Ilustracija (©Reuters)
Ilustracija (©Reuters)

Prosvetitelj Eduardo Kosović i Clásico del fútbol Nicaragüense

Vreme čitanja: 6min | sub. 13.02.21. | 23:37

Dirijanhen noćas dočekuje Real Esteli, a iako mu je nedavno uzeo jednog od glavnih igrača, neće moći da računa na njega zbog klauzule po kojoj Moskera ne može da igra protiv bivšeg kluba

Gotovo neverovatno zvuči, da je pored Meksika, Kostarike, El Salvadora i Hondurasa, jedan od najstarijih fudbalskih sistema takmičenja u Centralnoj Americi uspostavljen u Nikaragvi. U ovu zemlju, uglavljenu između Karipskog mora i Tihog okeana, sa nešto više od 6.500.000 stanovnika, fudbal je stigao početkom prošlog veka, tačnije 1907. godine. Povratkom sa studija iz Kostarike, u rodnu Dirijambu, tada kao profesor fizičke kulture, Napoleon Parales Bendanja, okupio je oko sebe ljubitelje ove igre, koji su svoje akademsko zvanje stekli u Evropi, gde su se prvi put upoznali sa dražima loptanja.

Rezultat ovog okupljanja bio je stvaranje fudbalskih klubova, prvenstveno u Dirijambi. Trend je brzo stigao i u par desetina kilometara udaljenu prestonicu Managvu, a potom se proširio po čitavoj Nikaragvi. U početku, prvenstva su se održavala na lokalnom i regionalnom nivou, sve do 1933. godine kada je formirana nacionalna liga, koja je sadržala svega četiri kluba, prestonički Avaj, Sporting iz Korinta, Metropolitano iz Leona i Dirijanhen iz kolevke fudbala u ovoj zemlji, Dirijamba.

Izabrane vesti

Upravo je prva prekretnica ovog sporta u Nikargvi bila osnivanje Dirijanhena 15. maja 1917. godine. Pored gorepomenutih klubova u prvom izdanju nacionalne lige, jedino je on danas aktivan. I ne samo to, popularni crno-beli ili Los Kakikes, kako glasi nadimak ovog kluba, aludirajući na poglavare plemena Taino koji su naseljavali ove krajeve, danas posle više od jednog veka postojanja, najtrofejniji je klub u državi sa 27 titula šampiona i jedini je tim iz Nikaragve koji je uspeo da dođe u finale nekog kontinentalnog takmičenja.

Za titulu vladara kontinenta, sukobio se sa Deportivo Aguilom iz El Salvadora, u KONKAKAF kupu šampiona 1976. godine. Orlovi iz San Migela bili su nemilosrdni u finalnom dvomeču, gde su slavili ukupnim rezultatom 11:2 (6:1 i 5:1). Iz ovog rezultata, a i danas, može se zaključiti da fudbal u ovoj državi, iako zastupljen mnogo pre od pojedinih koje ih okružuju, nije dostigao zavidan nivo dovoljan da se suprotstavi ostatku centralnoameričkih predstavnika.

Druga važna stavka pri razvijanju fudbala u Nikaragvi desila se 1941, pojavom Eduarda Kosovića. Nacionalnim izjašnjenjem Mađar, a poreklom sa naših prostora, Eduardo je dolaskom u Nikaragvu postao prvi strani trener, prenoseći svoje fudbalsko znanje nekolicini klubova. Štampa iz tog vremena govori kako je ujutru trenirao prestoničke klubove u Managvi, a zatim ni poslepodne otputovao u obližnju Dirijambu, nastavljajući svoju prosvetiteljsku misiju. Popularni Edi, kako su ga tamo od milošte oslovljavali, bio je osnivač prve nacionalne fudbalske selekcije Nikaragve 1941. godine. Iste godine reprezentacija je učestvovala na prvom prvenstvu Centralne i Karipske Amerike održanom u San Hoseu, glavnom gradu Kostarike.

No, vratimo se na klupski fudbal. Dirijanhenova najuspešnija era bila je četrdesetih godina prošlog veka, kada je osvojila sedam nacionalnih kruna, od toga čak šest uzastopnih u periodu od 1940. do 1945, stvarajući time državni rekord koji do danas nije oboren.

Tim Dirijanhena (©AFP)Tim Dirijanhena (©AFP)

Naredne tri dekade nisu bile toliko uspešne po crno-bele. U 30 godina uspeli su da osvoje isti broj titula kao u najuspešnijem periodu, svega šest. Nova epoha nastala je početkom osamdesetih kada su vezali tri titule zaredom, a do kraja decenije osvajili su još dve. U čitavom ovom periodu, Dirijanhen nije imao ozbiljnijeg protivnika i praktično je bio nedodirljiv u smislu broja osvojenih trofeja, ma koliko god određeni period bio razočaravajuć. Prevelike zalihe ovom klubu uvek su davale određenu zonu komfora u odnosu na povremeni sjaj prestoničkih ekipa Deportivo Universidada ili Amerike iz Managve.

Postoji jedna fraza u Nikaragvi koja možda najbolje opisuje ovaj klub, ona glasi - "Dirijanhen nije imao detinjstvo, jer je rođen veliki".

Međutim, početkom devedesetih godina, stvari na fudbalskoj sceni ove centralnoameričke države polako su počele da se menjaju. U sezoni odigranoj 1991. godine, prvi put jedan klub sa severa zemlje poneo je zvanje prvaka. Tada poprilično, a i danas u poređenju sa ostalima, jedan mladi klub po imenu Real Esteli, osnovan 1961. godine u istoimenom gradu, posejao je zrno rivalstva, ne sluteći da će iz njega, dve decenije kasnije isklijati najmlađi nacionalni klasik u ovom delu sveta.

