Priče kruže da je spor i da se ne vraća u odbranu, a onda Luka Stojanović istrči sprint u 90. minutu: Najopasniji sam iz drugog plana (VIDEO)

Umesto da bude Partizanov adut, postao je njegov dželat. U prošlom prvenstvu gol za izjednačenje u Humskoj posle kog su mu, po sopstvenom priznanju, naslove pokupili tvorci preokreta Zoran Tošić i Saša Ilić, a u pretposlednoj etapi prvog kruga aktuelne sezone otvoreno stopalo vredno egzekucije i pobede najprijatnijeg osveženja ovdašnjeg fudbala. Pitanje je da li i iznenađenja, jer se Čukarički pozicionirao kao tim sposoban da uzima meru večitima, kao što se i Luka Stojanović (25) potvrdio kao igrač koji na bira ko je preko puta. Uvek igra isto.

Ako je Stefan Šapić stigao na jednom kraju terena da zaustavi Umara Sadika, a na drugom da prevari kompletnu odbranu gostiju, centralni vezni Brđana uživa status čoveka koji je zadao crno-belima završni udarac i možda se baš u sprintu dugom 50-60 metara iz 90. minuta ponudio deo odgovora na pitanje da li su se u Humskoj 1 makar dvaput ogrešili i da li bi možda u ovom timu Sava Miloševića za njega bilo mesta.

Pod uslovom da se odlazak iz matičnog kluba u lisabonski Sporitng može tumačiti ishitrenom odlukom, uobličenom u nezadovoljstvo što nije pri prvom timu 2012, teško je oteti se utisku da je Partizan propustio lepe prilike u minula dva prelazna roka da angažuje fudbalera koji pravi razliku na domaćim terenima. Potvrda je stigla jezikom statistike, Luka je dao 18 golova i podelio deset asistencija na 67 mečeva i sa pozcije centralnog veznog. Kakav je to učinak najbolje ilustruje podatak da je u poslednjih 12 meseci – od kraja oktobra 2018. do pretposlednjeg dana ove godine – Stojanović ukupno poentirao 13 puta i omogućio saigračima da još sedam akcija završe pogocima. Takve brojke, primera radi, nema nijedan fudbaler koji je u međuvremenu igrao u Humskoj na istoj ili sličnoj pozciji (Nebojša Kosović, Aleksandar Šćekić, Saša Zdjelar), čak ni ofanzivniji Marko Janković, Danilo Pantić ili Armin Đerlek.

Nekadašnjeg odlikaša omladinske škole poređenja ne zanimaju. Uživa u trenutku.
„Pobrojanim fudbalerima je, ipak, za nijansu lakše, igraju ili su igrali za Partizan, više utakmica imaju u sezoni, dele minutažu, dok sam ja našao sebe u Čukaričkom. Ovo je prava sredina za mene. Opet sam prvi vrhu klupske liste strelaca, proletos je od mene bio bolji Ognjen Mudrinski, sad sam na čelu kolone, ispred Marka Docića, jedino što mogu da obećam je da ću nastaviti da se ubacujem iz drugog plana, da svoj možda najveći kvalitet koristim na identičan način kao u završnici meča sa Partizanom“, ističe Luka Stojanović za MOZZART Sport.

Ko ga nije gledao otkako se vratio iz inostranstva mogao bi samo na osnovu imena klubovima kojima je davao golove da zaključi o kakvom se igraču radi. U poslednjih godinu dana po dva komada Crvenoj zvezdi, Radničkom i Partizanu, najboljim timova minulog prvenstva, a ista porcija i uvek nezgodnom Napretku. Nedovoljno da ga pozovu sa Topčiderskog brda, iako su planirali, ali bi kao obrazloženje što ne porade na transferu posezali za argumentima „ima višak kilograma“, „zanemaruje zadatke u odbrani“, „spor je“...
„Ne preostaje mi ništa drugo do da malo poradim na brzini“, smeje se Luka, ali ne zamera bivšem klubu. „Svako posmatra fudbal na svoj način. Partizanu je u neku ruku lakše nego nama u Čuki, jer forsira totalnu ofanzivu. Ispostavilo se da ponekad srlja, kao juče kad je pri rezultatu 1:1 pogubio pozicije na terenu i kaznili smo ga na isti način kao Voždovac. A moje karakteristike se znaju, kad se završava akcija volim da budem u ili oko 16 metara, jer su u fudbalu najopasniji igrači iz drugog plana. Ne mislim da na mojoj poziciji ima bržih igrača u Partizanu ili Zvezdi, kao naša dva najdominatnija kluba, poenta je da na sredini terena moraš brzo da misliš, kao što fenomenalno radi Bibras Natho i zbog čijih karakteristika crno-beli imaju dosta koristi“.

Prošlo je skoro osam godina otkako je Stojanović napustio Partizan. Kasnije su odlazili ispisnici iz „klase 1994“ poptu Aleksandra Mitrovića, Nikole Ninkovića, Lazara Markovića, Dejana Georgijevića... Neki su dobili drugu šansu, zbog čega ima među Grobarima zagovornika teze da istu zaslužuje i Luka.
„Mlad sam bio kad sam se otisnuo van granica države. Tek sad pravim odgovarajuće fudbalske korake, radim ono što je trebalo sa 18 ili 19 leta. Čukarički mi je omogućio da posle godina sazrevanja pokažem u srpskom fudbalu šta mogu. Zahvalnost za to dugujem predsedniku Čukaričkog Draganu Obradoviću i treneru Nenadu Lalatoviću, koji su mi omogućili da ispoljim talenat na najbolji način. Igrao sam i Belgiji i na Kipru na visokom nivou, ali tek sad, u sjajno organizovanom klubu, sve dolazi do izražaja“.

Isto kao što je Čukarički izrastao u marku vrednu pažnje, otpornu na promene trenera.
„Pod komandom Sima Krunića imali smo odličnu sezonu, plasirali se u kvalifikacije za Ligu Evorpe, da bismo odlilčno počeli i letos pod palicom Aleksandra Veselinovića, pružili jak otpor Moldeu, nastavili da beležimo dobre igre i zadovoljavajuće rezultate u Superligi, gro ove ekipe drži stvari pod kontrolom što je dovoljno da svi u klubu budu zadovoljni. Prvi cilj je da se opet plasiramo u Evorpu, a to što posle ovakvog starta neki misle da možemo više od drugog mesta, rekao bih da nisu realni, zna se ipak ko vodi glavnu reč u našem fudbalu“.

U teoriji, moglo bi da se desi da baš odloženi susret lidera Crvene zvezde i Čukaričkog odluči o zvanju jesenjeg prvaka, ali na Banovom brdu ne žele da gledaju u daleku budućnost.
„Naš naredni cilj je da pobedimo u Šapcu. Ideja Čuke je da se ponavlja, da iz utakmice u utakmicu dokaže kako rezultati kakve smo napravili nisu slučajnost. Moramo da budemo pošteni prema sebi, kao što smo bili u sredu veče, kad smo i uzeli tri boda Partizanu“, objašanjva Luka Stojanović koji iz poštovanja prema voljenom klubu gol odluke nije slavio, ali će ga definitivno pamtiti.

Pogledajte kako je u rubrici Tiket za vikend tipovao Filip Arsenijević...

FOTO: MN Press, Star sport