Presek TOP 10 letnjih transfera: Razbija najjeftiniji, ne vide se najskuplji, deca Ajaksa u različitim ulogama

Onog trenutka kad je Pari Sen Žermen ljudsko biće procenio na 222.000.000 evra postalo je jasno da fudbal ne može da se meri novcem. Jer, Nejmar ga nije opravdao. Kako igra – i koliko ne igra – i neće. Ostaće, nažalost, norma da se kroz utrošak finansija meri svačiji učinak. Nije tako obavezno bilo ranije, da bi u eri kad evro naslagan jedan na drugi probija plafon, poslodavci, stručna javnosti, mediji i navijači sve mere kroz obeštećenja.

S tim što je upitno može li svako da opravda ulaganje. Bar kad su u pitanju vrhunski fudbaleri i isti takvi klubovi. Dokazani na jednoj adresi, u njihov kvalitet se ne sumnja, ali na drugoj nikako da pohvataju konce i pokažu da su vredni angažmana. Možda će u budućnosti proraditi, ali od deset najskupljih transfera letnjeg prelaznog roka 2019. malo ko u ovom trenutku može da se pohvali da je skinuo status novajlije i prišio za dres etiketu pojačanja.

Na kraju krajeva, čak 888.500.000 evra izdvojeno je za potpise desetorice najskupljih igrača sa prethodne pijace. Reklo bi se da za taj novac moraju sami da donesu ekipi trofej(e), budu u vrhu liste strelaca, obaraju rekorde, a zasad se muče i jedino što oravdavaju jeste izlizana trenerska fraza kako im je potrebno vreme za prilagođavanje.

Možda se to najpre odnosi na Žoao Feliksa. Ako bi za nekog trebalo imati razumevanja, onda je to momak od 20 godina, kog je Atletiko Madrid platio Benfiki 126.000.000 evra. Istog časa počeo je da raste pritisak u ušima mladog Portugalca, ali tri gola i jedna asistencija na 11 utakmica sigurno ne predstavljaju učinak srazmeran očekivanjima, niti ulaganju. Na sve se nadovezala i povreda Žoao Feliksa, još se ne zna tačno kad će ponovo na teren, ali sve i da igra, najveća dilema je da li je pogrešio u izboru kluba.

Primera radi, jurio ga je Liveprul i deluje da bi mu po konstituciji i stilu više odgovarao velikan sa Enfilda, dok pod palicom Dijega Simeonea nije svoj na svome. Em što taj fudbal malo ko može da gleda, em što Feliks nema prostora, pa ni šansi da se razmahne kao u Lisabonu. Opet, 126.000.000 evra je ponuda koja se ne odbija. Teško da se sam Žoao pitao gde nastavlja karijeru posle eksplozije na Lužu.

Sa stadiona „Vanda Metropolitano“ otišao je Antoan Grizman, pod obrazloženjem da će u Barseloni češće tresti mreže. Okružen Luisom Suarezom i Lionelom Mesijem delovalo je da će Kataloncima omogućiti stvaranje ubitačnog trozupca. A dobili su Francuza koji na preseku učinka polovinom novembra ima manje golova kraj svog imena nego u istom periodu lane dok je bio član neatraktivnog Atletika.

Grizman se još nije „konektovao“ na mrežu „Nou Kamp“ stadiona i dok internet veza ne proradi trepće kritike lokalnih, ali i madridskih medija, koji će neprestano potencirati da je plećen 120.000.000 evra i da saradnja sa Leom Mesijem maltene ne postoji.

„Klub 100.000.000“ zatvara Eden Azar. On je još gori i od Feliksa i Grizmana. Igra za zvanično najbolji klub planete i na 11 utakmica uspeo je da postigne jedan jedini gol!? I to sili kakva je Granada. Malo je reći da su pristalice Reala razočarane. Isto tako, teško da ima opravdanja za Belgijanca, jer je slaveći potpis za Madriđane preterao, pustio stomak, pa je morao na dijetu, kasnije je lumpovao i zbog rođenja deteta, zbog čega nije igrao protiv Majorke, u Ligi šampiona nikako da proradi, pa ni to što mu Zinedin Zidan daje šansu umesto neupotrebljivog Gereta Bejla nije dovoljno da Azar podseti na fudbalera koji je u dresu Čelsija dominirao Premijer ligom. Pogotovo što je osam godina stariji od Žoao Feliksa i nema olakšavajuću okolnost da mu se gleda kroz prste zbog mladosti.

Koliko je tržište poremećeno i koliko su se zakoni zdrave logike izgubili najbolje potvrđuje primer Harija Megvajera. Postao je letos najskuplji defanzivac u istoriji fudbala, srušio rekord Virdžila van Dajka, ali, hajde sad, stavite ruku na srce, i kažite iskreno, da li je štoper Mančeser junajteda bolji od stuba Liverpulove odbrane. I da li neko smatra da će ga nadmašiti? Pogotovo što početak ne obećava. Statistika pokazuje da su Crveni đavoli s njim samo dvaput na 12 premijerligaških utkamica sačuvali mrežu netaknutom, a ono što dodatno zabrinjava navijače je način igre, pošto u malo šta nekadašnji prvotimac Lestera može da upre prstom i kaže kako je za 87.000.000 evra uradio „to i to“. Doduše, možda i najbolji štoper Mančestera u poslednje tri decenije, Nemanja Vidić ga hvali, ali ga zato Pol Skols i Rafael van der Vart „sahranjuju“.

