PRELAZZI: Za staroga pobratima

Jedna je to od onih plemenitih ideja koje bivaju pregažene s dolaskom novog doba. Od svega – ako i to – ostaju samo simbolični gestovi, posete poput onih odlazaka kod davno zaboravljene familije, "samo da se javimo".

Na engleskom govornom području naziv je "sister cities", na srpskom su "gradovi pobratimi"; negde od pedesetih godina prošlog veka krenuli su da se šire Evropom, kao vid saradnje između udaljenih mesta. Ekonomske i kulturne pre svega, pa onda i one najvažnije, ljudske. Da se osetimo bliskim nekim drugim ljudima, da vidimo da i oni imaju probleme, snove i nadanja kao i mi.

O nadi se samo i moglo razmišljati tih godina kada je ideja začeta: dok je Staljingrad patio, građani Koventrija, gradića koji je razoren bombama Luftvafea usled činjenice da je u njemu bilo sedište avio-industrije na Ostrvu, poželeli su da im pošalju podršku; još je besneo Drugi svetski rat kada su se pobratimili prvi gradovi na svetu.

A odmah posle herojskog Staljingrada, Koventri je dobio braću sa Balkana. Poznata je to priča, povremeno bi se pojavila u našim medijima, o požaru koji je razorio grad, ostavivši ga bez jedinog pozorišta.

Drugo je vreme bilo, kažemo, neko bi dodao i plemenitije, tek Beograd, i on sa ožiljcima od rata, pritekao je u pomoć. Drvna građa, svakovrsni materijal, novac solidarnosti, sve da se Koventriju pomogne. Od tada, glavno pozorište u mestu nosi naziv "Belgrade Theatre". Od tada, Koventri i Beograd su gradovi-pobratimi.

(©Reuters)

Lepo zvuči, u praksi se svodi na povremenu posetu gradonačelnika ili kakvog gradskog sekretara, poruke da će se produbiti saradnja, do nekog narednog susreta, kada ćemo jednako govoriti o svim tim frazama.

Može biti da je čitav koncept relikt prošlosti, ne bavi se više niko ni samim sobom, a treba nekim tamo pobratimom od pre sedamdeset leta; tek, nije u galimatijasu informacija i dezinformacija koji su pogodili Srbiju u ovom majskom mraku do nas uspeo da stigne ni izraz saučešća, mada ga je verovatno bilo.

Ali onda se sve pogodilo, i taj procenat Beograđana koji zna da je Koventri bitan, umanjen za procenat ljudi koji se loži na Engleze, pa onda u njemu još manji skup zaluđenika koji cene Čempionšip, ovog tužnog maja ima za koga da navija.

Koventri Siti danas igra revanš meč plej-ofa, onog najskupocenijeg na svetu, za popunu Premijer lige; nakon mršavih i obostrano uplašenih 0:0 protiv Midlzbroa.

U slučaju da pobedi, ide na Vembli, na svega je jedan meč do povratka, prvog u ovom veku, u društvo najboljih; u slučaju da pobedi, i Beograđani i Srbija će, eto, imati još nekog pomalo svog od leta.

No to je samo jedan od razloga zbog kojih treba navijati za autsajdera na današnjem meču; Koventri Siti je najveće iznenađenje Čempionšipa, veće čak i od Sanderlenda i od malog, hrabrog i bizarnog Lutona, veće čak i od toga što je Barnli počeo da igra fudbal; kao što se Koventri vinuo iz pepela rata i poratne stihije, tako se njegov fudbalski klub vratio na veliku – ne još i na najveću – scenu.

(©Reuters)

A nije bilo lako; otkako je pre pune 22 godine jedan od osnivača Premijer lige i tim koji je bojama i živopisnim karakterima ulepšavao celo prvenstvo – ko bi zaboravio Darena Hakerbija, Diona Dablina, Robija Kina, Pitera Ndlovua ili staru kuku Garija Makalistera! – Koventri je bio doslovno na rubu ostanka, godinama prognan iz svog grada i sa svog stadiona, a na piramidi engleskog fudbala pali su u nešto što se eufemistički možda zove Liga dva, ali je vrlo direktno četvrti rang takmičenja.

Kao što je stasala cela jedna generacija Beograđana koja nema pojma o davnom prijateljstvu sa Koventrijem, tako već odrasli ljudi koji vole Premijer ligu nikada u njoj nisu videli svetlo-plavi dres Koventrija niti su, čak i kada bi se zainteresovali, mogli da pomisle da bi to bilo moguće.

Dve i kusur decenije bola stale su u prvih 90 minuta protiv Midlzbroa i ko je gledao tu utakmicu mogao je lako da vidi dve stvari. Da, bila je užasna, ali ponajpre zbog straha od greške, od toga da će se snovi raspršiti i da će opet biti dve decenije bola, potucanja po Nortemptonu i Birmingemu i gde su već bili "domaćini"; i zbog straha od uspeha, a uspeh bi bio da Koventri postane jedini klub u eri Premijer lige koji je sišao do dna i opet se popeo do vrha.

Ima tu još sporednih rukavaca u koje se grana saga o Koventriju: recimo, to da i dalje nisu vlasnici svog stadiona, a da im ugovor o korišćenju ovog gradskog ističe doslovno sa poslednjim majskim danom, te bi moglo da se dogodi da novi član Premijer lige ne može da igra Premijer ligu u svom gradu.

(©Reuters)

Pa onda to da im je vlasnik lokalni biznismen Dag King koji nema naročito dubok džep, o čemu govori i sastav ekipe – nema tu mnogo stranaca, nema previše poznatih imena, ima dosta pozajmica i igrača koji su dobar deo karijere proveli u nižim ligama.

Pre samo četiri meseca, krajem januara, Koventri je bio na 15. mestu Čempionšipa, a sezonu su počeli sa devet utakmica bez pobede - zapravo, prvi trijumf im je došao upravo protiv Midlzbroa.

Nisu, ipak, upali u paniku, i nisu se zahvalili menadžeru Marku Robinsu, čiji drugi mandat na klupi "Sky Blues" ulazi u sedmu godinu. Neće to učiniti čak ni ako ih Boro Majkla Kerija danas izbaci.

Robins je onaj čovek koji je navodno spasao karijeru ser Aleksa Fergusona u Mančester junajtedu, postigavši gol na meču pre kojeg je Škotu postavljen ultimatum; ispisao je tako nehotice celu jednu istoriju Premijer lige, i možda je vreme da to učini i namerno.

Prvo na Riversajdu, pa na Vembliju, ako bude sreće...

Pa da onda opet pričamo o Robiju Kinu i Darenu Hakerbiju, pa da se onda od avgusta, kada krene nova sezona, opet setimo da imamo pobratime tamo u srcu Engleske, u Zapadnom Midlendsu, pa da ne ostane sve na onome "ma samo da se javimo, nećemo dugo".

ČEMPIONŠIP - PLEJ-OF, POLUFINALE

Utorak

Luton - Sanderlend 2:0 (2:0) prvi meč 1:2

/Ošo 10, Lokjer 43/

Sreda

21.00: (1,90) Midlzbro (3,60) Koventri (4,50), prvi meč 0:0

***kvote su podložne promenama