D. NedeljkovićPriča o Rodinom palcu i čoveku koji je čuvao Salaha, Jamala, Lamelu...
Vreme čitanja: 4min | sub. 24.05.25. | 10:55
Možda u poslednje dve sezone nije bio na potrebnom nivou, ali Milan Rodić je za osam godina postao istinska legenda Crvene zvezde, čovek koji je zaslužio šampionski oproštaj
Na agresivan način marketing tim Crvene zvezde, u saradnji sa navijačkom grupom Delije Sever, poziva navijače da uveličaju današnju proslavu još jedne u nizu duple krune pre susreta sa lučanskom Mladošću (18 časova). I možda neko ko oseća crveno-bele boje ima pravo na ravnodušnost, da se poziva na dosadu i iz objektivnih i subjektivnih razloga bude ljut na sportski sektor ili rukovodstvo Crvene zvezde.
Ali, svako ko drži do sebe i zvezdaške prošlosti i sadašnjosti morao bi na našem najvećem stadionu da se danas pokoni Geloru Kangi i Milanu Rodiću. Dvojci režisera ovog lepog Zvezdinog vremena, bitangi koja je bombom u mreži Krasnodara raskrčila prostor najtrofejnijem srpskom klubu da se ukrca u evropski avion i dođe do ozbiljnih visina. O igračkom testamentu Gelora Kange je sve rečeno i napisano, toliko da je jasno da je, gledajući samo učinak, reč o najboljem strancu koji je ikada kročio na Marakanu. Tu pored njega, baš kao i na jučerašnjoj slici sa treninga crveno-belih, biće i Milan Rodić. Možda utisak o igrama nekadašnjeg levog beka reprezentacije Srbije u poslednje dve sezone nije bio zadovoljavajući. Možda je Milan Rodić dosadio, možda je mogao zarad poslednje ocene da skrati mandat u Ljutice Bogdana. Ali, jedno je sigurno: za ovih osam godina na Marakani postao je jedna od najvećih legendi Crvene zvezde.
Izabrane vesti
Ne samo zbog čarobne brojke od 13 osvojenih trofeja, već navike da bude junak iz senke. Čovek koji je oživljavao sopstveni status kod svakog trenera, i postajao obavezan začin u taktičkim zamislima Vladana Milojevića, Dejana Stankovića, Milioša Milojevića i Baraka Bahara. I bilo bi krajnje površno gledati ga kroz prizmu ove sezone, kroz ring Lige šampiona kada je fizički nespreman u poznoj jeseni karijere, bio defanzivno tanak na gostovanju Monte Karlu. Tu je Rodićeva greška najmanja.
Zapravo postoji disbalans između Rodićevog osmogodišnjeg učinaka i broja njegovih istinskih fanova. Možda je to i greška momka stasalog u OFK Beogradu, jer je nekada odrađivao posao bez viška emocija. Nije mahao prema zapadnoj i severnoj tribini, retko je dizao glas i puštao etar populističke priče o tome kako mu je krv crveno i bela. Samo je odrađivao posao. I to vrlo uspešno.
U vremenu velikog slavlja, kada je Milan Rodić zapravo veteran pred oproštajem od Zvezdinog dresa, možda je najbolje vratiti vreme na jul i avgust 2017. godine. U debiju protiv Sparte iz Praga je odigrao besprekorno, praktično sa nekoliko treninga zaključao levu stranu Zvezdine odbrane. I toliko je „ishajpovao“ sopstveni status da je vest o stanju povrede Rodićevog palca mogla da bude i udarna na Dnevniku. Brojni navijači Crvene zvezde zvali su novinare samo da pitaju hoće li se Milan Rodić oporaviti.
Bila je to samo jedna u nizu Milanovih žrtvava, koje je podneo onako i kako se ponašao tokom boravka u Crvenoj zvezdi. Dostojanstveno i mirno, kao da je to sasvim normalno. Odigrao ne na Letni meč sa polomljenim palcem, i možda utabao sopstveni out afirmacije i velike žurke.
(©Starsport)Kasnije su se svi treneri oslanjali na tu Rodićevu naviku. Stavljali su ga u tim i kada je imao problem sa mišićima, ložom, primicačem... Jer su znali šta dobijaju.
Gledajući intenzitet sa kojim se suočavao, Milan Rodić je i predugo trajao. Jer su se pojavljivali u Ljutice Bogdana i Hajdin, i mladi Konotar, i iskusni Žander i kapitalac Azarov. Sa svima njima Rodić je, pre ili kasnije, na sopstvenu žalost (nije imao konkurenciju) obrisao patos. Jer nijedan od nabrojanih nije mogao da pruži kompletan paket ofanzivnih i defanzivnih uloga kao Milan Rodić.
Igrač sa najvećim sunožnim odrazom u Crvenoj zvezdi postao je u eri Dejana Stankovića onaj „treći čovek“. Zajedno sa Aleksandrom Kataijem i Mirkom Ivanićem, napravio je u onoj sezoni kada se igrala osmina finala Lige Evrope, sigurno trocifren broj šansi pred protivničkim golom.
Imao je odlične partije Milan Rodić, dešavalo se da odigra užasno van fokusa, da deluje sporo tromo i nezainteresovano. Čak se u jednom trenutku požalio da bi voleo da Crvena zvezda dovede levog beka, koji će dobiti ozbiljnu ulogu.
Svestan da je pik njegove karijere bio 6. novembra 2018. godine. Da, tačno je da je tada Milan Pavkov sa dva gola srušio Liverpul, da je Milan Borjan imao jednu od onih njegovih utakmica. Ali, Milan Rodić je odigrao meč života.
(©Starsport)Prepoznatljive dijagonale u igri Redsa, usmere ka Mohamedu Salahu, završavale su na glavi Milana Rodića posle skokova kojima je kačio krov Marakane. Da je u tom trenutku bio mlađi četiri godine, sigurno je da bi završio u ligama petice.
Pre ili kasnije to je bilo ostvarenje za film. Fudbal ga je suočavao sa Erikom Lamelom, Anhelom Di Marijom, Erikom Lamelom, Filom Fodenom, Kingslijem Komanom... Za ozbiljno literalno delo, pričaće o tome narednih dana i Milan Rodić.
MOZZART BET SUPERLIGA, PLEJ-OF – 37. KOLO
Subota
19.00: (1.10) Crvena zvezda (11.0) Mladost Lučani (18.0)
Nedelja
19.00: (2.90) OFK Beograd (3.45) Novi Pazar (2.40)
19.00: (2.45) Partizan (3.25) Vojvodina (2.75)
19.00: (2.15) Radnički 1923 (3.50) TSC (3.30)
***kvote su podložne promenama
tagovi
Obaveštavaj me
.png_1728031447449.png)
FK Crvena zvezda
