Priča o klupskoj ljubavi
Vreme čitanja: 7min | ned. 13.09.20. | 10:26
"The last dance" na Groningenov način i gotovo filmska akcija povratka Arjena Robena na Euroborg
Naslov sve govori, zaista. Najveći san mnogih navijača Groningena bio je da bar još jednom vide Arjena Robena (36) u dresu omiljenog kluba. Ali, na terenu, u igri. Ne onako kako to obično biva kod nas u Srbiji, gde asovi ne žele da zauzimaju mesto mlađima.
Roben je uvek govorio da je povratak na Euroborg opcija, ali da nije bilo pandemije virusa korona pitanje je da li bismo imali priliku da jednog od najvećih holandskih igrača svih vremena ponovo vidimo na delu. Legendarno krilo penzionisalo se u julu protekle godine, a onda je negde sa početkom leta odlučilo da se aktivira u cilju pomoći prvoj ljubavi da sanira gubitke nastale usled golabalne pošasti.
Izabrane vesti
Ponos severa, kako glasi nadimak Groningena, zaista vrca od morala i borbenog duha proteklih sedmica. Sa 36 godina Roben možda jeste fudbalski veteran, ali će biti od ogromne pomoći zeleno-belima, pre svega, iskustvom i uticajem na svlačionicu. U pripremnom periodu je odigrao dve utakmice, zbirno sakupio 75 minuta na terenu, a danas ga očekuje "debi" protiv kluba u kojem se proslavio, PSV Ajndhovena, u okviru 1. kola Eredivizije (16.45).
No, kako je uopšte došlo do povratka... Reč ima Mark Jan, tehnički direktor Groningena.
"Nismo se predavali u slučaju Robena. Pre više od godinu dana, tačnije 19. maja 2019, otišli smo u Minhen i razgovarali smo sa Arjenom. Želeli smo da mu se predstavimo kao novi članovi odbora Groningena. Rekli smo koji su nam planovi i ideje i imali smo vrlo dobar razgovor. Očigledno su na kraju naše poslednje reči bile: 'Arjene, hoćeš li, molim te, da se vratiš kao fudbaler u Groningen?'", otkriva Jan.
Strpljenje je, ponekad, ključ uspeha. Primer je baš bivša zvezda Čelsija, madridskog Reala i naročito Bajerna.
"U to vreme to se nije dogodilo, jer kao što svi znaju, Roben je rešio da se povuče, a porodica je odlučila da ostane u Minhenu još godinu dana. Tada nas je to razočaralo, ali odlučili smo da ostanemo u kontaktu. Nakon toga smo imali mnogo razgovora i primetili smo da je Arjen željan fudbala. Tokom jedne od klupskih kampanja imali smo kontakt i Arjen je rekao ključnu rečenicu: 'Zaista želim da ti pomognem, ali ne znam kako'. Generalni direktor i ja razgovarali smo o tome i mislili smo da bi to mogla da bude naša šansa. Bacili smo se istog trena u akciju i kontaktirali smo Bernadijen, Arjenovu suprugu. Dogovorili smo sastanak, a da njen suprug nije znao za to. Bio je 21. maj, usred korone. Seli smo u automobil i krenuli za Minhen. Imali smo problema u Nemačkoj, jer nismo mogli da uđemo na benzinsku pumpu, jer nismo imali maske. Srećom, imao sam kapuljaču i držao sam je preko usta kako bih platio račun. Stigli smo oko podneva i Arjen je bio prilično iznenađen. Verovatno je pomislio: 'Ovi momci su ludi'. Bio je lep dan i dočekali su nas raširenih ruku, uz suši. Još jednom smo razgovarali. Održali smo mu prezentaciju i napravili video kompilaciju iz serije "The Last Dance" o Majklu Džordanu. Ujedno smo sačinili kombinaciju sa snimcima Arjena i pokazali mu šta njegov mentalitet i znanje može da znači za naš klub, za igrače, navijače i sve na Severu. Bio je to lep trenutak, jer smo videli da je Arjen stekao dobar osećaj zbog toga. Na kraju tog dana poslednje reči bile su iste kao i pre: 'Da li želiš da se vratiš i igraš za Groningen?'. Posle ovoga, sve se složilo i sada smo ovde", ispričao je Mark Jan gotovo filmsku priču.
