Priča Jovana Miloševića: Umio sam se i shvatio da nisam najgori na svetu; postoji kontakt sa selektorom

Za njega se može slobodno konstatovati da je tokom jesenje polusezone bio čovek – tim. Na kvalitetima potencijalnog reprezentativca Srbije Jovana Miloševića počivala je igra Partizana, ujedno i nekadašnji biser Vojvodine pronašao je detelinu sa četiri lista u Humskoj, posle teškog perioda u Štutgartu.

Navijači Partizana su se nadali da će sjajni napadač nastaviti i na proleće da gura Parni Valjak ka tituli, ali rukovodstvo Švaba je bilo neumoljivo. Odlučilo je da Miloševića pošalje na novu pozajmicu, ovog puta u Verder.

Postojao je bojazan da Jovan Milošević neće nastaviti da korača stazom evropske afirmacije u Bremenu, ali je uspeo da se izbori za minutažu u redovima Verdera. I da na osam utakmica postigne tri gola. Pamtiće se ovaj poslednji protiv Hajdenhajma,koji je Verderu doneo trijumf posle 13 mečeva.
„Pobeda je bila neverovatno važna. Posle 13 utakmica bez pobede normalno je da nemate samopouzdanje. Zato je ovaj uspeh bio prvi korak ka vraćau samopouzdanja. Sada možemo da nastavimo u istom rtimu“, poručio je Jovan Milošević.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Pomenuli ste pre nekoliko dana da od kada ste ovde niste videli nasjmejane ljude u svlačionici. Kako ste prebrodili tu situaciju?
„Bilo je intenzivno i puno napetosti. Ipak, ostali smo veoma bliski kao grupa jer su svi verovali da možemo da se izvučemo iz ove negativne faze. Čak sam imao osećaj da su nas ove sedmice još više zbližile kao tim“.

Koliko je dobar osećaj za Vas lično što ste postigli golove na prethodna dva meča?
„Osećaj je dobar, ali je zaista trebalo da dam četiri gola do sada (smeh. prim aut). Golovi su uvek nešto posebno za napadača. Ali ono što je meni još važnije jeste da pomognem timu. Ako me pitate šta je važnije - moj gol ili pobeda - uvek kažem pobeda. Zato sam bio još srećniji što smo konačno uspeli ponovo da pobedimo uz pomoć mog gola“.

Pomenuli ste da ste propustili zlatnu priliku protiv Hajndenhajma u prvom poluvremenu. Šta Vam je prošlo kroz glavu kada ste promašili prazan gol?
„Da,  je to neverovatno. Na trenutak mi se um ispraznio. Bio sam na zemlji i pitao se da li je to zaista moguće. Onda sam čuo navijače iza gola kako skandiraju: „Idemoj, Jovane“. Tada sam pomislio u sebi: „U redu, pretpostavljam da nisam najgora osoba na svetu trenutno (smeh)“.  Bio je sjajan osećaj znati da su navijači uz mene. Čak i na poluvremenu, svi u svlačionici su me bodrili. Trenutak je bio težak, ali srećom na kraju se dobro završilo“.

Da li ste imali slične situacije u karijeri?
„Ne, to je bio prvi put da mi se tako nešto dogodilo. Pošto smo na kraju pobedili, siguran sam da ću moći da se smejem tome u budućnosti kada se osvrnem na promašaj protiv Hajndenhajma“.

Sportski direktor Klemens Fric je rekao da napadač može da se slomi posle takve situacije. Zašto se Vi niste slomili?
„Zato što su i moji saigrači i stručni štab bili tu za mene. Nisam osećao da sam napravio ogromnu grešku, već da se tako nešto može desiti bilo kome. Na poluvremenu sam se umio, pogledao u ogledalo i rekao sebi da to sada ne mogu da promenim i da moram da nastavim da dajem sve od sebe i čekam sledeću priliku. I ona je došla“.

Kako ste zadovoljni posle dva meseca u Bremenu, kako ste se snašli?
„Mogu reći da sam se dobro snašao. Imam dobru vezu sa saigračima i grad mi se jako sviđa. Za sada sam pronašao i svoj stan. Dakle, generalno, imam dobar osećaj“.

