Priča o Alirezi Beiranvandu: Od skromnog pastira do heroja Irana

Svetsko prvenstvo je savršena pozornica za velike role "sporednih glumaca". Setimo se samo Ezakija Badua, legendarnog golmana Marokoa sa SP 1986. u Meksiku, te Salvatorea Totoa Skilačija, sicilijanskog ubice golmana koji je doveo Italiju do polufinala 1990. pred domaćim navijačima, kao i neverovatnog Rožea Mile, tvorca kamerunskog čuda nastupima u Italiji i četiri godine docnije u SAD.

Iz šampionat u šampionat sličnih primera je pregršt, pa tako i na ovom, aktuelnom koje se održava u Rusiji. A sinoć je Iran dao svoj doprinos u liku i delu zaista odličnog Alireze Beiranvanda, momka za kojeg ćemo tek čuti.

Skromni čuvar mreže Persijskih zvezda i Persepolisa je u ova tri meča primioe samo dva gola i to po jedan od Španije i Portugalije, ali je pritom odbranio penal najboljem fudbaleru današnjice, Kristijanu Ronaldu. I to je malo nedostajalo da uhvati "živu loptu" i tako dodatno ponizi napadača Real Madrida.

Beiravand je definitivno skrenuo pažnju sveta fudbala koji je ipak ranije čuo o njemu. Jer u pitanju je čuvar mreže jednog od najpopularnijih klubova na svetu, Persepolisa u koji je 2016. prešao iz takođe teheranskog Nafta sa kojim je ostvario najveći uspeh u istoriji kluba došavši do treće pozicije i učešća u azijskoj Ligi šampiona.

Ali njegova životna priča je, kao i većine heroja koje smo spomenuli na početku teksta - sasvim posebna. Rođen je u provinciji Loristan koja se nalazi na samoj granici sa Irakom. Pejzažom njegovog rodnog kraja dominiraju visoke planine na kojima se bukvalno milenijumima napasa stoka, pre svega ovce. Alireza je pripadnik naroda Luri koji živi upravo od te grane stočarstva, neindustrijske već porodične, tradicionalne, onako kako su i naši stari živeli. A nepregledna krda zahtevaju da se cela porodica, od najstarijeg do najmlađeg člana angažuje. Nomadski život je njihova realnost naročito tokom letnjih paša ili prilikom odlaska na stočne pijace. Od runa njihovih planinskih ovaca nastaju jedni od najskupljeih i svakako naklepših persijskih tepiha. Kao i većina Iranaca i Luri, za koje kažu da su potomci pravih Persijanaca, te govore jedan od najstarijih narečja Farsija, su Šiiti, dok većina muslimana, pre svih Arapi pripadaju Sunitima.

Tako je i novi heroj Irana rastao brinući o ovcama iz dana u dan. Od kako zna za sebe. Kao najstariji potomak od njega se očekivalo da preuzme porodični posao, ali ljubav prema fudbalu je bila jača. Krenuo je kao napadač, ali od kako je stao na gol zbog povrede čuvara mreže u klubu iz rodnog kraja, nije ga napuštao. Odmah se videlo da je veliki talenat, a i visina od 194 cm mu je dobrodošla.

Pošto otac nije imao sluha za iskrene, ali pomalo nezrele želje sina, oduzevši mu rukavice i dres lokalnog kluba, ozlojeđeni, ali odlučni Alireza je uzeo sudbinu u svoje ruke. Ali i ona njega jer je na putu ka Teheranu, gde se krišom uputio bez znanja roditelja naišao na Hoseina Fejza, trenera prestoničkog Nafta, koji mu je obećao platu ukoliko bude igrao kod njega.

U početku ipak nije sve išlo glatko i dok nije sakupio neku crkavicu, a pošto je rodnu kuću napuusti bukvalno bez cvonjka u džepu osim za autobusku kartu, nekoliko dana je spavao po teheranskim ulicama i parkovima, kao i u prostorijama kluba. Pošto nije mogao da se izdržava samo od onoga što mu je klub plaćao radio je i kao perač automobila, krojač , u fabrici, kao picajola, čistač ulica... Za gladnog i vrednog čoveka nema glupih poslova. Taj i takav stav i detinjstvo provedeno u zagrljaju planina gde je krov nebo, napravili su od njega izuzetno odlučnu i pre svega vrednu individuu koja ne poznaje prepreke.

Malo po malo proslavio se na golu Nafta, iako je bio i pred otkazom zbog povrede, i onda je krenula potera za njim. Pobedio je veliki Persepolis i hrvatski trener Branko Ivanković koji ga je doveo pre dve godine. I nije se nikada pokajao jer je dobio zaista vrhunskog čuvara mreže koji mu je doneo dve zaredom titule u Persijskoj ligi. A to mnogo znači jer Persepolis ima pravu armiju od nekoliko desetina miliona navijača, najviše u celoj Aziji.

Herojski nastupi u crveno-belom dresu doveli su ga ubrzo do nacionalnog tima gde sada već polako postaje prva zvezda.

Tek mu je 25 godina i najbolji natupi se tek očekuju od ponosnog sina naroda Luri. Odbrane u Rusiji, pre svih penala Kristiajnu Ronaldu samo su pokazali da Iran ima čuvara mreže za budućnost. A verovatno i neki od velikih evropskih klubova gde Alirezu uskoro treba očekivati. Iran je4 nažalost ispao osvojivši četiri boda, ali je njihov prvi golman obeležio SP u Rusiji. Nije ni to toliko loše...

Foto: Action Images