{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Početkom osamdesetih u Nišu se igrao najbolji fudbal. Radničkom je jedne sezone za tri boda izmakla titula šampiona Jugoslavije, a u Kupu UEFA napravio je rezultat vredan divljenja. Na Čairu su pali i bivši i budući prvak Evrope u roku od nekoliko meseci, za Niš je znala čitava Evropa...
PREMOTAVANJE: Evropom su jurišali i sve redom šišali!
"Detalj sa utakmice Radnički - Hamburger"

"Real iz Niša Evropom juriša, Real iz Niša sve redom šiša"!

Transparent okačen prvi put na južnoj tribini Čaira u jesen 1980. godine, tokom meča prvog kola Kupa UEFA protiv austrijskog Laska, predstavljao je poruku fudbalskoj Evropi – Čairci dolaze. Tačno 20 godina ranije, na debiju pred svojom publikom u Prvoj ligi protiv Crvene zvezde, na istom mestu "debitovao" je natpis: Real sa Nišave.

Niti je Radnički igrao poput Reala, niti je Niš ličio na Madrid, pa ipak tada su i jugoslovenski velikani dobili jasnu poruku. Zvezda, naravno, nije mogla do pobede, Šekularac je dobio strašne batine, a iziritiran je udario sudiju i napravio sebi veliki problem u karijeri.

Tako je Niš postao vruće gostovanje, a ko se te jeseni 1980. vratio dve decenije unazad i prisetio "početaka" mogao je da pretpostavi šta "svilene" Evropljane čeka na Čairu.

Dok su u tom prvom evropskom nastupu Nišlije "osetili" samo Bugari, Austrijanci i Holanđani, naredne su na tapetu bili ozbiljni velikani. "Kude je taj Niš" saznaće Napoli, Grashopers, Fajenord, Dandi i konačno moćni Hamburger. I nisu samo saznali gde je Niš, već su "iz’eli golem ćutek".     

Dolazak nemačkog Hamburgera na Čair 7. aprila 1982. bio je najveći sportski događaj za "južnu prugu". Bio je to tim koji će samo godinu dana kasnije postati šampion Evrope izgubivši samo jednu utakmicu na tom putu, i to u Kijevu od Dinama. Niš je podrhtavao kao nikada do tada. Na ulicama neviđena fešta, nisu radile ni škole ni fabrike. I staro i mlado sjatilo se ka Ulici 9. brigade. Da je tada moglo da stane 50.000 hiljada ljudi na Čair, verovatno bi bio pun. No i onih 25.000 gledalaca napravilo je neviđenu atmosferu na stadionu.

A u svlačionici Radničkog panika. S tribina grmi, trener Dušan Nenković daje poslednja uputstva. Došlo vreme da se istrči na teren, ali niko ne sme prvi da krene.
"Sećam se da smo bili neverovatno uplašeni. Dođe naš tadašnji doktor Boki i kaže: "Šta je Čairci, šta ste pognuli glave? Ajde, glava na glavu, kopita na kopitu. Izlazite napolje." I opet niko da krene. Onda Duca uhvati golmana Milenkovića za ruku i povede. Zajedno sa trenerom smo istrčali do centra. Stadion kao da je pukô. To je bilo nešto neverovatno", prisetio se Miodrag Stojiljković čitavu deceniju kasnije.   

Nije ni Nemcima bilo svejedno. Ginter Necer, prvi čovek Hamburgera u to vreme, nekoliko dana pred polufinalni okršaj u Nišu gledao je uživo Radnički u Splitu (0:0), zajedno sa legendarnim trenerom Ernstom Hapelom...
"Posle te utakmice s Hajdukom čuo sam se sa Borom Primorcem, kojeg sam poznavao iz mlade reprezentacije. Rekao mi je da je čuo kako se Necer uplašio onoga što je video. Stadion je bio prepun, glava do glave, nešto što do tada nismo videli. Mi smo bili u karantinu i nismo dobili čak ni karte za naše najbliže. Kasnije su nam doštampali dvadesetak ulaznica",  prepričavao je Milovan Obradović uvertiru tog istorijskog meča.

Beganović pred južnom tribinomRadnički je uspeo da se izdigne iznad svog tog pritiska i ostvari najveću pobedu u svojoj klupskoj istoriji. Sanid Beganović se prošetao kroz nemačku odbranu za 1:0, a drugi gol postigao je Milovan Obradović. Da ne beše tog pogotka Fon Hesena, ko zna kako bi se revanš na severu Nemačke odvijao. Premda su na suprotnoj strani bili jedan Uli Štajn, pa Manfred Kalc, Feliks Magat, moćni golgeter Horst Hrubeš...
"Falio nam je u toj utakmici u Nišu jedan snažan centarfor. Aca Panajotović je dobio žuti protiv Dandija i morao je da pauzira, a Dule Mitošević već je bio otišao u Francusku. Garantujem, da je Aca igrao, imali bismo mnogo bolji rezultat pred revanš, a onda bismo prošli i u finale", uveravao je Obradović.

Onih 1:5 na Folks areni možda je malo pokvarilo čitav utisak, međutim... Ako se uzme u obzir da je taj tim HSV-a sledeće godine pokorio Evropu porazivši u finalu Kupa šampiona Juventus sa Zofom, Đentileom, Platinijem, Bonjekom, Betegom, Tardelijem, onda to rezultat Radničkog čini zaista fantastičnim.  
"Očigledno je da se na Balkanu igra odlučan fudbal", priznao je posle poraza na Čairu Ginter Necer.

Pomoćni trener Hamburgera i dugogodišnji saradnik Branka Zebeca Aleksandar Ristić bio je u čudu:
"Pričali su nam da Nišlije imaju nekoliko sjajnih pojedinaca, a ja mislim da trener Nenković ima – Radnički. Ovo je sjajan, odlično ukomponovan tim. Svi smo se uverili da rezultati ove ekipe u Evropi nisu slučajni."

Horst Hrubeš sa peharom šampiona Evrope 1983.Nažalost, Radnički nije uspeo da u potpunosti "naplati" taj svoj fenomenalni evropski nastup, iako je klub u to vreme funkcionisao odlično, o čemu svedoče i reči Nemanje Stankovića, tada člana uprave niškog kluba i predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
"Bilo je zabranjeno da se dovode igrači iz Beograda, jer su oni "obogaćeni za beogradski život". Takođe, niko nije smeo u Beograd, samo u inostranstvo. Svakom igraču je bila obezbeđena egzistencija, imao je ugovor, a nakon što potpiše drugi, dobijao je stan. Tako se formirala ekipa koja je godinama mogla da stvara uspehe. Tokom 1981. u domaćem prvenstvu izbili smo na čelo tabele, a onda završili na trećem mestu, sa samo tri boda manje od šampiona Crvene zvezde. Treći smo bili i godinu dana ranije." 

I onda, posle svega, potpuni raspad sistema. U sezoni 1983/1984. Radnički gubi od Partizana sa 0:5, u Nišu haos. Na teren uleću navijači, uvereni da klupska uprava počinje da prodaje utakmice. Sukob s Grobarima, paljenje zastava... Naredne sezone Nišlije se odriču Radničkog i gradski mezimac, umesto da nastavi evropske pohode, ispada u drugu ligu.

Politika je umešala svoje prste. U jednom trenutku u klubu je bilo možda i previše novca, a to je bio izazov za mnoge koji su se motali oko Čaira.
"Istrošili smo se na radovima na stadionu, a ja kažem ovim političarima samo da ćute i ne odmažu. Utakmica s Hamburgerom bila je u 13.30, pa nam je jedna agencija iz Nemačke dala samo 50.000 maraka. Od toga smo napravili reflektore, nekako u tajnosti, pa smo na kraju napravili priču da nije to samo zbog Radničkog urađeno", prisetiće se Stanković pre dve godine, tokom proslave 30-godišnjice od istorijskog rezultata u Kupu UEFA.     

Ideja je zapravo bila da se finale igra u večernjem terminu, pod novim reflektorima. Nažalost, Hamburger je bio prejak. Posle veličanstvenog uzleta usledilo je bolno prizemljenje i "godine koje su pojeli skakavci". Sve to skupa učiniće da sećanje na proleće 1982. nikada ne izbledi...  

---------------------------------------------------------------------------------

RADNIČKI – HAMBURGER 2:1
Niš, 7. april 1982. Stadion: Čair. Gledalaca: 25.000

Strelci: Beganović u 49. i Obradović u 75. za Radnički, a Fon Hesen u 55. za Hamburger

RADNIČKI: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radisavljević), Beganović

HAMBURGER: Štajn, Kalc, Groh, Jakobs (Đorđević), Heronimus, Hartvig, Milevski, Fon Hesen, Hrubeš, Vemajer, Bastrup

-------------------------------------------------------------------------------------

TAD I NIKAD VIŠE – CELA JUGOSLAVIJA UZ JEDAN KLUB!

Ta 1982. bila je godina Svetskog kupa u Španiji, pa je prolećni evropski pohod Radničkog bio u neku ruku zagrevanje za ono što predstoji na leto. Uz Nišlije je bila cela Jugoslavija, a tome je značajno doprinelo i što su svi ostali naši predstavnici poispadali ranije.

Bio je to verovatno jedini put da je čitava država bila uz jedan klub. Crvena zvezda je igrala Kup šampiona i takmičenje završila u četvrtfinalu eliminacijom od Anderlehta, dok su Velež i Hajduk zaustavljeni još ranije, u osmini finala. Splićani su poput Radničkog igrali Kup UEFA. Za njih je nepremostiva prepreka bila Valensija, iako su bili veoma blizu podviga. Posle 1:5 na Mestalji, na Poljudu je bilo 4:1 za Bile.

Sreća nije poslužila ni osvajača Kupa maršala Tita – mostarski Velež. Nakon penala Rođeni su ispali od Lokomotive iz Lajpciga u Kupu kupova. Od tog momenta sve oči bile su uprte ka Čairu. Za "Real s Nišave" navijalo se kao da je u pitanju bila reprezentacija. I svi su s razlogom bili ponosni na Nišlije, naročito nakon što je tog 7. aprila na pleća bačen i moćni Hamburger.

---------------------------------------------------------------------------------    

RADNIČKI U KUPU UEFA – 1981/1982.

1. kolo: Napoli – Radnički 2:2, 0:0

2. kolo: Grashopers – Radnički 2:0, 0:2 (penalima 0:3)

Osmina finala: Radnički – Fajenord 2:0, 0:1

Četvrtfinale: Dandi junajted – Radnički 2:0, 0:3

Polufinale: Radnički – Hamburger 2:1, 1:5

---------------------------------------------------------------------------------

Najnovije vesti


×