Prvaci Evrope umesto da se raspadnu usred sezone

Kada je Niko Kovač posle pobede u Pireju rekao da „njegov Bajern ne može da vozi 200 na sat pošto ima mogućnost da razvije brzinu od samo 100 na sat“, odbrojao je sebi dane i čačnuo tamo gde ne sme. U osinjak. Direktno je prozvao Henesa, Rumenigea i vrhušku Bajerna da mu nisu obezbedili konkurentan tim za borbu u Ligi šampiona, a istovremeno je udario po sujetama u svlačionici. Dovođenje Bajernove klupske politike pod znak pitanje se na prašta. Izgubio je i podršku Uprave i podršku svlačionice.

Znali su u upravi kluba da Kovač zapravo ne zna da vozi ono što ima na raspolaganju. Samo nekoliko nedelja ranije taj isti Bajern demolirao je vicešampiona Evrope Totenhem u Londonu sa 7:2. Bio je to pokazatelj da Bajern i te kako može da juri 200 na sat, ali da mu fali bolji vozač. Usledio je poraz kod kuće od Hofenhajma, pa remi sa Augzburgom, tesne pobede nad Olimpijakosom, Union Berlinom i Bohumom, pa debakl protiv Ajntrahta.

Pitate me za Nojera?

Red je bio

Bajern je u tom trenutku delovao kao tim koji će se raspasti usred sezone. Ni senka ovog sastava koji je protutnjao kroz Ligu šampiona. A napetost u svlačionici je rasla.

Tomas Miler je etiketiran kao „bivši igrač“, Nojeru je zaprećeno da će na kraju sezone prepustiti mesto među stativama novajliji Nibelu iz Šalkea, Alkantara i Alaba nisu prihvatili ponude za nove ugovore, Boateng je odavno bio pod znakom pitanja, Havi Martinez istrošen, Kutinjo, Perišić i Kuizans procenjeni kao nepotrebni dolasci koji ništa nisu doneli, skupocena pojačanja Ernandez i Pavar su se sporo uklapala, Alfonso Dejvis je dobijao šansu na kašičicu kao desno ili levo krilo... Polovina tima je bila pod upitnikom. Samo su Levandovski, Gnabri, Kimih i Gorecka delovali kao sigurni oslonci ekipe. Mnogo toga je u Bajernu bilo nepoznato i budućnost je nosila neprijatnu neizvesnost.

U Bajernu su presekli i Kovača zamenili njegovim dotadašnjim asistentom Hansijem Flikom. Večiti pomoćnik je dobio šansu da izgura sezonu jer gore od onogo nije moglo. Bajern nije imao šta da izgubi. Titula u Bundesligi je bila stavljena na kocku, a bez obzira na ime i tradiciju kluba, niko u tom trenutku nije svrstavao Bavarce u uži krug kandidata za titulu šampiona Evrope. Pobede u grupnoj fazi i nezaustavljiva forma Roberta Levandovskog nisu bili dovoljni argumenti kada u nokaut fazi Bajern naleti na Real, Siti, Liverpul, Barsu i ostale. Tada je izgledalo da je Kovač u pravu i da Bajern jednostavno ne može da juri 200 na sat sa ostalim teškašima.

Flik je delovao kao iznuđeno i privremeno rešenje. Niko nije sumnjao da on ima trenersko znanje u teoriji, ali se sumnjalo da nema srce za tešku svlačionicu Bajerna. Tamo ni Anćeloti nije uspeo da dobije rat sa sujetama. Flik u biografiji nije imao reference da samostalno može da vodi nešto tako veliko. Pogotovo u toj situaciji u kojoj je bio Bajern. Ipak, oni koji ga bolje poznaju i više su pratili njegovu karijeru, znaju da je uvek imao mekan odnos sa igračima da su ga više voleli od prvih trenera. Scena kada prilazi uplakanom Haviju Martinezu koji je bio nezadovoljan ulogom u timu, najbolje opisuje kakav je status Flik imao u svlačionici Bajerna.

Na bundesligaškom debiju kao trener Bajerna, Flik je demolirao Borusiju Dortmund 4:0 i poslao poruku da ćemo gledati Bajern iz slavnih vremena Hicfelda i Hajkensa. Ludački presing, munjevite tranzicije, kratki pasovi, smirenost u poslednjoj liniji, hladnokrvnost pred protivničkim golom. Sve ono što Bajern kroz istoriju čini fudbalskom mašinerijom. Sve ono od čega je Bajern odustao godinama ranije kod Pepa Gvardiole i Karla Anćelotija, a što nije umeo da primeni Niko Kovač iako je po profilu bio idealna vrsta trenera za Bajern.

