PRELAZZI: Zlatno momče iz naše mahale

Najnovije vesti

Fudbal

U Fenerbahčeu nezadovoljni zbog Mimovića, moglo bi da dođe do sastanka sa Zenitom

Košarka

Bogi na Floridi, Luka i Lebron dočekuju Hjuston

Košarka

Ovo prvi put čujete, trener najboljeg tima Istoka: Hoću da FIBA prozori budu obavezni i za NBA

Fudbal

Debi devojčice u Italiji izazvao buru: Na meti kritičara trener i predsednik Kazalmađorea

Vreme čitanja: 7min | ned. 13.10.19. | 08:55

Elif Elmas na prvi pogled nema makedonsko ime, ali novopečeni prvotimac Napolija, koji je sa dva gola u Skoplju protiv Slovenije održao snove Severne Makedonije da bi po prvi put mogla da zaigra na velikom takmičenju, veći je Makedonac i veći patriota od mnogih koji se busaju u svoje makedonske grudi...

Večno (i jasno) sunce, tutunoberačite, Biljana što beli platno, Diznilend od glavnog grada, dugogodišnji sukob oko imena i oni vicevi iz jugoslovenskog doba o “Srbima sa govornom manom”, pa braća Đurovski, zamalo i Marek Jankulovski – ali ništa nikada nije bila Makedonija kao Darko Pančev.

Jedne majske noći “Kobra” je ušla u legendu, i da ništa pre i posle tog penala nije uradio, bilo bi dovoljno; možda je kasnije bilo pogrešnih profesionalnih odluka – pa dobro, Inter devedesetih je bio jedna metastazirana pogrešnost, zato smo u njemu toliko uživali – ali Pančev je ostao najpoznatiji sin zemlje koja se tek budila i (samo)potvrđivala, vazda sa osećajem da je na talonu jačih oko sebe.

Izabrane vesti

U ovom veku pojavio se dostojan naslednik, samo što je sa Interom imao mnogo više sreće – a pogodilo se da im se desi i Žoze Murinjo, i zaista, mimo Didijea Drogbe i Dijega Milita, ima li murinjovskijeg špica od Gorana Pandeva? – i oprostiće vam se ako pomislite da je Pandev oduvek bio tu, i zapitate se zar nije u penziji. Ne, eto njega, i dalje daje sve za crvenu i žutu boju.

A ima i ova nova Makedonija, po imenu Severna, zemlja koja je napokon prestala da živi u (dalekoj, dalekoj, predalekoj) prošlosti, okrenula se sebi, batalila umišljene veze sa antičkim herojima i državnicima, preimenovala sve svoje aleksandre i filipe u nešto mnogo makedonskije; ta Makedonija dobila je svog autentičnog heroja, onog koji bi mogao da traje duže čak i od Pandeva.

Elif (ili Eljif, kako ga mnogi zovu) Elmas na prvi pogled nema makedonsko ime, a znamo da i dalje postoje neki na Balkanu koji čak i uživo na televiziji proglašavaju takve “sumnjivima”, ali novopečeni prvotimac Napolija, koji je sa dva gola u Skoplju protiv Slovenije održao snove Severne Makedonije da bi po prvi put mogla da zaigra na velikom takmičenju, veći je Makedonac i veći patriota od mnogih koji se busaju u svoje makedonske grudi.

Na ramena takvih često pada neželjeni balast dokazivanja, mada za nekoga ko je tek ovih dana napunio 20 godina Elif Elmas izgleda čak i previše zrelo; a ljubav prema gradu u kojem je rođen i zemlji u kojoj je odrastao morao je demonstrirati i previše puta za nekog tako mladog.

Već je čuvena priča kako je Fatih Terim, još dok Elmas nije ni prešao u Fenerbahče i preselio se u Istanbul, u svojstvu alfe i omege reprezentacije Turske slao fermane u multietničko naselje Butel 1, na levoj obali Vardara, ne bi li privoleo Dževatovog sina, makedonskog Turčina po ocu i majci, da bude predvodnik novog naraštaja nacionalnog tima, koji u perspektivi – makar se tome nadao iskusni lisac – treba da ponovi uspehe s početka ovog milenijuma.

Glavni pregovori vodili bi se uz čaj i baklavu u slastičarni “Mandarina”, koju već dugo drži Dževat, mada pregovora nije zapravo ni bilo: malom Elifu, tada vedeti mlade reprezentacije Bivše Jugoslovenske Republike nikada ne bi palo na pamet da izda svoje ljude, svoju mahalu i sve one uz koje je odrastao, a koji su u njegovom imenu i poreklu videli radost i bogatstvo i ništa više.

U istoj toj poslastičarnici, godinu-dve kasnije, vodiće se mnogo isplativiji razgovori. Došao je, kažu, i Pero Antić, da ubedi malog da je Fenerbahče pravi klub za razvoj njegove karijere; nije ga slagao, pošto je posle dve sezone, od kojih je u drugoj, u nedostatku boljeg izraza, zapalio Bosfor, Elmas postao glavni pik brojnih evropskih klubova. Pominjali su se Mančester Junajted, Lester, Totenhem (koji je od njega hteo da pravi novog Dembelea, i sa ovom pameću, mnogo promašio što ovo nije makar probao), pa čak, u trač-partijama, čak i Real Madrid.

