Priča poznatog beogradskog doktora o Bariju: Svakog 29. u mesecu vadim mantil sa crvenim prugama

Ako neko može da posvedoči o čitavom putu Crvene zvezde ka evropskom tronu, onda je to Ratko Vučković. Jedan je od navijača kluba sa Marakane koji nije propustio nijednu utakmicu voljenog tima na putu do pehara u Bariju. Lekar po zanimanju, član je kluba više od 60 godina, i zvezdaš koji je na posao sa ponosom nosio crveno-beli mantil.

„Za mene je 29. maj državni praznik. Najveći uspeh našeg fudbala koji će se teško ponoviti. Verovao sam od samog početka i prve utakmice. Iako smo odigrali 1:1 protiv Grashiopersa, i to na Marakani. Nisam gubio nadu, ja sam po prirodi optimista i verovao sam da tim Ljupka Petrovića može napraviti rezultat za ponos. Tako je bilo i tog 29. maja. Probudio sam se i otišao na stadion “Sveti Nikola” sa realnom željom da osvojimo trofej, a to su nam naši igrači i doneli“, rekao je Ratko Vučković.

Redovnim posetiocima Marakane Ratko Vučković je poznat kao neizostavni posetilac svih utakmica. Na Zvezdine mečeve ide sam, ima svoju stolicu na severnoj tribini.

„Taj dan je počeo kao i svaki drugi, a bio je kao nijedan u životu. Za pamćenje. Tokom čitavog dana sam osećao pozitivnu atmosferu, jednostavno navijački duh je “vakcinisan” od brojnih radosti zbog pobeda i suza zbog poraza. Vodio sam i svog sina i bili smo specijalno obučeni za tu priliku. Ne igra se finale Kupa šampiona svakog dana. Na svoj lekarski mantil koji je bele boje našio sam crvene pruge i u tome otišao na utakmicu. Taj mantil sam sačuvao i evo 29 godina kasnije nalazi se u mom ormaru. Takođe, svakog 29. u mesecu, ukoliko je to radni dan, odlazio sam na posao u tom mantilu, ponosan na svoj voljeni klub i uspeh koji će neko teško ponoviti“.

Vučković je otkrio i ko mu je bio omiljeni fudbaler u timu Ljupka Petrovića.

„Voleo sam ceo tim. Zaista, to su bili pre svega sjajni ljudi, a zatim i vrhunski fudbaleri. Nisu oni slučajno tek tako došli do evropskog trona. Počev od golmana Dike Stojanovića, koga čim vidim kažem da ga je pozdravio Amoros, aludirajući na odbranjeni penal već u prvoj rundi jedanaesteraca. Zatim bio je tu Belodedić, kojeg sam voleo zbog karaktera, Najdoski, Savićević, Pančev i ekipa. Ipak, najviše sam voleo Roberta Prosinečkog. On je bio genije na terenu i obožavao sam da ga gledam“.

Takođe, verni navijač nam je ispričao i kako se zaljubio u crveno-bele boje.

„Imao sam samo četiri godine kada je Zvezda formirana. To znači da je ljubav prema crveno-belom klubu usađena od samog rođenja. Moram da istaknem da sam ponosan na to što sam član fudbalskog kluba još od 1954. godine. Zvezda je nešto drugačije, ljubav prema crveno-beloj boji je neopisiv. Koliko je ta ljubav velika govori i činjenica da sam na mnoge evropske utakmice išao i auto-stopom samo da bih gledao fudbalere u crveno-belim dresovima. Takva ljubav ne može se opisati rečima“, dodao je Vučković.