PRELAZZI: Vilfrid Zaha, 500 fudbalskih faulova i jedno ragbi obaranje

Kada je prekasno da promeniš karijeru? Šta kažu oni marketinški gurui, knjige samopomoći, popularni psiholozi, samozvani učitelji života i citati stvoreni za dupli klik palcem na Instagramu?

Neko otkrije svoj talenat u mladosti, a nekome sine ideja jednog neobičnog nedeljnog popodneva, pojavi se nešto u njemu što dosad nije znao, instinkt poruči ono što je um možda krio.

Ako je gledao finale Svetskog prvenstva u ragbiju, nekoliko sati pre nego što će ranjeni Arsenal dočekati Vulverhempton, Mateo Genduzi verovatno je pomislio da možda nije kasno da promeni sport.

Uostalom, ima svega dvadeset godina, ceo život je pred njim, bila bi to odlična priča i sigurno dobro medijski ispraćena, a razloga ima napretek...

Haosu na Emiratima se ne nazire kraj, menadžer Emeri baš i ne izgleda kao da će ikada pohvatati konce ni provesti klub kroz dugo čekanu tranziciju – makar mi na Balkanu znamo šta sve nosi ta ružna reč – ovo sa nevoljnim i nevoljenim kapitenom Džakom je samo pokazna vežba truleži, a Genduzi je, uostalom, već dokazao da je talentovan za sport koji se voli i u Francuskoj. Istina, ne toliko u njegovom predgrađu Pariza, više tamo na jugu...

Bio je to trenutak lucidnosti, ili ludila, kako vam drago, iz poslednjih trenutaka prošlonedeljnog meča između Arsenala i Kristal Palasa. Napravila se cela frtutma oko Džaka-gejta, pa je najčistiji ragbi start koji je viđen u proteklih mesec i po u Japanu pomalo skrajnut, skroz nezasluženo...

Bio je to jedan od onih trenutaka kada niste sigurni šta ste zapravo videli. Na usporenom snimku bezmalo kečerski zahvat čak i ne izgleda tako dobro kao kada je u celom kontekstu: Arsenal je vodio 2:0, Palas izjednačio, domaći su uprli svim snagama da pokušaju da vrate prednost, a onda je mogla da pukne kontra, i Vilfrid Zaha je dohvatio loptu...

Mateo Genduzi prošao je samo sa žutim kartonom, valjda zato što je i sudija bio toliko zabezeknut njegovim poduhvatom da ga nije okarakterisao ni ciničnim; i da nije bilo svega ostalog, dobio bi i aplauz stadiona.

No ostavimo sada Arsenal da se pati i preispituje – utoliko pre što ni nakon Vulverhemptona nisu ništa bolji ni pametniji – i ostavimo Genduzija da kontemplira ima li ragbija posle fudbala, zanima nas sada onaj čovek koji završava na tlu.

Drugi bi tip verovatno bio besan, onoliko koliko su besni bili Mekartur, Luka Milivojević i ortaci koji su šorkom hteli da prevaspitaju Emerijeve pulene (ako su to, je li, uopšte Emerijevi ili bilo čiji puleni?), ali Vilfrid Zaha gotovo da se nasmejao celoj predstavi u kojoj je bio glavni objekat.

Jer Zaha je navikao da gleda utakmice iz tog rakursa, iz mravlje perspektive; i ako su ga nekada prozivali da je folirant, sada nema nikakve sumnje da protivnici mnogo vole da ga fauliraju. Dok je Eden Azar bio u Premijer ligi, Zaha je i imao takmaca u ovoj statističkoj kategoriji, sada je ostao usamljen na vrhu, pardon na dnu, namešta štucne i pipa zube, čelo, da li je sve na svom mestu, u daljini Roj Hodžson ponovo širi ruke i pita sudije da li će ikada uraditi išta da zaštite Vilfrida Zahu; a naš Luka možda koristi priliku da popravi svoj učinak sa bele tačke.

Kristal Palas je, sa svojim matorim menadžerom, sa onim akustičnim stadionom, sa navijačima koji jedini neguju kontinentalni, skoro italijanski stil, i pevaju i mašu zastavama, dah nečeg drugačijeg u Premijer ligi, a Vilfrid Zaha njihov glavni adut. To znaju i rivali, pa ne biraju način da ga zaustave, obore, sruše: ko laktom, ko kramponima, ko klizećim...

I tako skoro pet stotina puta u karijeri. I tako na svakih 28 minuta.

“Čini mi se da bi neko morao da mi slomi nogu da bi sudija pokazao crveni karton”, rekao je jednom. I još jednom. I još jednom. I stalno je govorio. I opet ništa.

Mnogo je od početka sezone bilo povika na Engleza sa pasošem Obale Slonovače (i obrnuto), ali postaćemo već dosadni sa nipodaštavanjem statistike: 0 golova i samo 1 asistencija – nikada se nije desilo da nije među najvrednijim igračima Palasa na Fantaziju! – neće vam reći skoro ništa o njegovom doprinosu. Makar i zato što prinošenje njega kao žrtve znači i da je ostatku ekipe lakše da se nosi sa pritiskom...