Na kraju ga je ugrabio Karlo Ančeloti i to je, bez obzira na to kako će izgledati sezona Napolija, najbolja stvar koja je mogla da mu se dogodi u ovim godinama.

Nešto između Inijeste, Pogbe i možda Džejmsa Madisona, snažan na nogama i sa već izgrađenom tehnikom, Elmasu najviše zameraju što nekako ume sve a ni za šta nije specijalizovan, jer može da bude i desetka i šestica i da počne levo, pa da se prebaci desno; njegov uspon, kada pročitate tekstove makedonskih novinara i malo se zainteresujete za Elifa Elmasa, zapravo uopšte nije meteorski.

Više se može, i po tome je možda najsličniji Kilijanu Mbapeu, može svesti na rečenicu kakva je sve ređa u modernom fudbalu i modernom dobu, a to je da se dobre stvari dešavaju dobrim ljudima.

Storija o novom makedonskom vunderkindu, koji se samo našao u konkurenciji i za evropskog “Zlatnog dečaka” – ili “zlatno momče”, na makedonskom – počinje u Butelu.

Bio je, dok nije navukao za broj veći dres Rabotničkog (simbolično je što je neko toliko vredan u profesionalce ušao kroz “radnički” klub) i proglašen, gotovo instantno, za najboljeg mladog igrača u zemlji, najlošije čuvana tajna skopske mahale.

Pričalo se naširoko o nekom klincu, pristojnom i lepo vaspitanom, nižem i bržem od svojih vršnjaka, što u lokalnom, da ne može biti lokalnijem, amaterskom FK Butopu, pa onda i u timu skopskih Turaka po imenu, gle sad, Fenerbahče, izaziva mnogo starije od sebe.

A sve vreme je bio “eden od nas”, piše u jednom od nadahnutih profila iz vremena kada je prelazio u Tursku (ali nikako “za Tursku”), zato su ga i ti stariji pazili, svesni da je među njima novi Pančev, novi Pandev, pa možda, govorilo se tiho posle treninga, da ne čuje zlo, da ne prorade uroci, možda i neko čija će ih slava prevazići.

Elif je to poverenje vraćao još većim radom, ostajući pristojan uprkos crti ličnosti koju su njegovi treneri opisivali kao mržnju prema porazu: i kada je sa 17 godina debitovao za seniorsku selekciju u prijateljskom meču sa Španijom, odigravši celo drugo poluvreme, gledajući u oči Inijestu kao da gleda u kristalnu kuglu što proriče budućnost, i kada je trčkarao za krpenjačom po Butelu, i kada je sa tvrdim Slovencima bilo 0:0, a grupa G izgledala kao još jedna prepreka koju Makedonija, Severna ili ne, nikada neće preskočiti, Elif je ginuo na terenu.

Baš kao i kada je, u prvom kolu Lige šampiona, na San Paolu ušao da debituje i u ovom takmičenju. Semafor je govorio 0:0, prvaci Evrope mogli su neokrnjeni da napuste vruće gostovanje, a sa njim na terenu, na kraju je završilo 2:0, za veliki skalp.

Elmas (još) nije standardni član Ančelotijeve postave, mada statistika pokazuje da, bila to njegova zasluga ili samo sticaj okolnosti, Napoli beleži bolje rezultate kada je mladi Makedonac u igri. Poslednjih nekoliko mečeva, koje Elif provodi na klupi ili dobije okraja utakmice, Napolitanci kao da su se već oprostili od trke za titulu.

Sada “zlatno momče” ima pred sobom mnogo teži zadatak nego ijedan koji su pred njega postavljale dobro znane ulice Butela. Severna Makedonija, pod vođstvom Igora Angelovskog – čoveka koji ga je gurao i u Rabotničkom – ima minimalnu, ali ipak ima šansu da sa tri dobra rezultata na kraju kvalifikacija, počev od Poljske koja će ih u nedelju dočekati u svečarskoj atmosferi i spremati feštu u slavu plasmana na Evropsko prvenstvo i Roberta Levandovskog, dođe do velikog takmičenja.

U slučaju da Poljska, pa potom Austrija u novembru, budu nedodirljive, Makedonci će imati priliku da se iskupe u plej-ofu, koji su zaradili solidnim nastupima u Ligi nacija.

I bez toga će, možda, Elif Elmas postati veliki igrač; i bez toga će ostati “eden od nas” i “zlatno momče”; ali etnički Turčin koji voli Makedoniju a mrzi da gubi garant se ne bi zadovoljio samo novcem i slavom.

On bi voleo, baš takav, baš tog imena i tog porekla i iz te poslastičarnice, da se njegovo ime nađe među onim simbolima zemlje čiji je dres sanjao i dobio: jasno sonce, vino i tutunoberačite, pa Goran Pandev i – Darko Pančev.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO - OSMO KOLO:

GRUPA A

Ponedeljak

20.45: (15,00) Bugarska (6,50) Engleska (1,20)
20.45: (1,70) Kosovo (3,50) Crna Gora (5,60)