Progovorila tvrda engleska glava: Kažu da sam zbog novca u Emiratima, a tamo zarada 2.000 funti

Ako bi ste na ulici ugledali Džondža Šelvija pomislili bi ste da je u pitanju siledžija sa tribine. Klasičan lik kojeg vidite u britanskim filmovima sa navijačkom tematikom. Ćelav, neretko namršten, sav u tetovažama. Prava tvrda engleska glava sa kojom nema šale.

Kad se pojavio u Čarltonu pre 18 godina, mediji na Ostrvu su počeli da pišu o momku koji stilom igre podseća na Stivena Džerarda, čak su ga Redsi kupili. Odlična duga lopta, šut iz daljine, dobar izvođač prekida, ali od svega je na kraju ostalo samo poređenje. Put ga je vodio po klubovima kao što su Blekupl, Svonsi, Njukasl, Notingem Forest, Barnli, svratio je malo i do Turske, a karijeru polako privodi kraju u Arabijan Falkonsima, članu trećeg ranga u UAE.

Upravo tamo je dospeo u centar pažnje zbog promašenog penala iako je njegova ekipa na kraju slavila (1:0). Snimak je odmah postao popularan i ima milionske preglede na društvenim mrežama.
“Baš me briga šta ko misli, video sam nekoliko poruka, kažu, “otišao je tamo zbog novca. Kakav novac? Da li zaista mislite da u trećoj ligi Emirata ima novca. Ovde je plata fudbalera 2.000 funti mesečno. U odnosu na ono što sam zaradio, to je ništa. Moj brat koji radi u hotelu u Londonu ima veću platu nego ja. Tako da se ovde nikako ne radi o novcu”, rekao je Šelvi za BBC.

Postavlja se pitanje, kako je čovek koji ima 278 utakmica u Premijer ligi, jedno vreme je nosio dres reprezentacije odjednom došao na nivo da igra treću ligu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ključan čovek je Hari Agombar (čovek je bio na probi u Partizanu za vreme mandata Avrama Granta). On i Šelvi su prijatelji od detinjstva. Agombar je trener Falkonsa i zamolio je Džondža da dođe kako bi pomogao u razvoju kluba.
“Nisam ništa radio dva meseca, imao sam neuspešnu probu u Hal Sitiju, povredio sam tetivu tako da mi je to otežalo da pronađem angažman. Ovo je novi početak za mene. Imam svoje vreme, srećan sam i zadovoljan. U fazi sam kad želim da uživam u fudbalu. Imam dvoje dece, ne želim da više odrastaju u Engleskoj. Imali smo sreće što smo živeli u lepom delu Velike Britanije, ali tamo odakle sam ja, po meni, ne možete da doživite lepe stvari".

 Šta je razlog ovakvog Šelvijevog razmišljanja. Pa, on je odrastao u Romfordu, delu Londona poznatom po kriminalu, a i glavni grad Engleske je prethodnih godina skliznuo u kriminal. Samo prethodne godine ukradeno je 80.000 mobilnih telefona. Nekadašnji vozač Formule 1 Dženson Baton i njegova supruga ostali bez nakita vrednog 10.000.000 funti.
"U Londonu više ne smete da nosite sat, a ne telefon. Ne volim da pričam o politici, samo vidim neke stvari koje se dešavaju. Ljudi bivaju hapšeni zbog tvitovanja, pokazivanja zastave i povratka nekakvih zemalja. Ne želim da sedim i komentarišem takve stvari jer nisam dovoljno pametan za to. Uvaliću se u nevolju ako nastavim, ali jednostavno osećam da Velika Britanija nije ono što je bila pre deset ili 15 godina".

Ove reči ne važe za jednu sredinu u kojoj je Šelvi igrao - Njukaslu. Na severu Engleske je proveo najbolje godine karijere, a za Svrake je odigrao preko 200 utakmica.
"Njukasl je jedino mesto u kojem bih želeo da živim sa porodicom. Postoji debata o tome da li je Njukasl sposoban da privuče velike igrače kao što to čine klubovi iz Mančestera i Londona, ali dok ne odete tamo ne znate kako je. Ono što znam, nigde nećete naći ljubav prema fudbalskom klubu kao što sam video u Njukaslu, s ozbirom na to kako prihvataju fudbalere i koliko vas podržavaju. Volim taj klub i grad. Kad sam dobio poziv da tamo pređem iz Svonsija, vozio sam 12 sati, bila je velika gužva u saobraćaju. Samo sam želeo da stignem tamo, odradim lekarske preglede i potpišem ugovor".

Džondžo će na Sent Džejmsis parku zauvek ostati upamćen po golu protiv Lidsa. Bio je januar mesec, Svrakama se smešila još jedna paklena borba za opstanak. Nalaze se na pretposlednjem mestu na tabeli i dolaze na noge direktnom konkurentu. Utakmica nije bila lepa za gledanje, ali je Šelvi namestio loptu, uspeo da je zahvati taman toliko jako da Ilan Meslije odreaguje trapavo i primi gol u svoj ugao. Mnogi kažu da je to bila prekretnica i da se od tog momenta piše nova istorija kluba sa severa pod vođstvom Edija Haua.
"Da nisam dao taj gol, klub bi propao (a-ha-ha), šalim se. Kad se osvrnem na to, nisam svestan koliko je to bio važan momenat. Imao sam iskustvo igranja na Sent Džejmsisu, osetite uzbuđenje, ali nikad niste svesni koliki je klub Njukasl dok ne zaigrate kod njih".

Upravo sa Edijem Hauom, gaji poseban odnos. Smatra da nekadašnji trener Bornmuta ume da uđe u glavu igrača. Šelvi će posle karijere krenuti stopama Haua, već se sprema da polaže za A licencu.
"Pozvao sam ga da pitam da li mogu da prisustvujem nekom od njegovih treninga, ali ako hoću da napravim nešto u tom poslu, onda neka to bude zbog dobrog rada, hoću da zaslužim, a ne da se samo oslanjam na nekoga koga poznajem".

Iako nema puno godina (33), nekadašnji povremeni reprezentativac Engleske kao da polako postaje svestan da će uskoro morati da okači kopačke o klin.
"Moje telo nije isto kao što je bilo nekada. Kako postaješ stariji, svaki put da izađeš na trening pomisliš "Da li poslednji put radim ovo". Da sam doživeo neku tešku povredu, verovatno bih okončao karijeru. Ne želim da prolazim kroz proces rehabilitacije. Postoji strah u tom smislu, ali dokle god se osećam relativno dobro, igraću", završio je Šelvi.