Koliko ti je bilo teško da promeniš navike i okruženje? Do skora ste živeli u Beogradu...
„Bilo je teško na početku. Srećom, imam porodicu i dobre prijatelje koji me često posećuju. Oni igraju veliku ulogu u tome da se snađem. Bez njih se verovatno ne bih tako brzo snašao. Pored toga, tim mi je od prvog dana pružio osećaj kao da dugo pripadam. Veoma sam zahvalan na tome“.

Kako ste se nosili sa sedenjem na klupi tokom januara i februara?
„Da budem iskren, bilo je problema. Srećom, mnogo sam razgovarao sa porodicom i to je promenilo moju perspektivu na situaciju. Posle toga sam se osećao mnogo bolje. Mislim da je to bilo očigledno spolja. Nažalost, kada sam ljut, to je često veoma primetno (smeh). Pored razgovora sa porodicom, pomogli su mi i intenzivni razgovori sa trenerom. Jednostavno sam morao biti strpljiv na početku – ali to nije uvek lako u životu“.

Šta Vam je porodica rekla?
„Da uživam u životu. Da imam sve što mi je potrebno da budem srećan u životu. I da ne smem da budem tužan. Nešto se promenilo u meni posle toliko razgovora“.

Dok je Verder gubio, a Vi bili na klupi, da li ste pomislili da ste na pogrešnom mestu?
„Nije bilo tako. Veoma rano sam video da ovaj tim ima mnogo kvaliteta. Rekao sam to Marku Fridlu posle samo nekoliko dana. Imamo neke zaista dobre igrače u timu. Problem je bio više u tome što je nedostajalo samopouzdanja. Ali poverenje u sebe kao tim je najvažnije. Nikada nisam sumnjao u kvalitet,  uvek sam imao veliko poverenje u tim. Međutim, tek smo počeli da postižemo uspehe – ovo je samo početak našeg putovanja“.

Pomenuli ste da ste imali ozbiljan razgovor sa trenerom Danijelom Tijunom?
„Imali smo zaista dobar razgovor u kojem je više puta naglašavao da su strpljenje i poverenje najvažniji. Za mene je bilo važno što je odvojio vreme da razgovara sa mnom. To mi je dalo osećaj da mi veruje. Posle toga, mnoge stvari su se značajno poboljšale za mene“.

Kada ste došli Tijun nije bio trener, da li Vam je uprava obećala mesto u startnih 11=
„Ništa mi nije obećano. Znao sam da ću morati da se borim za mesto. Naravno, imao sam velika očekivanja jer sam imao veoma dobar period u Srbiji tokom prve polovine sezone. Ali sam takođe bio svestan da će mi biti potrebno vremena da upoznam saigrače i razumem njihove kvalitete i slabosti. To se svakog dana menjalo. Sada znam mnogo o svakom od svojih saigrača - ali to je potrajalo“.

Šta želite da poboljšate u igri?
„Mnogo stvari. Na primer, više ne želim da propuštam šanse kao u subotu (smeh). Takođe želim da poboljšam zadržavanje lopte i da budem više uključen u igru uopšte. Postoji mnogo detalja na kojima svakodnevno vredno radim kako bih se dalje razvijao“.

Otkrili ste da Vam se pas zove Zlatan, da li je Ibrahimović bio Vaš idol?
„On je bio igrač koga sam najviše cenio i voleo da ga gledam. Bio je neverovatan i radio je stvari na terenu koje niko drugi nije radio. Najviše volim takve igrače, igrače koji mogu da urade nešto posebno“.

Kada ste došli u Verder, naglasili ste da period u Bundesligi želite da iskoristite da se nametnete selektoru Srbije. Da li trenutno imate kontakt sa Veljkom Paunovićem?
„Ne direktno sa glavnim trenerom, ali postoji kontakt sa trenerskim štabom uopšte. Videćemo šta će se desiti u narednim nedeljama i mesecima“.

Cilj Vam je da budete standardni u selekciji Srbije?
„Da, moglo bi se tako reći. Najveća je privilegija za fudbalera da igra za svoju zemlju. Zato je to i moj najveći san“.