Sada je red na Arjena. Njegova verzija...
"Odluka da odem u penziju bila je najteža u mom životu. U to vreme nisam pričao mnogo o tome, ali bilo je fizičkih problema, tako da nisam imao previše izbora. Odlučio sam sa pordoicom da živimo još godinu dana u Minhenu, da se opustimo i naviknemo na ideju da više nisam fudbaler. Zaista sam uživao, da budem iskren. Vreme sa porodicom mi je pomoglo. Mogao sam da radim i druge stvari poput skijanja, na primer", otvara se Roben.
Takmičarski duh se ne gubi tek tako. Jednom sportista, uvek sportista.
"Sportista ostaje u vama, čak i kada prestane profesionaolna karijera. Imao sam kontakt sa Erbenom Venemarsom, klizačem na ledu, koji je došao sa ludim idejama za fizičke izazove koje je želeo da radimo zajedno. Na kraju smo se opredelili da odradimo maraton za koji smo trenirali. Na nesreću, virus korona je osujetila taj plan zbog otkazivanja maratona u Roterdamu. U svakom slučaju, fizički sam se osećao odlično, jer sam naporno trenirao. Kao što je Mark Jan rekao, uvek sam ostao u kontaktu sa klubom od trenutka kada sam otišao odavde kao 18-godišnjak. Naravno, u to vreme je to bio Hans Nijland, koji je bio generalni direktor 22 godine. Kada su ovi mladići preuzeli dužnost, bilo je mnogo ambicija, sa jasnom vizijom za budućnost. To me je privuklo i to je igralo veliku ulogu. Učinili su da počnem da razmišljam o povratku u Holandiju, o povratku kući, povratku u moj Groningen. Mislio sam o tome kako da pomognem klubu, u tom trenutku još nisam imao osećaj da želim da postanem trener ili nešto slično u klubu. S obzirom na to da sam se fizički i dalje dobro osećao, mislim da mi je godina nakon penzionisanja bila zaista dobra, jer su svi bolovi nestali. Tada sam rekao Janu: 'Mislim da ako mogu bilo šta da učinim za klub, najveći uticaj koji mogu da imam je na terenu'. Nedelju dana posle razgovora sa njim i generalnim direktorom u Minhenu doneo sam odluku da želim da se vratim. I sada sam ovde, već treniram pet, šest nedelja. Na dobrom smo putu. Imam dobar osećaj. Imao sam razgovor sa svojom suprugom nedavno, pitala me je zašto se vraćam u klub kao fudbaler? Odgovor je - klupska ljubav. Zato ovo radim, ne bih to radio ni za jedan drugi klub", u emotivnom tonu je govorio Roben.
Talas uzbuđenja koji je nastao u provinciji Groningen, kažu, još se ne smiruje. Osmeh se vratio u najbiciklističkiji grad Holandije.
"O, da. Primetio sam neke stvari. Moj povratak je bio velika vest. Posle 18 godina van kuće... Imali smo malu dobrodošlicu na privatnoj porodičnoj zabavi. Istovremeno je objavljena vest o mom povratku, a ja sam telefon ostavio sa strane. Posle zabave je bilo lepo videti sve reakcije ljudi. Mnogo mi je to značilo".
Igrala je i globalna pošast važnu ulogu u povratku. Nešto korisno i od nje...
"Kao što vidite, koliko je užasna situacija, donosi i neke pozitivne stvari. Ne znam šta bih odlučio da je situacija drugačija. To je igralo ulogu jer ste kao ljudsko biće prepušteni razmišljanju. Za mene je na prvom mestu uvek bio ovaj klub".