Na drugom kraju Evrope, još jedan štoper se muči. Reč je o Matijsu de Lihtu, ima maltene „punu“ minutažu u Juventus, ali i greške koje su mogle opasno da koštaju italijanskog prvaka da u Seriji A nema naklonost sudija. Holanđanin ima tu nesreću da često igra rukama - kako lopta stalno njega pogađa? – ima i do toga što je Juve u tranzitnom periodu pod Mauricijem Sarijem i potrebno je vreme da sve „legne“ na mesto, pa ako je nedavni pogodak odluke u gradskom derbiju sa Torinom nagoveštaj da bi bivši član Ajaksa mogao da krene uzbrdo onda ostaje samo da nastavi da igra tako. A ne kao kad je skrivio penal protiv Intera (dosuđen) ili protiv Bolonje i Torina (nisu svirani) kako bi skinuo sa leđa breme od 85.500.000 plaćenog novajlije.

Samo 5.500.000 jeftinije koštao je Luka Ernandez, zamenio je granitnu Atletikovu odbranu za, ispostavilo se, krhu Bajernovu, ali to ne može nikako njemu na dušu, jer se početkom oktobra povredio, pa će konkretnji sud o francuskom reprezentativcu moći da se da kad se vrati na teren i uhvati zalet. Za razliku od njega, Nikola Pepe se ujoš traži u Arsenalu. Trener Unaj Emeri dao mu je da puca penal protiv Aston Vile kako bi stekao samopouzdanje, uveo ga u igru kad je gubio protiv Vitiorije Gimaraišm, bivši napadač Lila mu je doneo preokret u Ligi Evrope, ali sveukupan utisak je loš. Čini se da Pepe plaća cenu tome što igra na istoj ili sličnoj pozciji kao novi kapiten Pjer Emerik Obamejan. Dok je bio u Ligi 1 profilisao se kao krilni napadač, ali je imao i više prostora nego u Engleskoj, na Emiratima retko uopšte ulazi u šansu. Ne može mu se zameriti da ih bog zna koliko maši, jer ih i nema. Najskuplji fudbaler u istoriji kluba (80.000.000 evra) morao bi da bar puca ka golmanima, pa kako bude.

Za razliku od De Lihta koji tumara Torinom, Feliksa i Ernandeza ophrvanih povredama, neučinkovitih Grizmana i Azara, možda i najviše za ogroman novac pokazao je Frenki de Jong. Doduše, dve godine je stariji od De Lihta, ali način na koji je uspeo da se izbori za mesto startera i da igra važnu ulogu sugeriše da je Barselona dobila kapitalca kakvog je tražila od odlazaka Ćavija i Inijeste. Holanđanin svoje obavlja, u vrhu je mnogih statističkih lista, a to što Blaugrani ne ide ove sezone sigurno nije njegova odgovornost. Sve ono što je radio u Ajaksu Frenki je preslikao u Kataloniji i 75.000.000 evra će, veruju svi na „Nou Kampu“ brzo da se pokažu svrsishodnim.

Slično važi i za Rodriga Ernandeza. Tip fudbalera koga nema u kolonama „golovi“ i „asistencije“, ali isto tako profil kog je Pep Gvardiola isklesao u kalup vezista potrebnog timu koji nerestano napada, kao što radi Mančester Siti. Tih, nenametljiv, a zahvalan, Rodri je samo zbog povrede propustio tri utakmice, ali igra redovno i igra dobro. Sad, što odbrana Građana ume i te kako da poklekne teško da je (samo) krivica Španca.

Da novac apsolutno ništa ne znači najbolje se vidi na primeru Romelua Lukakua. Duplo je jeftini od najskupljeg letnjeg transfera (Feliks iz Benfike u Atletiko), a toliko se razgoropadio u Interu da više nije onaj igrač iz Mančester junajteda. Tek se sad vidi zašto je Antonio Konte mesecima insistirao da Belgijanac potpiše, oformio je čudesan tandem sa Lautarom Martinezom i najzaslužniji su što Nerazuri opasno dišu za vrat Juventusu, što su konkurentniji nego minulih godina.

Lukaku je dao devet golova u prvih 12 kola Serije A, dok je pre 12 meseci na današnji dan imao tek četiri egzekucije za Crvene đavole. Kad bi se sad okončala sezone, ispalo bi da je jedna od najboljih kupovina minulog leta na teritoriji Evrope i da razbija trenerski stereotip kako je svakom fudbaleru kad promeni sredinu potreban period prilagođavanja. Njemu je bilo utoliko teže što je uspeo u Interu, koji je znao da „proguta“ i mnogo bolje napadače, pa kad vidite kako Romelu „sipa“ teško je ne zapitati se: kad će Azar, Grizman, Pepe...

Uostalom, evo kako je izgledala lista deset najskupljih tansfera u sezoni 2018/19 i sami procenite ko je sve useo u novom klubu i uporedite sa „pojačanjima“ iz takmičarske 2019/2020. Ipak je više pogodaka u korist „prošlosezonaca“, s tim što se mora napomenuti da se Kilijan Mbape u poslovnim knjigama zaveden kao da je, posle pozajmice, otkupljen 1. jula 2018, kao i da je Kristijan Pulišić letos potpisao za Čelsi, ali čekao šest meseci da bi debitovao za Plavce.

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza...

FOTO: Reuters