Projekat koji će oduševiti sve ili će ga svi odbaciti

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

U Španiji se već dugo raspravlja o mogućnosti da se fudbal igra u vreme Božićnih praznika. Slobodni dani bez omiljene zabave su nekako prazni. Na sreću, tribunal u Luksemburgu je uskočio u pravom trenutku da začini porodične ručkove sočnom debatom.

Radi se verovatno o jedinoj zemlji u Evropi gde je mišljenje javnosti podeljeno. Nasuprot engleskim navijačima koji su u roku od samo 24 sata oborili projekat Superlige za „veliku šestorku“, Španci zastupaju boje svojih klubova.

Na isti način su podeljeni i mediji, koji prilično vatreno zastupaju jednu ili drugu stranu, što se ponekad objašnjava političkom pripadnošću, a ponekad i nije sasvim objašnjivo.

U svakom slučaju, Bernda Rajharta, direktora agencije A22 i promotera Superlige, su ovih dana intervjuisali svi. I Berni, kako ga je od milja nazvao jedan voditelj, na perfektnom španskom i sa entuzijazmom i slatkorečivošću iskusnog stručnjaka za marketing, svima je poručio da je srušen monopol i da će nastupiti revolucija.

Florentino Peres je sa svoje strane izjavio da je u Evropi pobedila sloboda i da se radi o istorijskom trenutku za fudbal i sport uopšteno, dok je njegov kolega iz Barselone Đoan Laporta naglasio (kako i ne bi) da je ovo spas za održivost klubova. I tu se priča završava, jer su svi ostali klubovi, uključujući Atletiko, ostali pri svome.

Rajhart je, međutim, potvrdio da mu je više klubova koji se javno protive Superligi, privatno dalo potvrdan odgovor za istu. Uveren je da će projekat koji promoviše na kraju ubediti klubove da se priključe, bez obzira što trenutno nema podršku.

Priča je naravno sasvim drugačija u odnosu na prvobitnu zamisao novog evropskog takmičenja. Ključ je, reklo bi se, Blue liga, jedna vrsta svaštare za smirivanje duhova manjih klubova. Zamišljena je kao ulazna vrata za klubove kao što je Đirona, koja se još uvek stabilno drži na čelu Primere. Na taj način bi, na primer ta ista Đirona, ako osvoji špansko prvenstvo, dobila priliku da se godinu nakon toga bori sa još 32 kluba za ulazak u Gold ligu, a u idealnoj situaciji, tri godine kasnije, pod uslovom da održi kontinuitet i efikasnost, bi mogla eventualno ući u najvišu, Star, kategoriju.

Rajhart obrazlaže da je igranje u Ligi šampiona ne samo mač sa dve oštrice za takve klubove, nego da im direktno nanosi štetu. Poziva se na više državnih šampiona, među kojima je i Crvena zvezda, koji se nakon samo šest utakmica i često nijedne pobede, u decembru opraštaju od evropskih takmičenja, i nemaju vremena da izvuku ikakvu trajnu korist. Štaviše, mnoge klubove, kao Union Berlin, Liga šampiona je dovela u situaciju da se bore za opstanak u državnom prvenstvu.

Ideja „plave“ lige je, po rečima direktora A22, konsolidacija takvih timova u Evropi, sa najmanje 14 zagarantovanih mečeva, i njihovo postepeno pripremanje za susrete sa fudbalski i ekonomski održivijim timovima. Tome dodaje da u Evropi postoje velike fudbalske nacije, koje zbog ograničene geografske teritorije i broja stanovnika ne ubiru dovoljno novca iz televizijskih prava. Superliga ima rešenje, koje je ujedno, prema Rajhartu, rešenje za sve. Platforma Unify bi omogućila besplatan striming utakmica, nakon što osvoji svet i stekne ogromnu globalnu publiku koja se predviđa, održavala bi sve klubove Superlige samo uz pomoć reklama. A ko ne želi da gleda reklame, imaće mogućnost na različite nivoe pretplate.

