PRELAZZI: Tuga sa Severa

Škoti bi, verovatno, duhovit je to narod i uvek raspoložen da zafrkava ove odmah ispod njih, rekli da oni ionako vole da rade stvari naopako.

U većini zemalja, makar u onima koje sebe nazivaju "zapadnim", obično je jug taj koji sa zavišću gleda prema zvezdi Danici. Na severu se živi bolje, radi više, zarađuje, na severu mahom budu i fudbalski klubovi koji nižu uspehe.

Samo je u Škotskoj – dobro, preterujemo, ima još takvih zemalja, ali sada govorimo o Škotskoj – obrnuto.

Tamo se na severu pati, već dobre četiri decenije otprilike, i malo je bilo sreće i radosti otkako je onaj ljubitelj viskija otišao da iz pepela digne jedan drugi crveni klub.

O, ostavio je svom Aberdinu ser Aleks Ferguson – da, tamo preko Zida će postati i serom, sem što će ući u legendu – trofeja i ponosa za dva života, a kamoli za tričave četiri decenije.

Bio je i onaj podatak da stotinu i nešto godina – a to će reći nikada – nisu ispali iz lige, zbog čega su sebi prišili nadimak Ponos Severa. (Danas je u Premijeršipu jedan mnogo severniji klub, Ros Kaunti iz Dingvola, ali oni nisu u istoj kategoriji, priznaće i sami. 

Bile su one tri titule, poslednje koje je osvojio jedan klub mimo Old Firma, bio je jedan evropski trofej, i to onaj romantični, pa još osvojen protiv velikog Reala koji je pokušavao da savlada sopstveni kontinentalni baksuzluk, bilo je rivalstvo sa Dandi Junajtedom pre nego što se Škotska pretvorila, čini se zanavek, u duopol blizanaca iz Glazgova.

Aleks Ferguson nekada u Aberdinu (©Reuters)

Aberdin je ostao po strani, zaglavljen u oblacima sopstvene velike prošlosti, a u prošlost se čovek može zaglaviti kao u blato, sve dok ti od verglanja ne otpadnu i točkovi i retrovizor. Aberdinu je bilo teže nego ostalima upravo zbog godina Aleksa Fergusona i svesti da je drugačija budućnost moguća jer je bila moguća drugačija prošlost.

A kad je tako, onda sadašnjost baš ume da zaboli.

Nije škotski Premijeršip odavno neka bitna liga u evropskim okvirima, više ih na radaru drže strast i sektarijanizam Rendžersa i Seltika i poneki zanimljiv igrač kojeg razigraju na godinu-dve pre nego što on ode dalje, ili kada se dogodi da urade nešto u Evropi (često preko naših leđa!).

Nije Škotska više ni fudbalska nacija, a ta priča je toliko ispričana da više ni Škoti za nju ne haju...

Ponadali su se mnogi, među njima i oni koji vole na tiket staviti i Partik i Hibs i koji pamte Gretnu, da onda kada je Rendžers prognan u četvrtu ligu, da će to udahnuti novi život – zove li se to "kompetitivnost"? – škotskom klupskom fudbalu. (Njihove ovdašnje verzije jednako su često maštale o tome kakva bi domaća liga bila da ne postoje samo dva pretendenta, no to je jedna druga i duga priča.)

Umesto toga, Seltik je suvereno vladao, onda su se njihovi mrski rivali s druge strane ogledala vratili, pa je opet isto i dosadno.

Aberdin je, nakon neuspešnog eksperimenta sa vlasništvom Hartsa i ulaganja u taj klub, delovao kao najozbiljniji kandidat da se potuče ili makar isprsi za šampionsku krunu za vreme egzila Rendžersa; zadovoljili su se drugim mestom i jednim, beše li, Liga kupom, i to je to.

Premalo za istoriju, onu koja tišti pre nego teši, premalo za Pitodri, još manje za ideju o tome da Aberdinu treba novi stadion, kako bi se u najsevernijem velikom britanskom gradu opet zaigrao ozbiljan fudbal.

Kako bi bio makar Treći Klub U Škotskoj, ako ne može da razdvoji ona omražena prva dva.

Eh, i to bi menjali, i tavorenje tu oko četvrtog-petog mesta, i na to bi danas pristali navijači – a ima ih, iako sve manje – sada kada se klub crveni od sramote, stida i istorijskih šamara, a ne od boje dresa.

Aberdin je prošlog ponedeljka poražen od Darvela – ne, ni mi dotad nismo bili čuli za nj – u jednom od najvećih iznenađenja u istoriji Škotskog kupa. Sedmoligaš ih je sasvim zasluženo pobedio minimalnim rezultatom, zbog čega su navijači zahtevali glavu irskog trenera Džima Gudvina, koji je rukovodio serijom od samo jedne pobede posle 12. novembra.

Vlasnici nisu hteli da lome preko noge, svesni da ni sastav nije preterano kvalitetan, omakne se, jeste katastrofa ali valjda bude bolje, i dali su Gudvinu još jednu šansu da ispegla stvari.

Bolje da nisu...

Za vikend, Aberdin je gostovao Hibernijanu, u prestonici Edinburgu. Bilo je onih koji su mislili da će se ekipa napokon trgnuti, da ne može niže od kraha protiv kluba koji igra na stadionu sa 60 sedećih mesta, da će makar istorija sprečiti neku novu blamažu...

Stadion Pitodri (©Reuters)

Trebalo je da prođe svega 10 minuta, a onda još samo pet, za dva primljena gola. U narednih 80, Aberdin će omogućiti Hibsima još četiri komada za konačnih 0:6, a onda je od poslednjeg sudijskog zvižduka prošlo celih 19 – ekipa je još bila u svlačionici – kada je medijima dostavljeno saopštenje o tome da je Džim Gudvin bivši, posle svega 11 meseci.

Kao noćna mora iz koje se probudiš samo da bi shvatio da je java još strašnija, kao sve manje ljudi na retko popunjenim tribinama koji imaju snage da kažu “U moje vreme...” i da pripovedaju o sezonama kada su najveće evropske marke drhtale od momaka s okeana.

Da, u njihovo vreme, u finalu KPK 1983. pao je Real, ali je u četvrtfinalu grupa sastavljena od 16 Škotlanđana, među kojima su bili i Aleks Mekliš i Gordon Strahan tukla Bajern sa Brajtnerom, Augentalerom i Rumenigeom, pa onda u Superkupu i moćni HSV...

A danas su tu Darvel FC i 0:6 u zelenom delu Edinburga.

Nekada se takođe pričalo o vernosti severnjaka, danas umeju da odu sa poluvremena utakmice, zgroženi i besni i na Džima Gudvina i njegovu kadrovsku politiku, i na predsednika Dejva Kormaka, pod čijom rukom Aberdin beleži stradanja, finansijske gubitke, a uskoro će i petog menadžera za svega dve godine.

Mogao bi sa nekim novim trenerom Aberdin preokrenuti svoju tužnu formu. Mogao bi već večeras pobediti Sent Miren – sticajem okolnosti, prethodni klub upravo Džima Gudvina – i vratiti se u igru za top 6, možda opet sanjati o kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Ali, ništa od toga neće vratiti osmeh na lice nikome na sve pustijem i sve tužnijem Pitodriju, posebno ne onima koji su bili živi za vakta onog ljubitelja viskija, vina i ekipa crvenih dresova.