Priča dana: Ševčenko „smestio“ kuma u zatvor i postao predsednik, pokačili se zbog 1.000.000 evra

Na prvi pogled, sve deluje idealno: Andrij Ševčenko je novi predsednik Fudbalskog saveza Ukrajine. Bivši as, veliko ime, priznat u svetu, selektor sa kojim je reprezentacija dobacila do četvrtfinala minulog Prvenstva Evrope...

Već na drugi, izgleda da posla nisu baš čista. Nisu bila ni pre, jer je bivši prvi čovek Saveza završio u pritvoru, pošto se Andriju Povelku sprema suđenje za proneveru novca (zvuči poznato). To je razlog što u četvrtak po podne nije bio na Izbornoj skupštini u Kijevu, gde su od 94 delegata 93 glasala za Ševu. Samo je nekadašnji napadač Dinama, Milana i Čelsija ostao uzdržan.

Mada, sve ukazuje na zaključak da ni on nije bio baš „sladak“ i da su odnosi bivšeg i sadašnjeg predsednik FS Ukrajine varirali do tačke u kojoj je Ševčenko sa svojim ljudima uticao da državni organi pošalju Povelka iza rešetaka, posle čega je preuzeo vlast.

Da bi se razumelo šta se desilo u fudbalskoj Ukrajini, morali bismo da se vratimo na kraj prošlog veka. Bila je 1999. godina – baš ona kad je Ševčenko iz Dinama prešao u Milan i postao planetarna zvezda – kad su se njih dvojica upoznali. I to u Italiji, jer je Pavelkov tast rešio da odvede zeta na San Siro, kako bi upoznao Ševčenka. Odmah posle toga, piše portal Tribuna, Ševa je pozvan da bude promoter turnira mlađih kategorija u Dnjepru, u organizaciji Pavelkove kompanije. 

Tako su se sprijateljili, da bi se već 2001. okumili. Ševčenko je krstio Pavelkovu ćerku, Anastasiju. Devojčica se bavila konjičkim sportom i kasnije beležila uspehe na jednom takmičenju u Kijevu, kad su fotorepoteri i kamermani ovekovečili prisustvo bivšeg fudbalera na događaju, kao čin podrške.

Veze dvojice Andrija su protokom vremena učvršćene i kad se 2010. Pavelko kandidovao za gradonačelnika Dnjepra, Ševčenko je bio među učesnicima u predizbornim spotovima. Kako kažu tamošnji mediji, „zbog tih snimaka sad mu oči krvare“. U sklopu kampanje je zagrlio kuma i predložio biračima da za njega glasaju. U tom periodu fudbaler se vratio u Dinamo, na završnoj etapi karijere, ali je bio aktivan i van terena. Tako je viđen u Dnjepru na ostvaranju novog terena baš sa Pavelkom, ali ni to nije pomoglo, jer Andrij Vasiljevič Pavelko nije bio ni blizu da postane gradonačelnik i izgubio je izbore.

Ne i poverenje u Ševčenka. Posle neuspešnog učešća Ukrajine na Prvenstvu Evrope 2016. u Francuskoj pogurao je do statusa selektora državnog tima. Uprkos tome što ovaj nije imao iskustva, jer je prethodno samo pomogao Mihailu Fominu. Svi u Ukrajini znali su da iza imenovanja novog stratega reprezentacije stoje politčki i prijateljski odnosi, zbog čega su novinari u izveštajima često koristili sarkastičan nadimak – Pavelikov kum.

„Ako se ispostavi da sam tu zbog kuma, onda mora da je on i igrao fudbal umesto mene!? Četiri godine ranije sam takođe imao ponudu da vodim reprezenatciju, ali sam odbio smatrajući da nisam spreman. Da li je Pavelko i tad nudio? U to vreme još nije bio na mestu predsednika Fudbalskog saveza Ukrajine. Dugo smo prijatelji i tu ne vidim nikakvu vezu“, branio se Ševčenko.

Pavelko je 2015. postao predsednik Saveza i sve vreme je bio iz imenjaka.

„Koliko se sećam, prve glasine da bi Ševčenko mogao da predvodi reprezentaciju pojavile su se 2012. u danima kad je na čelu FSU bio Anatolij Konkov. Tada su kao kandidati figurirali Sven Goran Erikson, Andrij Ševčenko i Mihajlo Fomenko. Bilo je različitih stavova. Naložiio sam da se formira lista kandidata od najvećih ukrajinskih i pojedinih stranih imena. Ševčenko jeste bio među favoritima. Za mene je lošija opcija bila ta što je Fomenko izabran“, govorio je 2016. Pavelko.

No, Fomenko je brzo smenjen i posle kraha u Francuskoj na klupu je promovisan Ševa.

„Nepotizam je lep, ali u ovom trenutku, Ševčenko je najbolji trener u državi i zato je selektor“, pravdao je izbor predsednik Pavelko.

Rezultati su pratili nekada najboljeg fudbalera sveta. Sa Ševčenkom na klupi Ukrajina je najpre završila prva u grupi Lige nacija i prešla u viši razred, izborila plasman na EURO, a na njemu „izašla“ iz grupe, savladala Švedsku na prvoj prepreci eliminacione faze i zastala u četvrtfinalnom okršaju sa Englezima.

„Ovo ne govorim kao predsednik FS Ukrajine, već kao kum – srećan sam što je uspeo. Verovao sam mu od prvog dana. Izdržao je udarce novinara, koji su dovodili odluku u pitanje. Bravo, Andrjuha“, tepao je Pavelko posle plasmana na veliko takmičenje, a sam je imao razloga za diku, pošto je selekcija do 20 godina, predvođena Oleksandrom Petrakovim postala prvak sveta 2019.

Kako to obično biva u državama koje baš i nemaju veliki reprezentativni renome i tradiciju, uspeh uglavnom „jede“ svoju decu. Posle kontinentalnog turnira sve se promenilo. Ili – poremetilo. Ševčenko je napustio selektorsku pozciju, jer prema nezvaničnim informacijama kumovi nisu mogli da se dogovore oko uslova nastavka saradnje. Ugovor je istekao, te iako je FS Ukrajine želeo da ga produži, Ševa nije pristao na uslove kakve je nudio Pavelko.

„Nisam verovao da će se Pavelko posvađati sa Ševčenkom oko 1.000.000 evra. Ispostavilo se da je to moguće iz jednostavnog razloga – Pavelko nije imao taj novac. Federacija ima strašne finansijske probleme“, pisao je tada novinar Serhij Bolotnikov, mada ostaje pitanje otkud rupa u kasi kad znamo da UEFA bogato nagrađuje sam plasman na EURO.

Pavelko je počeo da se drži po strani i sve više izbegavao komentare. Bio ga je glas čoveka koji voli da priča samo kad želi promociju, a teške i neprijatne teme izbegava. Umesto njega je znao da potura Jurija Zapiskockija, generalnog sekretara Saveza. I Ševčenko je mudar, te nikad javno nije obrazložio šta je izazvalo sukob i šta, zaista, misli o kumu.

„Čestitao sam ćerki Andrija Vasiljeviča Pavelke rođendan (istoj onoj koja voli konje), razgovarali smo telefonom. Sada nemam kontakt sa njim - nema poziva, nema SMS-a“, predočio je bivši selektor pre dve i i po godine, jer su meč Ukrajina - Francuska u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru pratili iz različitih loža stadiona u Kijevu.

Tu su odnosi već zahladneli. Čak se pričalo da već tad Ševa planira da postane naredni predsednik FSU. Doduše, postojao je „mali“ problem. Kako skloniti Pavelku kad je ovaj raširio mrežu saradnika i bio uticajan u UEFA, jer je Ukrajina slovila kao kandidat za organizaciju Prvenstva sveta 2030, zajedno sa Španijom i Portugalom.

Andrij Pavelko i Luis Rubiales, bivši predsednik FS Španije (© Reuters)

Samo što nije baš bio „čist“, o čemu svedoče različiti skandali, koji su doveli do toga da FIFA oduzme Ukrajincima kandidaturu i dodeli ga Maroku i Urugavju. Jedan od skandala se ticao zloupotrebe položaja prilikom izgradnje veštačkih terena, da bi prošle godine Specijalno antikorupcijsko tužilaštvo saopštilo da „nema dovoljno dokaza o krivici“. Zatim je novembra 2022. sud naložio hapšenje pomenute dvojice i pritvor od dva meseca, uz kauciju od 9.880.000 hrivni (danas je to oko 240.000 evra). Čim je položio kauciju našao se na slobodi. Isti sud ga je februara 2023. suspendovao sa funkcije predsednika FS Ukrajine do 17. marta prošle godine, pod optužbom za proneveru i korupciju.

Onda je, na toj osnovi, Pavelko uhapšen 16. juna 2023. Na dušu mu se stavlja pronevera 26.500.000 hrivni (650.000 evra, opet po današnjem kursu), zbog čega je morao u istražni zatvor na 60 dana, zajedno sa saradnikom Zapiskockijem. Opet su pušteni uz kauciju, a kako bi izgledalo da je nevin povao je legende tamošnjeg fudbala poput Olega Blohina, Aleksej Mihajličenka, Igora Belanova i Anatolija Demjanenka ispred suda. Džaba...

Jedan od regionalnih fudbalskih saveza (konkretno, Zakarpatski) je 1. decembra predložio da se za 20. decembra sazove Kongres FSU kako bi se izabrao novi predsednik. I gle čuda, baš taj region je predložio Andrija Ševčenka. Bio je jedini kandidat na izborima, koji su posle svih procedura, održani u Kijevu. Prethodnik nije ni mogao da dođe, jer je odlukom suda smenjen i vraćen u pritvor, zbog kršenja uslova kaucije.

Ševčenko je na funkciji. Tamo gde zaslužuje da bude, jer je išao redom, najpre kao pomoćni trener, pa selektor, i sad predsednik. Iako Tribuna primećuje da „ni metode koje je koristio nisu idealne“.