(Reuters)

Ovaj deo plana izaziva najveću skepsu. Predsednik španske lige, Havijer Tebas, je u svom stilu izjavio da su ideju o besplatnom prenosu smislili dok su bili pripiti. Prema novčanim ponudama koje obećava Superliga, prihod od reklama i pretplata bi trebao da bude oko tri milijarde godišnje, što deluje poprilično neverovatno. Za početak se ipak računa na investitore koji bi garantovali plaćanje u toku prve tri godine (nekih 15 milijardi evra) i promoter poručuje da među njima nije Saudijska Arabija, nego da se radi isključivo o američkim i evropskim ulagačima.

Tebas se iz sve snage protivi sprovođenju ideje Reala i Barselone, zasniva stav na izveštaju KPMG-a iz 2022. koji je predvideo ukupni gubitak prihoda La Lige od 55% i gubitak vrednosti klubova koji ne pripadaju Superligi do čak 64%. U državi u kojoj profesionalni fudbal predstavlja 1,44% bruto domaćeg proizvoda i plaća više od osam milijardi evra u porezima, to uopšte nije zanemarljiva činjenica. La Liga je zbog toga i jedini nacionalni klupski regulator koji nastupa kao strana u postupku koji je počeo na Privrednom sudu u Madridu i stigao do Luksemburga. Taj proces se sada vraća na španski sud, a postoji i pravo žalbe, pa, znajući da UEFA i FIFA neće sedeti skrštenih ruku, pravni stručnjaci procenjuju da konačna odluka neće biti donesena još bar dve godine.

Upravo to je suština situacije. Premda tvorci Superlige javno likuju zbog istorijske pobede, ona je od ove sedmice tek postala moguća, što ne znači i ostvariva. Otvoren je proces u kojem neće biti dovoljno predstaviti poslovni model – koji sigurno može da osvoji JP Morgan ili drugog investitora i da ubedi Evropski sud pravde – koji se inače bori protiv monopola, pa ni ovde nije moglo biti drugačije. Sada je, međutim, potrebno ubediti klubove, igrače, nacionalne lige, fudbalske saveze, vlade, i samu UEFA-u.

Superliga je napravila brojne modifikacije i ustupke od trenutka kada je prvi put u javnost izašla zamisao o zatvorenom evropskom takmičenju u kojem bi učestovali samo najbolji. Sada bi se radilo o 64 tima čijom sudbinom upravljaju sami klubovi. S tim da su, bar za sada, to samo tvorci projekta koji, po rečima Florentina Peresa, nikada nisu formalno napustili Superligu. Odatle i sumnje ostalih klubova u njihove dobre namere.

Peres priznaje da će mu biti teško ili nemoguće da u projekat uključi Bajern i PSŽ, ali veruje da će se Englezi i Italijani vratiti, sada kada UEFA više nema mogućnost da ih sankcioniše. Klubovi Premijer lige će u svakom slučaju imati odlučujuću ulogu.

Jasno je da je ovo tek početak. Projekat je otvoren, mnoge stvari nisu definisane i pregovori će biti komplikovani, iako se pokazalo da su tvorci ideje veoma uporni i pomalo očajni zbog sve težeg finansiranja klubova koji nemaju upliv petrodolara.

Protivnici Superlige navode da Evropski sud u presudi zahteva transparentne, objektivne, nediskriminatorne i proporcionalne postupke, i da Superliga ni izdaleka ne ispunjava ove uslove. Mnogi, čak i ako nisu ubeđeni da je Superliga rešenje, podvlače da je odluka Evropskog suda, ipak, pozitivna jer će UEFA biti prinuđena da mnogo više pravda i obrazlaže svoje postupke i da se prilagođava evropskim propisima. A Rajhart je na pitanje da li bi razgovarali sa UEFA ako im da značajniju ulogu neodređeno odgovorio: „Razgovaraćemo sa svima“.

Imajući u vidu dugački sudski proces, moćne suprotstavljene strane, komplikovane interese i na kraju krajeva, veliku masu ljudi koja nije nimalo ravnodušna, a čije glasove broje političari, konačni rasplet je, reklo bi se, vrlo neizvestan. Sada već niko ne sumnja da će do promena doći.

PIŠE: Ognjenka MARIĆ