da bodri. To je bio ključ, zbog toga smo i počeli da igramo jako dobro. Do pretposlednje utakmice imali smo seriju od devet mečeva bez poraza, od Verdera u Kupu smo primili gol u poslednjem minutu. Sve to mi daje nadu i zato nas vidim kao tim koji bi mogao da napravi iskorak. U Verderu je bio jako mlad, ali kako sada radi, siguran sam da može da se vrati na nivo Bundeslige. Uveren sam da će u budućnosti trenirati veliki klub, ako ne u Nemačkoj, negde u Evropi."

Statistika i dominacija Vukotića u skok duelima (Printscreen)

Vukotićev poredak u duel igri (Printscreen, www.bundesliga.com)

Podigao je Kofelt samopouzdanje srpskom štoperu dok je ono bilo u zapećku, a dalje je 29-godišnjak iz Vrnjačke Banje nastavio sam da gura letivu. Svakim novim dobijenim vazdušnim duelom, novim pogotkom, intervencijom, sačuvanom mrežom. Zvanična statistika Bundeslige 2 kaže da je na vrhu lestvice po broju dobijenih duela u vazduhu (91), da je 12. po ukupnih dobijenih duela (180). Kako je odigrao 16 utakmica, dolazimo do brojke da dobija 5,6 vazdušnih, a ukupno 11 po utakmici! Prvi avion i najveća vazdušna opasnost Cvajte.
"Nisam pratio statistiku za duel igru, ali golove redovno pratim. Ima jedan igrač iz Kajzerslauterna, Boris Tomjak koji je dao dva gola više od mene, ali on je šutirao penale i dao je tri gola sa bele tačke. Ovo mi je rekord karijere. Čeiti gola na polusezoni (tri u ligi, jedan u kupu), do sada sam davao po dva. Nadam se da na proleće mogu da pređem brojku od pet pogodaka", ispirčao je Vukotić koji je, najopasniji je, razume se, iz prekida: "Svake nedelje gledamo skauting protivnika, slabe tačke, kako da ih napadnemo iz prekida. Ekipa se trudi da lopta dođe do mene, ali imamo još kvalitetnih skakača."

Vukotić u skoku (guliverimage.com)

Golovi iskusnog srpskog defanzivaca mogli bi da budu deo mozaika na putu do Bundeslige. Pogled na tabelu, iako je Darmštat na 10. mesto, kaže da je on asfaltiran realnošću.
"Trenutno ne vidim nijednu ekipu za koju bih rekao da je glavni favorit za ulazak. Svi imaju oscilacije i padove u formi. Na startu mi je Fortuna Dizeldorf izgledala kao favorit, ali je pala i igrački i rezultatski. Keln je za mrvicu ispred svih. Znam da moj tim ima adekvatan kvalitet da se bori za elitu.", zaključio je Vukotić.