Biciklom će bivši reprezentativac Oranja na treninge. To je sloboda. To je rodni kraj.
"Definitvno ću sada najčešće koristiti bicikl, jer mi je kuća blizu stadiona. E, sad, koliko će to da potraje, ne znam. Ne želim da razmišljam daleko unapred. Ovo je pokušaj povratka. Moramo da vidimo kako će se fizički sve odvijati. Do sada sve izgleda dobro, trenirao sam u Minhenu kod tamošnjeg kondicionog trenera, takođe je bio veoma pozitivan".
Sudbina, ili ko zna šta li je, tek, prvi meč u novoj sezoni Groningen igra protiv PSV-a. Stadion Filips bio je plodonosan za Arjena, ali on sam ne ostavlja dilemu koji tim je u srcu.
"Ja dolazim odavde, iz Groningena, to je moj dom. Odrastao sam ovde, živeli smo ovde u Bedumu, seocetu iznad grada. Ovde je moja mladost. Četiri i po godine sam igrao u omladinskoj akademiji. I moja supruga je odavde. Imali smo 18 i 19 godina kada smo napustili roditeljske kuće i preselili se zajedno u Ajndhoven. Celu ovu avanturu smo proživeli zajedno. I svaki put kada se radilo o mojoj karijeri, išli smo od kluba do kluba, od Ajndhovena do Londona, Madrida do Minhena".
Za kraj, holandski asovi vole da se vrate u klubove u kojima su ponikli kako bi završili karijere. Klas Jan Huntelar je to učinio u Ajaksu, Robin van Persi u Fajenordu, ranije je isto učinio i Đovani van Bronkhorst, a Dirk Kajt je odigrao tri utakmice za klub svoje mladosti Kvik Bojs...
"Očigledno je da postoje lepe i loše priče. Neki su uspeli, a neki nisu. Juče sam gledao jednog analitičara na holandskoj televiziji i bio je malo skeptičan u vezi mene. Da, naravno da može da se desi da ne bude sve kako smo se nadali, ali zar zbog toga treba da ne pokušam? Ja želim ovo, a kasnije ćemo da vidimo da li je bilo uspešno. Zaista nemam šta da izgubim. Moja karijera je završena, a ovo je samo bonus. Idem pozitivno i videćemo šta će se dogoditi. Ja sam pozitivna osoba", istakao je Arjen Roben.
U mlađe kategorije Groningena Arjen Roben je stigao davne 1999. godine. U prvom timu tima sa Euroborga debitovao je dve godine kasnije, a već u julu 2002. prešao je u PSV Ajndhoven kao supertalentovani klinac, posle čega je karijera otišla zvezdanim putem. Igrao je za Čelsi, Real Madrid i Bajern i osvajao titule gde god je bio. Najveći trag ostavio je u Minhenu gde je pored osam nemačkih kruna uzeo još i pet nacinalnih kupova, pet trofeja u Superkupu, kao i Ligu šampiona i Superkup Evrope. Osvajač je i brojnih individualnih priznanja.
EREDIVIZIJA - 1. KOLO
Subota
Herenven - Viljem Drugi 2:0 (1:0)
/Vudenberg 22, Bošnijevic 75/
Zvole - Fajenord 0:2 (0:1)
/Berghujs 5, 68pen/
Tvente - Fortuna 2:0 (1:0)
/Menik 10, Pereira 50pen/
Nedelja
12.15 (1,95) Emen (3,50) Venlo (3,90)
14.30 (1,80) Herakles (3,60) Den Hag (4,60)
14.30 (9,50) Sparta (6,00) Ajaks (1,28)
16.45 (3,50) Groningen (3,35) PSV (2,15)
16,45 (4,80) RKC (3,90) Vitese (1,70)
Odloženo: Utreht - AZ Alkmar