PRELAZZI: Želimo vam Klopovo leto

Jedni su ga, tako to biva sa velikim ljudima, obožavali, i zauvek će; drugi su u njemu videli lošeg gubitnika i licemera i radovali se svakom njegovom neuspehu. Ne možeš nikada kupiti i jedne i druge, možeš samo da se nadaš da si dovoljno dobar tip da onih iz prve kolone bude makar za jednu glavu više.

Nekad ni to ne pomaže, jer ljudi, jer narodi, imaju mnogo kratko pamćenje.

Mogao si, eto, jedne jeseni da oduševiš celu jednu naciju kada si poneo jedan prelepi ljubičasti cvet na reveru, a onda da ti se pripadnici te iste nacije smeju u nedoderinama interneta poznatim i kao komentari zbog poraza tvog tima.

Ali ima nešto, pogledajte ga samo kako ovih dana i ovog leta izgleda, mora imati nešto toksično u današnjem fudbalu, nešto što isisava iz tebe životnu radost čak i kad nižeš uspehe. A kamoli kad te uzmu na zub...

Pogledajmo, dakle, Jirgena Klopa, donedavno menadžera Liverpula, bacimo letimičan pogled na njegov Instagram (napravio je Instagram! Ako to nije kriza srednjih godina, onda ne znamo šta je), i videćete drugačijeg čoveka.

Onaj grč sa lica, koji nije bio rezervisan samo za okršaje sa Pepom Gvardiolom – kao rukom odnešen. One bore koje su ga činile mnogo starijim, posebno kada ga kamera zumira – ispeglane suncem, solju i osmesima. Onaj pogled, u kojem su se toliko lako mogli čitati bes, nervoza ili samo rezigniranost – sada je topao, i imaš utisak da bi ti taj čovek lagano obrnuo turu u kafani.

Jirgen Klop (©Reuters)

Izgleda da otoič nije lagao: Klop je očigledno zaista bio umoran, njegovo "ne mogu više" bio je vapaj čoveka zarobljenog u zlatnoj krletki, njegovo poznojanuarsko obraćanje koje je šokiralo navijače Liverpula i fudbalsku planetu bilo je poslednji trenutak kada je mogao da spase sebe od drugih i druge od sebe.

Da ona druga kolona ne pretegne, da ne podeli ljubitelje fudbala na "Klopove svedoke" i "Klopove hejtere".

A evo ga sada, gle: tancuje uz Tejlor Svift na Enfildu, kao da mu nije samo mesec ranije pukao glas na oproštaju od navijača; navija za Nemačku kao bilo koji drugi turista na španskom primorju, nosi teksas jaknu na finale Evropskog prvenstva kao da je zalutao sa seta "Beverli Hilsa"; fotka se sa drugarima i sa poznatim facama kao da je klinac što juri za autogramima, i u svemu tome izgleda srećan. A kada ga pitaju šta ovih dana stvarno radi, o čemu razmišlja, čime se bavi, on izvadi svoj reket za padel...

Dobro, izgleda po mnogo čemu i kao vaš matori neoženjeni ujak koji je otkrio Fejsbuk pa baš i ne zna da ga koristi – nadamo se da ne šalje lepim curama koje možda postoje, a možda i ne postoje, privatne poruke nedoličnog sadržaja! – ali pre svega srećno.

Radi, ukratko, sve što bismo radili mi da nam neko da toliko slobodnih dana i karticu bez limita, makar na mesec-dva, pa da vidimo onda šta ćemo i kako ćemo...

Okej, bude tu i tamo neki dosadni novinar koji bi intervju, bude i poziv u neko zlo doba noći iz Amerike, gde će mu nuditi kule, gradove i šoping molove samo da preuzme njihov posrnuli nacionalni tim nakon sramotnog Kopa Amerike, bude i neki bivši igrač, sada (ne)uspešni selektor, koji bi da se s njim fotka pa da posle može da priča – a ko bi to proverio, ionako – da ga je Klop pohvalio i rekao mu "Ma najjači si, bruda", ali ovo je leto slobode Jirgena Klopa, i ništa od svega ovoga neće moći da ga uzdrma. Pa ni neki tamo Srbi!

Poster Jirgena Klopa (©Reuters)

Ali zato možda hoće Englezi?

Jeste nešto veći zalogaj od onoga što nazivaju USMNT da se posle pristojnog, učtivog, gospodskog fudbalskog analfabete Gareta Sautgejta preuzme Engleska pa da se stvarno pokuša da ona tri lava zaurliču kako treba, umesto što nezainteresovano predu; i možda i poklekne Jirgen Klop, ali zašto bi sebi kvario novi život?

Milioni su to, sigurno, ali su i naporni engleski mediji, a premda je Nemac uvek umeo da ih školuje i stavi na pravo mesto, zašto bi sebi navukao tu bedu na vrat? Što bi Normalni, tamo iz Švarcvalda, opet nabacivao toliki pritisak, ako još nije mentalno spreman na to, a nijedna fotka sa društvenih mreža u poslednja dva meseca ne svedoči da jeste?

Jeste da ne bi bilo treninga i dnevnih obaveza, ali zumirale bi ga kamere, proganjali bi ga agenti, komentarisali bi ga znani i neznani, opet bi plakali o fudbalu kao odbeglom sinu, mada je taj odavno zaboravio korene, i neka je. Već je krenulo, uostalom...

Šta će to ovom veseljaku s Instagrama?

Jirgen Klop (©Reuters)

Ima nešto toksično u današnjem fudbalu, i setimo se samo onog "sabatikala" Žozea Murinja, onog perioda kada Portugalac nije radio, nego se tako motao po televizijskim studijima i snimao reklame. Bio je duhovit, vrcav, autoironičan i sjajno raspoložen; kupio je čak i one koji nisu mogli, iz onih ili ovih razloga, da smisle Žozea Murinja.

(Posle se takvima lako i brzo popeo opet na glavu; i Klop će, jasno, samo kada odluči da mu je dosta zevzečenja.)

Šta bismo, dakle, mogli da naučimo od Jirgena Klopa u ovom trenutku, tik posle velikog takmičenja, tik pre početka nove sezone, kada se pomalo osećamo kao Pablo Eskobar u onom praznom bazenu, i koliko god da nas nutkaju novim stvarima – recimo, novom sezonom Superlige Srbije – teško nam je da se prešaltamo?

Šta sem toga, rekli bi zli jezici, da je Liverpul baš grozno mesto za život, a da radno vreme ubija čoveka, čak i kad voli svoj posao?

Pa eto, da je nekada sasvim u redu okrenuti novi list i bataliti nervozu, da je još više u redu doživljavati fudbal samo kao sport, kao igru, a ne kao pitanje života i smrti, da će biti vremena za nove izazove, nova nerviranja, nove stresove, nove bore.