Osvajanjem svoje druge krune u sezoni 1998/99 pa do danas, popularni El Tren del Norte - Voz sa severa, kako glasi nadimak ovog kluba, uvek je završavao prvenstvo bar među prvih pet ekipa. Kažemo bar, jer je ulaskom u novi milenijum, neračunajući tekuću sezonu, odigrano 23 šampionata (od 2017. godine igraju se dva prvenstva godišnje), od kojih je čak njih 17 pripalo Real Esteliju.

Neprikosnovena epoha crveno-belih traje i danas, gotovo 20 godina, u kome su svega tri puta dozvolili Dirijanhenu da odnese titulu, isto koliko puta je pehar pripao i prestoničkom klubu Valter Fereti. Iako su crno-beli još daleko ispred po broju osvojenih šampionata sa 27, ako tim iz Estelija bude nastavio sa ovakvom progresijom, bez sumnje će da uzdrma decenijama nedodirljiv tron fudbalskog vladara.

Sastav Real Estelija proslavlja poslednji trofej (©AFP)Sastav Real Estelija proslavlja poslednji trofej (©AFP)

Još jedna neverovatna činjenica, koja najbolje oslikava silu koja se praktično niotkuda pojavila sa severa, i koja je prouzrokovala da i Nikaragva, pored gradskih okršaja, dobije i onaj na nacionalnom nivou. Dirijanhen je od osnivanja Real Estelija, dakle od 1961. godine osvojio 17 šampionata, dok su crveno-beli od svog prvog trofeja 1991. u vitrinu složili 19 pehara.

Gotovo da ne postoji sezona u protekle dve decenije, a da se ova dva kluba nisu našla u njihovim završnicama. Suludo bi bilo nabrajati ih sve, pa ćemo se osvrnuti samo na poslednja četiri prvenstva. Prošlogodišnji format Apertura, odlučen je klasičnim dvomečom u kom je Esteli, posle remija bez postignutih golova u Dirijambi, slavio kod kuće minimalnim rezultatom za svoju četvrtu titulu u nizu. Pre toga, tri puta zaredom u formatima Apertura 2019, Klausura 2019. i Apertura 2020, Esteli je izbacivao Dirijanhen u polufinalu, kasnije svako finale rešavajući u svoju korist.

Pošto se evidencija okršaja izeđu ovih klubova vodi u poslednjih 60 godina, ne treba da čudi mali broj međusobnih duela za razilku od većine klasika u Latinskoj Americi. Tako se do sada Clásico del fútbol Nicaragüense, kako ga još oslovljavaju, igrao ukupno 123 puta, od toga Real Esteli je slavio 55 pobeda, dok je Dirijanhen pobedio u 24 navrata, a 44 puta susret se završio bez pobednika.

Noćas je na program novi dvoboj, u okviru 7. kola formata Klausura za 2021. godinu. Crveno-beli su trenutno drugoplasirani sa 15 osvojenih podova, posle pet pobeda i jednog poraza od Halapa, dok crno-beli zauzimaju poziciju niže sa 12 bodova sakupljenih iz četiri trijumfa, uz dva neuspeha.

Pred noćašnji susret koji je na programu od 02.00 po srednjoevropskom vremenu, dešavale su se mnoge čudne stvari koje su uplele trenutnog vezistu Dirijanhena, kolumbijskog internacionalca Džona Moskeru i sada već bivšeg šefa stručnog štaba Alberta Kastra, a koji je direktno odgovoran za njegov transfer u tim Kakikea, ni manje ni više, već iz ljutog rivala Estelija.

Naime, Kolumbijac neće biti na noćašnjem spisku brazilskog stručnjaka Flavija da Silve zbog postojećeg dogovora koji se nalazio u otkupnom ugovoru između Dirijanhena i bivšeg kluba, a koji je kao jedan od uslova postavio njegov izostanak iz svih mečeva u kome se njegova trenutna ekipa suočava sa Estelijem. Tim sa severa namerava da koristi ovu klauzulu za pokrivanje svojih leđa, znajući kakve kvalitete poseduje Moskera, tvrdeći kako je to deo sporazuma, a ne nametanje.

Pitanje koje se postavlja već danima, a na koje niko od čelnika kluba iz Dirijambe nije odgovorio jeste kako je jedan velikan poput Dirijanhena pristao na ovakav dogovor, znajući da je Esteli njegov glavni rival i moguć protivnik u gotovo svakoj završnici prvenstva.

Nije prvi put da se transferi vrše na ovoj relaciji, ali nikada se to nije desilo pod ovakvim uslovima. Dakle, žustra polemika se vodi u tamošnjoj sportskoj štampi od 28. januara kada je Albertu Kastru, bez davanja dodatnih objašnjenja, uručena koverta sa otkazom.

NIKARAGVA - 7. KOLO

Nedelja

02.00: (2,75) Dirijanhen (2,80) Real Esteli (2,75)

02.00: (1,90) Munisipal Halapa (3,35) Deportivo Okotal (3,90)

03.00: (2,55) Valter Fereti (3,20) Managva (2,65)

22.00: Juventus Managva - Činandenga

Ponedeljak

02.30: Junior Managva - Real Madriz

*** kvote su podložne promenama


Piše: Đorđe RADONJIĆ


tagovi

Nikaragva 1DirijanhenReal Esteli

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara