Priznajemo, neuništiv je!

Magija ne jenjava, uvukla se u betonske zidove stadiona Rajko Mitić i odbija da ih napusti. Aleksandar Katai je u 178. večitom derbiju odigrao jedno od najboljih poluvremena u dresu Crvene zvezde i stavio tačke na priče da više nema sposobnost da rešava velike utakmice, da nije u stanju da igra u tempu koji zahteva ozbiljan fudbal. On taj tempo možda nije ni imao, niti mu je potreban, on fudbalski razmišlja brže od drugih, vidi ono što drugi ne vide, većinu stvari radi bolje od ostalih. Često smo i sami pomislili, to je to – više ne može, ali sad moramo da priznamo – neuništiv je!

Čak smo i sinoć bili blizu tog zaključka. Mučio se majstor iz Srbobrana sa niskim blokom Partizana i dobro pokrivenim linijama. Zajedno sa Markom Arnautovićem u prvih 40 minuta se izgledao je tromo i nemoćno da izađe iz kandži Partizanove odbrane. Obojica su bili viđeni kandidati za prve izmene, možda već i na poluvremenu, čak je i Dejan Stanković nakon utakmice poručio da bi on iz prvog mandata imao slična razmišljanja. A onda, kada je delovalo da nema ideju, niti sposobnost da napravi prevagu na terenu, Katai kao da je uključio magični mod u poslednjim trenucima prvog poluvremena. Majstorski je predriblao Vukotića, upalio turbinu kao iz najmlađih igračkih dana, a onda levicom poslao centaršut pred gol Partizana, gde je savršeno postavljen bio igrač utakmice Vasilije Kostov.

Sve što se od tog trenutka do Kataijevog izlaska u 79. minutu dogdilo na terenu stadiona Rajko Mitić predstavljalo je svojevrsno svedočanstvo jednog fudbalskog majstorstva u dresu Crvene zvezde.

Zvezdina desetka kao da je na poluvremenu popila „eliksir mladosti“ i krenula da leprša na terenu z nameri da odigra meč koji će se prepričavati među navijačima Crvene zvezde. Nadahnut potezom iz finiša prvog dela igre, a usled većeg prostora između Partizanovih linija u drugom delu igre, Katai je karakterističnim dijagonalnim prodorima iza protivničkih leđa i teledirigovanim dodavanjima ispod nogu rivala, odbranu ekipe Nenada Stojakovića u stanje beznađa. Jedna takva lopta, koja nije imala brzinu, ali je posedovala savršene koordinate putanje, stavila je Marka Arnautovića u gol šansu u 52. minutu. Najbolji strelac u istoriji austrijske reprezentacije kao da nije želeo da postigne običan gol, promašio je zicer i sačekao teži trenutak pet minuta kasnije da i sam demonstrira majstorstvo.

Aleksandar Katai nije stao, nastavio je kao na letećem ćilimu da prodire putanjom koja je nedostižna za Partizanove defanzivce. Kao da nije želeo da se zadrži na asistenciji i dobrom utisku, već je imao nameru da ostavi lični pečat na utakmicu. Ispostavilo se da je upravo akcija kod njegovog gola bila najbolje što je Zvezda prezentovala u 178. derbiju. Sve je u tom 77. minutu odistalo fudbalskim majstorstvom, a sve je krenulo i završilo sa Kataijem. Zvezdin Magiko je bio taj koji je nakon ispucavanja Mateusa spustio glavom i krenuo zabilaznim putem ka golu. Usledila je biciklica Arnautovića, pa majstorska peta Zvezdinog najboljeg đaka, a onda je na loptu naleteo Katai i poslao je u dalji ugao nemoćnog Maka Miloševića. Gol i naklon Zvezdine publike najvećem majstoru kojeg je Marakana imala u protekloj deceniji, svakako i jednom od najvećih u ovom veku.

Da to nije bilo samo običan, već istorijski trenutak u Ljutice Bogdana, pokazala je i činjenica da je to bio jubilarni 150. gol Aleksandra Kataija, pogodak koji ga je osamostalio na trećem mestu večne liste strelaca ispred legendarnog Duleta Savića. Tu nije kraj, pošto je Dragan Džajić na samo pet golova udaljenosti.

Priče o tome da Katai ne više ne može da pravi razliku u evropskim mečevima počele su još pre nekoliko sezona. Barak Bahar ga je gurnuo u drugi plan i uvodio sa klupe u mečevima Lige šampiona, prošle sezone je upisao samo dva nastupa kod Vladana Milojevića u elitnom takmičenju (ukupno 24 minuta na terenu), a u aktuelnoj evropskoj sezoni bio je starter u dva meča protiv Linkolna, pa tek onda u Malmeu, dok je u međuvremenu upisao 23 minuta na četiri utakmice. Povreda Mirka Ivanića učinila ga je starterom u Švedskoj i protiv Selte u Beogradu, dok ga je Dejan Stanković u planu za ovih sedam dana odluke projektovao kao startera samo u derbiju, što se i moglo očekivati s obzirom na trkačku snagu Lila.

Može se reći da Kataiju uloga glavnog igrača ekipe u Mozzart Bet Superligi ne smeta, što pokazuje i činjenica da je bez većih komplikacija najbolji strelac prvenstva. Ipak, u sinoćnom derbiju je jasno pokazao da nije igrač samo za lokalne okvire, već da još ima šta da pruži ozbiljnom fudbalu. Ko zna, možda mu se do kraja sezone ponovo otvore karte kao u derbiju, pa demonstrira klasu i u Evropi. Niko ne sme da pomisli da neće, jer se ipak radi o čoveku koji je fudbalski - neuništiv.