Prvo što je Flik uradio jeste pruženo neograničeno poverenje momcima koje već godinama poznaje iz reprezentacije i koji su lideri Nemačke i Bajerna. Nojer, Miler i Boateng su se preporodili i opet zaličili na šampione sa kojima je Nemačka pokorila svet. Usled prejake konkurencije na krilnim pozicijama Flik je rešio da Alfonsa Dejvisa iskoristi kao startnog beka. I dobio je najboljeg beka Evrope. Maestralno je koristio univerzalnost Kimiha i Alabe da igraju na više pozicija. I Bajern je počeo da melje...

Nije mašina, nego čovek

Vrlo brzo je bundesligašku trku preokrenuo u svoju korist, usput je osvojen i Kup Nemačke, ali sve to mu ne bi bilo dovoljno bez Lige šampiona. Dupla kruna u Nemačkoj je Bajernov standard koji im odavno ne zadovoljava apetite.

Pandemija korona virusa i čudna sezona su dali Fliku više vremena od direktne konkurencije da se pripremi. Formu je tempirao za Lisabon dok su Španci, Italijani i Englezi na kraju platili ceh ludačkom tempu završetka nacionalnih prvenstava. Bajern je došao odmoran, a opet našpanovan, sa dovoljno minuta u nogama posle pauze. Ceh je prva platila Barselona. Istorijskih osam golova poslali su strašnu poruku da su Bavarci prvi favorit za „ušati pehar“.

Energija, trčanje i mentalitet koje je Bajern pokazao na završnom tuniru bili su na nivou onog Hajkensovog Bajerna od pre nekoliko godina koji je protutnjao Ligom šampiona kao retko koja ekipa u istoriji. Taj Bajern je bio talentovaniji od ovoga Flikovog, imao je Riberija i Robena, ali ovaj Bajern je možda i najbolji primer savršene timske igre u kojoj svi od golmana do centarfora rade svoj posao perfektno i prave razliku. Bajern nije imao slabu tačku na celom turniru. Ne možete ni za jednog igrača Bavaraca reći da je bio loš i da bi trebalo neko da ga zameni. Bukvalno je svejedno da li počinju Perišić ili Koman, Botaeng ili Zile. Čak je oživeo i Kutinjo.

Ni ta odbrana oko koje su mnogi bili skeptici nije pokazivala previše znakova slabosti jer je bila dobro pokrivena ludačkim presingom napred i preporođenim Nojerom pozadi. Situacija kada Bajern u 80. minutu igra presing protiv Pari Sen Žermena kao da je utakmica tek počela, najbolje govori kako je Flik tempirao formu za kraj sezone. Naravno da im je PSŽ stvorio šanse, ali ostalima bi stvorio mnogo više. Uostalom, PSŽ je po znanju i sirovom talentu iznad ovog Bajerna, ali timska igra Nemaca nedokučiva je za Svece koji zavise od dvojice igrača. Najbolja igra u Evropi zbog čega je i nagrađena adekvatnim ordenom.

Koliko sada čudno deluje da je ovo isti tim koji je pre pola godine izgledao kao da se raspada i da će na leto biti potrebna gomila pojačanja.

Možda na kraju i hoće jer bi neki mogli da odu. David Alaba je zahtevom da bude najplaćeniji u timu razbesneo čelnike kluba i ušao u poslednju glodinu ugovora, tako da je ovo poslednja šansa za klub da ga proda. Mada ima i naznaka da se strasti smiruju, te da će do dogovora ipak doći. Možda i oivaj trofej bude uticao na Austrijanca... Tijago Alkantara je odbio novi ugovor i dogovorio se sa Liverpulom. To je gotova stvar. Boateng je takođe na granici. Perišić će ustupiti mesto Saneu. Havi Martinez se pozdravio, Kutinjo se vraća u Barselonu. Odlasci Alabe i Alkantare bili bi veliki udarac za klub, ali ne treba sumnjati da će ih Bajern nadoknaditi. Najveći uspeh Flikovog Bajerna je što ne postoji igrač od kojeg zavise. Nije to čak ni Levandovski kojem je ukradena Zlatna lopta ove sezone. Videlo se sinoć kada su ga Silva i Markinjos skoro pa stavili u džep. Bajern je više od jednog igrača.

Bajern je najbolji tim Evrope.