Prođe i taj Real, ide i taj Siti, zima kuca na vrata, a Liverpul gazi li gazi…

Dosadašnji deo Lige šampiona u novom formatu nije napravio takvu podelu na velike i male kao što je to ranije bio slučaj sa grupnim fazama. Ali, je nagovestio i jednu opipljivu stvar.

Liverpul je trenutno prvi favorit za osvajanje titule evropskog šampiona. Ne samo zbog maksimalnog učinka u pet kola već i zbog celog dosadašnjeg dela sezone u svim takmičenjima.

Možda je Barselona atraktivnija i spektakularnija, ali je pokazala da je i ranjivija. Tu je i Inter koji nije primio gol u pet utakmica, a igrao je sa Sitijem i Arsenalom. Ali, opet, slabiji nivo kvaliteta u Seriji A u odnosu na Premijer ligu i Primeru, ne dozvoljava bilo kojem timu sa Čizme da se nazove prvim favoritom u Ligi šampiona. Tu je i Bajern, ali deluje da su Bavarci tek na početku nečeg novog sa Kompanijem. Iznenadili su Borusija, Atalanta, Monako, Aston Vila… Ali sve to deluje kao prolazna priča.

Niko od početka sezone nije takva konstanta kao Liverpul. Verovatno ni najbliža familija Arnea Slota nije očekivala da će bivši strateg Fajenorda tako uspešno uskočiti u duboke cipele Jirgena Klopa i čak unaprediti ono što je Nemac ostavio iza sebe. Zasluge idu u Klopu koji nije ostavio tim na kraju ciklusa kao Ferguson u Junajtedu već je postepeno osvežavao i upumpavao svežu krv pa je i pre Slotovog dolaska završena era Manea, Firmina, Hendersona, Fabinja, a najavljen je novi ciklus sa Dijazom, Makalisterom, Soboslajem, Gakpoom, Gravenberhom…

Ipak, trebalo je to sve skockati u ovo što je danas i pronaći ulogu svakome. Slot je to uradio svetlosnom brzinom.

Liverpul je od 12 mečeva u Premijer ligi pobedio čak 10 među kojima su dueli protiv Čelsija, Mančester Junajteda, Aston Vile… Posle Totenhema su dali najviše golova u Premijer ligi (24), a posebno impresivno je što su primili najmanje (8). U Ligi šampiona nisu najefikasniji, ali su zato primili samo jedan gol u pet mečeva. A imali su isključivo rivale iz “liga petice”: Milan, Bolonja, Leverkuzen, Lajpcig, Real Madrid.

Gostovanje Reala na Enfildu je sinoć trebalo da posluži kao neki momenat istine za Slotove Redse. Koliko god da je Real bio oslabljen neigranjem nekih bitnih igrača, ipak je to prvak Evropa sa Belingemom, Embapeom, Modrićem, Kurtoom, Ridigerom…

Liverpul je ispit na “momentu istine” položio lakše nego premijerligaške kolokvijume protiv Sautemptona, Kristal Palasa ili Vulverhemptona. Realu je očitana fudbalska bukvica i samo da Darvin Nunjez nije bio u jednom od onih svojih izdanja kada sve promašuje, pobeda bi bila lakša i ubedljivija…

Za samo nekoliko dana, Liverpul očekuje još jedan ispit zrelosti. Na Enfild dolazi Mančester Siti u verovatno poslednjem pokušaju da ostane u trci za odbranu trona. S obzirom u kakvoj su Građani formi, nova pobeda Liverpula deluje ako realan scenario, ali Gvardiola se i ranije izvlačio iz sličnih situacija. Doduše, ne u ovako ranoj fazi sezone.

Ako u nedelju Redsi nastave sa serijom pobeda (imaju ih 14 na poslednjih 15 mečeva), ubiće dve muve jednim udarcem i ostaje mu da krajičkom oka motri na Arsenal. Takva dominacija u Premijer ligi se do sada uglavnom vezivala samo za Siti.

Nakon Sitija ide gradski derbi protiv Evertona koji je uvek tenzičan, a onda do kraja godine lakši raspored protiv Đirone, Fulama, Sautemptona, Totenhema, Lestera, Vest Hema…

Direktan plasman u osminu finala Lige šampiona je suštinski već obezbeđen, a to znači i dva meča manje u kalendaru sredinom februara što je prilično bitna stvar.

Bitan faktor je i da se nastavila tradicija dece iz Melvuda. Klub u kojem su ponikli Ijan Kalahan, Tomi Smit, Fil Tompson, Robi Fauler, Stiv Mekmanaman, Majk Oven, Džejmi Karager, Stiven Džerard, opet ima svoju krv. Kurtis Džons je tiho izrastao u jednog od nezamenjivih igrača, a mladi Konor Bredli je sinoć nagovestio da je Trent Aleksander Arnold komotno mogao da se priključi Realovim igračima na letu za Madrid ako mu se baš toliko ide… Kvivin Keleher odrađuje fantastičan posao na golu i terbalo bi opet razmisliti da li je Mamardašvili neophodan.

Sve ide kao podmazano za ekipu Arnea Slota da se čovek zapita: Da li je previše dobro da bi bilo istinito?

Uvek treba da postoji doza opreza kada je Liverpul u pitanju. Prosto, to je Liverpul. Takav klub da nikad ništa ne može da bude glatko do kraja. Ako sada sve ide bez stresova i grickanja noktiju, možda nas na proleće sačeka neka tradicionalna Liverpulova šizofrenija. I dalje cela fudbalska planeta čeka krizu Slotovih Redsa i kakav će biti njihov odgovor.

Trenutno ne pokazuju ni najmanje znake slabosti. Salah je Salah. Čak i kad to nije kao sinoć, nađu se drugi junaci poput Luisa Dijaza, Aleksisa Makalistera, Kodija Gakpoa… Nijedna povreda se nije osetila, ne zna se da li bolji posao odrađuju odbrana, vezni red ili napad. Dobro, tu je Darvin. Ali, čak se ni njegovi promašaji više ne apsotrofiraju toliko kao kod Klopa, niti ekipa pati toliko zbog njih. Možda je i dobro da bude neki kamenčić u Klopovim cipelama koje je obuo Slot. Ako je to samo Darvin, onda ne treba brinuti. Ekipa je navikla da pobeđuje dok on promašuje.