Proleće u Evropi Milanova (ne)moguća misija

Prvi put u bogtaoj klupskoj istoriji Milan je izgubio prve tri utakmice grupne faze Lige šampiona. Muški se pobio sa Liverpulom na Enfildu, zaslužio znatno više od poraza na San Siru od Atletiko Madrida kojem je u dobroj meri kumovao sudija Džunejt Čakir. A onda, protiv na papiru najlakšeg rivala Porta, kako reče i sam trener Rosonera Stefano Pioli, ekipa nije odigrala ništa.

Mogu se tražiti alibiji od desetkovanog tima na Dragau bez golman Majka Menjana, Frenka Kesija, Tea Ernandeza, Braima Dijaza, Antea Rebića, odnosno da su Milanu nedostajali igrači koji su zbirno postigli osam i namestili sedam golova od starta sezone. Kao pokriće za poraze mogu se istaći i sudijske greške, ali slaba uteha kada se pogleda tabela i sedmostruki šampion Evrope na njenom začelju sa nulom na koju nije navikao.

Mnogi su već otpisali velikana sa San Sira, ali matematika mu otvara put do nokaut faze kao onomad Atalanti 2019. godine. Doduše, nije samo do matematike. Milan mora da počne da pobeđuje.

Pioli: Lako je ovu utakmicu analizirati – nismo odigrali ništa

Zašto pomenusmo Boginju provincije? Zato što je pre dve sezone postala jedini klub u istoriji Lige šampiona koji je posle uvodna tri poraza uspeo da izboriu mesto među najboljih 16 Starog kontinenta. Atalantu je tada prvo sravnio sa zemljom zagrebački Dinamo (4:0), potom je poražena od Šahtjora, pa primila pet komada od Mančester sitija. Ni posle četiri runde nije imala pobedu, jer je u Bergamu igrala 1:1 sa Građanima, pa je ubacila u petu brzinu u završnici, osvetila se Dinamu i Šahtjoru, te sa sedam bodova obezbedila nastavak takičenja u eliti.

Pre Atalante, 41 tim je počinjao grupnu fazu sa tri poraza i nijedan nije uspeo da se uzdigne dovoljno za mesto u najboljih 16. Zadatak za Rosonere u domenu teorije, a teorija kaže da bi sa tri pobede do kraja vrlo izvesno sebi kupio evropsko proleće u Ligi šampiona. Ali Rosoneri će svaki naredni duel igrati bez prava na grešku. Počev od okršaja sa Portom na San Siru, preko pokušaja osvete Atletiku na Vandi Metropolitano, do razrešenja u Prestonici mode protiv Liverpula.

Naizgled, nemoguća misija. Naročito, ako povrede i dalje budu morile ekipu Stefana Piolija. Videlo se na Dragau koliko je Milan nemoćan bez okosnice tima i protiv rivala koji ne spada u krem evropskog fudbala. Jasno je bilo i par dana ranije protiv Verone, da uprkos volšebnom trijumfu, ne postoji jasna ideja u igri. Jedino sa stavom i fudbalskom predstavom koji su ih krasili u prvih pola sata protiv Jorgandžija na San Siru, Rosoneri imaju pravo da se nadaju čudesnom preokretu.