Ima i onih koji misle da je njegova nešto lošija forma od one koja je mogla sama da održi Palas u sredini tabele, sa tendencijom da se iz daljine šmeka i Evropa, posledica i toga što je ostao u klubu, iako je bilo viđeno da će se ponovo preseliti, ovog puta na sever Londona, u Totenhem.

Na kraju, nije bilo ništa od toga, a Zaha je ostao u tu gde je ponikao i gde se vratio i prošli put kada se činilo da je prerastao travu na Selhurstu.

Ima nekog nemira u Zahi, i ne mislimo samo na onaj kada uzme loptu na boku i zaseče prema sredini, dok protivnički bekovi teoretišu kako ga najbolje srušiti.

O tome možda govori i odabir da nastupa za zemlju u kojoj se rodio, Obalu Slonovače. I mnogo manji Englezi od njega gordo stupaju u dres sa tri lava na grbu, a Zahi je u jednom trenutku samo dozlogrdilo da čeka. Znao je da je bolji od mnogih, ali Garet Sautgejt nije sam mogao da ga razuveri da su posredi samo sportski razlozi.

Nije lako biti Vilfrid Zaha, hoćemo reći. Tuku te svake subote, ponekad i utorkom i sredom, kvalitetom odskačeš od dobrog dela ekipe – možda samo Endros Taunsend može da se meri po umeću i znanju, ali Taunsend to pokazuje samo kada je njemu ćejf, a ćejf mu uglavnom nije – a nekako te niko ne ceni dovoljno, počev od navijača svih tvojih rivala, koji su ubeđeni da samo foliraš.

Da je ser Aleks Ferguson ostao na Old Trafordu još makar sezonu, možda bi sve bilo drugačije; uostalom, ne bi tako lako prolazili vinovnici svih faulova nad njim da igra u Mančester Junajtedu, a ne u neuticajnom Palasu.

Zaha je bio poslednji poklon Fergija svom klubu i projektovanom nasledniku Dejvidu Mojesu, ali bila je to još jedna u nizu grešaka Škotlanđanina. On nije mogao očima da vidi Zahu, čovek je imao neke druge ideje o kojima je istorija dala sud, a Vilfrid se preko Kardifa vratio kući – na tim terenima je naučio da trči, dribla, centrira, samo što mu nisu rekli da će sve toliko da boli – i nije, sve možda do ove jeseni, delovao kao da je ovoliko frustriran.

Ima i do zasićenja, ima i do toga što mu je promenjena uloga, pa ga se sada često može videti na desnoj strani, umesto levo gde voli, ima i do onih koji ga okružuju, jer sigurno Zaha razmišlja o tome da bi i njegove brojke i umetnički dojam bile bolje kada ne bi igrao samo sa Bentekeom, Ajuom ili Džefrijem Šlupom.

Pa ipak, i sa njim u takvom stanju, Hodžsonov tim ove sezone izgleda bolje i sigurnije nego prošle kada je Zaha dao dvocifren broj golova i kada je samo njegov kapiten bio bolji strelac ekipe.

Ove nedelje Vilfrid će imati idealnog protivnika: Lester Brendana Rodžersa nije nimalo džukački tim, a ljudi koji bi mogli da budu direktno zaduženi za njega nisu neki kostolomci.

Bilo da ga po levoj strani bude pratio Rikardo Pereira ili po desnoj nešto agresivniji i defanzivniji Ben Čilvel, bilo da ga bude jurio skoro pa imenjak Vilfred Ndidi, koji se odlično snalazi u ulozi Kantea (iako je drugačiji, mnogo viši i skočniji igrač), Zaha bi mogao napokon da se razmahne i da makar na 90 minuta zaboravi na udarce, one životne i one fudbalske.

A od naredne subote, pa sve dok ne bude ponovo bio u nekom klubu mnogo većeg statusa od Kristal Palasa, zna se: lakat, krampon, klizeći, ili opet neko onako lud, onako lucidan, onako snalažljiv kao budući reprezentativac Francuske u ragbiju Mateo Genduzi.

ENGLESKA 1 - 11. KOLO: 

Subota
Bornmut - Mančester junajted 1:0 (1:0)
/King 45/

Mančester Siti - Sautempton 2:1 (0:1)
/Aguero 70, Voker 86 - Vord-Prauz 13/

Arsenal - Vulverhempton 1:1 (1:0)
/Obamejan 21 – Himenez 76/

Vest Hem - Njukasl 2:3 (0:2)
/Balbuena 73, Snodgras 90 - Klark 16, Fernandez 22, Šelvi 51/

Šefild Junajted - Barnli 3:0 (3:0)
/Lundstram 17, 43, Flek 44/

Aston Vila - Liverpul 1:2 (1:0)
/Trezege 21 – Robertson 87, Mane 90+5/

Brajton - Norič 1:1 (0:0)
/Trosar 68, Dafi 82/

Votford – Čelsi  1:2 (0:1)
/Delofeu 79p - Abraham 5, Pulišić 55/

Nedelja

15.00:  (3,30) Kristal Palas (3,25) Lester (2,25) 
17.30:  (2,70) Everton (3,25) Totenhem (2,65) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters