PRELAZZI: Versifikacija Notingem Foresta

Sećate li se lekcija iz srpskog jezika, onih o čuvenoj "versifikaciji"? Nama koji nismo imali petice – ali možda nismo preloše prošli u životu, tome uprkos? – ostali su tek neki fragmenti. Bila je, beše, parna i ukrštena, bila je neka obrgljena, bila je i muška i ženska, bila je i pravilna, i čista, i bogata, ali znači li to da je postojala i siromašna i prljava?

Verovatno ne, ali da nije rima, ne bi bilo ritma, ne bi bilo pesama, ne bi bilo ni muzike (iako će čistunci i pametnjakovići reći da su najbolje one pesme u kojima se ništa ne rimuje), a ne bi bilo, kaže Mark Tven, ni istorije.

Istorija se ne ponavlja, negirao je veliki pisac Hegela, ali se vrlo često rimuje.

Bogato i nepravilno, ili siromašno i muški, to je već stvar dogovora.

O istoriji ćemo danas, i o rimovanju, o podudarnostima dva tima, jednog kluba, jednog stadiona, dva trenera. O prošlosti i budućnosti, ukrštenoj i obgrljenoj...

Jer kako drugačije – ako već ne želimo da posegnemo za onostranim – nego tvenovski objasniti ovo što u aktuelnoj sezoni Premijer lige rade Notingem Forest i Nuno Espirito Santo?

Iz nedelje u nedelju, iz vikenda u vikend, Forest oduševljava sve neutralne gledaoce, a bogme i poneke od nas "investiranih". I pristupom igri, i negiranjem postulata koji su od Premijer lige napravili najkvalitetniju i počesto dosadnu rabotu, i timskim duhom... i istorijom, naravno.

Jer pričati o Notingem Forestu a ne pomenuti prošlost, to bi bio neoprostiv greh.

I neka bude da se svet promenio, neka bude da je nemoguće da se istorija ponovi, da je ono što je uradio Brajan Klaf, a o čemu će se snimati filmovi, o čemu će se govoriti zanavek, da je to zaista nemoguće.

Ali šta ako se njihova istorija (opet) baš lepo rimuje?

Šta ako ne moramo da se vratimo u pozne sedamdesete, već u nešto bliže vreme, kada se Premijer liga već zvala Premijer liga?

Govorimo, naravno, o gotovo jednako kultnoj sezoni 1994. na 1995. kada je u Premijer ligi još svašta bilo moguće. Pa i to da je osvoji Blekburn Rovers, ali ovo nisu strofe za njih. Barem ne još...

Većina nas nije svedočila tom poslednjem velikom Notingem Forestu, toj čudesnoj godini u kojoj će biti postavljeni brojni rekordi... Nismo svedočili iz objektivnih razloga, čak i ako smo tada bili (fudbalski) svesna bića. Em je taj period bio najcrnji u našoj novijoj istoriji, em je zaljubljenika u engleski fudbal bilo taman toliko da mogu da stanu u kafić u kojem su restrikcije struje, "bez da se guraju".

U to vreme Kalčo je bio sve, Premijer liga beše čista egzotika; u dnevnoj štampi možda ste mogli da pronađete rezultate kola prethodnog vikenda, u onoj specijalizovanoj, sportskoj, bilo je tek koji redak više.

Pravo je čudo bilo videti engleski fudbal, na onim satelitskim kanalima koje bi imali samo srećnici i buržuji, ali ko bi ga video, zaljubio se promptno: bila je to i i dalje taktički naivna, gruba igra, a ulepšavale su je čak i prazne stolice na tribinama brojnih stadiona i kamere koje Skaj i družina još nisu uspeli da našteluju da sve izgleda kao video-igra. 

Bilo je nečeg muškog, ako ne bogatog i pravilnog, u tim sezonama.

Notingem Forest je, znaju to već svi, svojevremeno iz druge lige ušao u prvu, a onda ju je osvojio, pa je osvojio Kup šampiona, pa je osvojio još jedan Kup šampiona.

Deceniju kasnije, Notingem Forest se našao opet u drugoj ligi, veliki Brajan Klaf je otišao kako velikani ne smeju da odu, simboličnim i vrlo konkretnim padom u rang ispod, a onda su se dva stiha nasmejala jedna drugom.

Na klupu je seo Frenk Klark, član Klafovog tima koji će osvojiti prvu titulu prvaka Evrope (sa tim peharom će Klark otići u penziju, bilo mu je punih 36, i neće biti zaslužan za onaj naredni).

Klark je zamolio – jer od tog čoveka ne možete baš da zatražite bilo šta, možete samo lepo da zamolite – Stjuarta "Psiha" Pirsa da ostane, i ovaj je sa kapitenskom trakom oko ruke poveo Forest u tuču Divizije jedan, iz koje su odmah uspeli da se iskobeljaju.

Iz neuglednog Sautenda stigao je momak o kojem će se tek pričati, mada ne uvek pohvalno. Sten Kolimor. Bio je tu Norvežanin Lars Bohinen, pa desno Stiv Stoun i levo Ijan Voan, natrag Pirs i Kolin Kuper, kao danas Bleki i Muriljo, a kao parnjak Kolimoru pomalo zaboravljeni Holanđanin Brajan Roj, freški sudionik meča protiv Brazila na Mundijalu u Americi.

Kolimor (Reuters)

(Roj će biti tip za kojim će Dik Advokat posegnuti u trenutku kada Romario dovede Brazilce u vođstvo, mada će na kraju momci u plavim dresovima ipak slaviti...)

Kolimor će do kraja sezone 1995. potpisati 22 gola, Erik Roj dodaće još 13, a Forest će na početku i na kraju, posebno na kraju kada su bili u seriji od 13 mečeva bez poraza, izgledati kao kandidat za titulu. Završili su, ipak, treći.

Naredne sezone igraće i Kup UEFA, prvi put posle Hejsela (to je i prva sezona kada se vraćaju jugoslovenski klubovi, i kada Zvezda, verujte da taj boli više od mnogih kasnijih poraza, ispada od Ksamaksa), i doguraće do četvrtfinala, preko Malmea, Oksera i Liona, dok ih na Siti graundu ne zgromi Bajern sa Papenom i Klinsmanom – 1:5.

Nije bilo samo do rezultata, kao što ni danas, sa Nunom, nije tek do rezultata: Forest je igrao drugačije, direktnije, opuštenije, konkretnije od mnogih drugih timova. Bez grča, sa jakom odbranom, sa brzim krilima i momcima koji su samo sipali golove, i sa kojima bi Kris Vud kliknuo bez ikakvih problema.

Hoćemo rime? Stub odbrane Stjuart Pirs će postići čak osam golova te sezone, pa bi valjalo da Bleki Milenković zapne već danas na Krejven kotidžu, ako misli da ga stigne. Forest je dao sedam komada Šefild Venzdeju, kao što je otoič dao sedam Brajtonu. Sem Kupera i Pirsa, odbranu su činili Alfi Haland i Des Litl, a Litl je bio prvi trener izvesnog dečaka po imenu Morgan Gibs-Vajt. Dobro, Kris Vud je već prevazišao Erika Roja, i sada mu je Sten Kolimor na nišanu...

Sa godinama koje nisu mazile ovaj veliki klub uspeh Klarkovog tima delovao je još impozantnije: uslediće kadrovska (odlazak Kolimora u rekordnom transferu, dolazak Džejsona Lija i Kevina Kempbela), finansijska, pa napose i moralna propast, Forest će nastaviti da živi samo u istoriji, nadajući se da će se ona ponoviti na svakih petnaestak godina.

A zapravo je sve vreme čekala da se rimuje: ravno tri decenije od dana kada je Notingem Forest zaludeo Ostrvo, postavši većom pričom od tandema koji se borio za titulu (tada Junajted i Blekburn, danas Arsenal i Liverpul), ovaj klub je opet veliki, opet lud, opet lep za gledanje, čak i kad pate, a retko pate. Sa trenerom koji je nipodaštavan i zbog kojeg pucaju od samopouzdanja.

I sa prošlošću, utkanom u DNK, koja im nije breme, već inspiracija.

PREMIJER LIGA, 25. KOLO

Petak
Brajton - Čelsi 3:0 (2:0)
/Mitoma 27, Minte 38, 63/

Subota
13.30: (11,0) Lester (5,40) Arsenal (1,33)
16.00: (2,20) Fulam (3,50) Notingem Forest (3,50)
16.00: (2,00) Mančester Siti (4,15) Njukasl (3,50)
16.00: (7,00) Sautempton (4,50) Bornmut (1,45)
16.00: (1,48) Aston Vila (4,40) Ipsvič (6,75)
16.00: (2,40) Vest Hem (3,60) Brentford (3,05)
18.30: (1,90) Kristal Palas (3,50) Everton (4,60)

Nedelja
15.00: (1,20) Liverpul (7,75) Vulverhempton (16,00)
17.30: (2,50) Totenhem (3,70) Mančester Junajted (2,75)
*** kvote su podložne promenama