PRELAZZI: Žuti karton za Garija Linekera

Bariju Stoleru trebalo je, kažu, jedno jače popodne da osmisli melodiju koja će, evo pola veka, biti poznatija u Velikoj Britaniji i od uvodnih taktova "God Save the Queen". Ili "King", dobro.

Prvo truba i bas girata, onda ritam gitara. Tu je i neki bendžo, naravno i klavijature. Ostrvo u tom trenutku, sve od 1964. naovamo, staje mirno, kao da stvarno svira himna; pivo i grickalice su već spremni. Počinje "Match of the Day", najpoznatiji i najdugovečniji fudbalski program na svetu. 

Nekih trideset godina kasnije, kada je prvi put postalo iole izvodljivo da se u nekoj tamo Srbiji odgleda "MotD", mi ambiciozni no silom prilika tehnološki zaostali manijaci morali smo da prođemo internetsku Scilu i Haribdu samo da bismo čuli tih uvodnih nekoliko taktova.

Prvo je – nadam se da više ne hapse za to? – valjalo naći neki valjani sajt s torrentima, pa se izboriti sa svim virusima dok računar vrišti u agoniji, napadnut sa deset strana; ponekad bi se desilo da fajl na kojem je pisalo "Match of the Day Sept 18" u sebi krije ne samo računarske zaraze nego i poneki baš gadni (a ima li drugačijih?) rumunski pornić.

Pa ipak, vredelo je rizika: kada bi se kockice poklopile, kada bi muzika krenula, čekalo nas je sat do sat i po sjajnih analiza kakve u to vreme nisu mogle da se pronađu na domaćim televizijama.

Najviše zbog njega.

Gari Lineker (©Reuters)

Gari Lineker je polako gradio i svoj imidž i svoje postigračko ime, mada se i tada – a govorimo o sredini prve decenije 21. stoleća – videlo da je po šarmu, čak i više nego po znanju, predodređen da postane jedan od najboljih, ili makar najvoljenijih "pundita", kako Englezi zovu one koji nešto naglabaju o fudbalu. 

Aham, nije ovo priča o našim kriminalnim delatnostima u mladosti i teškoj sudbini ljubitelja fudbala u bliskoj prošlosti – em ideš 15 kilometara do škole uzbrdo, em se vraćaš opet uzbrdo, em moraš da se maltretiraš sa raznim bugarskim forumima ne bi li došao do željenog torrenta! – nego o još jednoj pobedi Garija Linekera.

Šestoj po redu, ako se nismo zabrojali.

Prva je, to znaju već svi, ona da za toliko godina koje je proveo u najboljim engleskim i tada vrlo dobrim španskim klubovima, uz jedan izlet čak u Japan, gde će utabati put Draganu Stojkoviću u Nagoji, nikada nije dobio žuti ni crveni karton.

PRELAZZI: Si, Senjor

Teško je zamisliti igrača koji će danas provesti i 180 minuta a da nekog ne potkači, napadača koji postigne pogodak a ne zadigne dres ili se ne naruga golmanu, špica koji se ne lakta toliko da požuti u prvih 15 minuta. Fudbalera koji ne opsuje sudiju.

A Gari Lineker je, eto, dao više od 200 golova na skoro 500 zvaničnih mečeva, i to mahom iz peterca ili tu negde, i – ništa. Džentlmen, ako se to ikada moglo reći za nekoga ko se bavio fudbalom...

Druga pobeda nije bila u dresu Barse, mada će navijači Barselone tvrditi da je to greh spram večeri kada je het-trikom ugušio Real Madrid jednog januarskog dana 1987. godine; ne, druga je bila kada je nakon poraza od Nemačke na Svetskom prvenstvu u Italiji izrekao onu čuvenu o fudbalu kao vraški jednostavnoj igri, o Nemcima i fudbalu, koja će se citirati dok je fudbala i dok je Nemačke i dok je jednostavnosti.

Treća se desila koji dan ranije, isto u Italiji, kada je teške stomačne probleme na meču protiv Irske rešio tako što je nađubrio teren, a onda šeretski prišao Gazi i priznao mu šta je uradio.

Gari Lineker (©Reuters)

Četvrta nije bila njegova, mada je bila njegova. Gari je dete Lestera, znao je stari stadion Filbert Strit u dušu i u ćošak, odmalena je išao na sve utakmice a kada se zamomčio išao je i na svako gostovanje; i kada je Lester u onoj ludačkoj, neponovljivoj sezoni osvojio titulu, bio je to i Gari Lineker u kopačkama Džejmija Vardija, i Gari Lineker u svlačionici Klaudija Ranijerija, i Gari Lineker svuda.

Bila je to i njegova Premijer liga, makar koliko i Danija Drinkvotera...

Petu je istim povodom režirao u studiju "Match of the Day" i ona nas polako približava tmurnoj sadašnjosti u kojoj se meri svaka reč: kada je Lester uzeo pehar, Gari je ispunio obećanje i skinuo se do gaća u prvoj emisiji naredne sezone.

Šesta pobeda Garija Linekera biće večeras, kada ponovo, posle dve nedelje pauze, kroči u studio BBC-ja, kada krene ona muzika a on se nasmeje, pozdravi svoje goste i objasni gledalištu koji je redosled pregleda mečeva Premijer lige i zašto se odlučio da bude baš takav.

Prošlog vikenda, nije bilo muzike koja najavljuje "Utakmicu dana", nije bilo Garija ni ostalih "pundita" u studiju, nije bilo čak ni izjava za BBC na mnogim utakmicama, nakon što su se fudbalski asovi i ostali sportski poslenici solidarisali sa Linekerom u njegovom klinču sa Javnim servisom i ministarkom policije.

Lineker je umesto toga sedeo na tribinama Kings Pauer stadiona, koji je svojevremeno baš on otvorio – sigurno je udobniji od Filbert Strita i sigurno mu nedostaje makar ono malo duše – i gledao svoj Lester kako gubi od Čelsija; uveče su mu novinari opsedali kuću, a on je čekao, i dočekao, poziv sa BBC-ja, da padne pomirenje.

Ukratko, za one koji nisu pratili “highlights”, Lineker je uporedio rečnik koji koristi ministarka policije Suela Braverman za nevoljnike što čamcima pokušavaju da se prebace preko Lamanša sa vokabularom koji se koristio tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj.

Ministarka Braverman je tražila izvinjenje, BBC ga je brzometno suspendovao – uručivši mu tako, je li, prvi žuti karton u Garijevoj karijeri – sve je stiglo i do premijera Rišija Sunaka i opozicije i parlamenta; i toliko eskaliralo da se danima na Ostrvu nije pričalo ni o čemu drugom.

Ponajmanje, naravno, o jadnim ljudima koji su bili i povod cele frtutme.

(©Reuters)

Teško je da bi nekim drugim, unekoliko anesteziranijim nacijama, bilo jasno zašto je sve toliki problem, ali otprilike zamislite da jednog dana nema ni "Slagalice" ni Dnevnika u pola 8, ma ni turske serije, i to samo zato što je neki fudbaler ili stručni konsultant nešto tvitnuo.

Čitava saga otvorila je pitanja i o slobodi govora i o (pre)jakoj reči, i o cenzuri i o autocenzuri, i potpuno skrenula pažnju sa onoga što Lineker ume i voli da radi, ma šta ko mislio i o njemu i o njegovim stavovima.

A ume, i voli, da vodi "Match of the Day", emisiju koju smo mi manijaci sanjali i zbog koje smo rizikovali prekršajne prijave i scene iz rumunskih pornića; ume i da navija za Lester pa će, ma koliko se trudio da to sakrije, i ove večeri, na svom velikom i trijumfalnom povratku, dati koji minut više za "highlights" sa one ponajmanje atraktivne utakmice subotnjeg programa – Brentford-Lester. 

Biće to još jedna mala pobeda Garija Linekera.