PRELAZZI: Svi ti Džoeli Vordovi u našim životima

Pa kažu – neopevani heroj.

Znate već, to je onaj lik što na svakoj raboti ćutke završava poslove, što ne očekuje aplauze ni pohvale za ono što radi, što nikada ne kaže da nešto ne može ili neće, a njega ako se sete – sete.

(Spojler: ne sete ga se.)

I nigde ih, čini se, nema kao u sportu.

Ima iza toga neka lepa, mada jednako otužna priča: kažu da je prvi put taj izraz upotrebio starogrčki pesnik Pindar, i to da opiše atlete koje su učestvovale na drevnim Olimpijskim igrama. "Neopevano, umreće i najplemenitije delo", veli Pindar.

Krcat je fudbal tim skoro pa neprimetnim junacima, neko bi rekao da je svaki zadnji vezni u ulozi školske tetkice jedan mali heroj kojem niko neće uputiti reči hvale, ali priča o ovom konkretnom čoveku je još veća od toga.

Jer on je i doslovno – neopevani heroj.

Ili verni sluga, ako to nije još ružniji izraz.

Džoel Vord, iskusni desni bek Kristal Palasa i čovek koji bi i ovog subotnjeg matinea trebalo da izvede svoj tim protiv Liverpula s kapitenskom trakom, nikada nije dobio pesmu o sebi.

Da je posredi neki drugi klub, možda to i ne bi bilo toliko čudno, možda ne bi bilo vredno priče, čudna mi čuda, neki tamo desni bek nema fanove i poštovaoce.

Ali Palas je nešto drugo. Taj maleni, ponosni klub vrlo drži do tradicije, a navijači... Eh, navijači su skroz posebna stvar. Jedini koji teraju taj, nekada bi se reklo, "talijanski" stil, sa melodijama koje liče na one latinske, čak i južnoameričke, sa zastavama na pritkama i sa bezrezervnom podrškom koju oni dole dobijaju i kada im ne ide. A ume i da im ne ide.

Oni umeju, recimo to tako,  da u svoje rime i svoje strofe ubace i mnogo manje zaslužne građane.

Takav Palas, raspevani i blagonaklon, osetio je, recimo, Srbin Luka Milivojević, takođe kapiten i čovek koji je upisao okruglo 183 nastupa za tim sa Selhurst Parka u Premijer ligi, i čiju su borbenost i liderstvo jednostavno obožavali.

A iznad Luke Milivojevića na toj listi igrača sa najviše nastupa u crveno-plavom dresu u najvišem rangu, iznad Džefrija Šlupa i Džejmsa Mekartura, iznad, zamislimo to, čak i Vilfrida Zahe, od prošlog kola – i poraza od zahuktalog Bornmuta 0:2 na domaćem terenu – nalazi se on.

Džoel Vord. Čovek bez pesme i čovek koji je već punih 11 godina tu. Čovek sa brojem dva na leđima, desni bek i centarhalf i po potrebi zadnji vezni i po još većoj potrebi levi bek. Može sve, jer takvi kao on mogu sve, ne morate ni da pitate. Kao što je mogao, pamte to mnogi mada mu i dalje ne pevaju, da je u finalu plej-ofa Čempionšipa 2013. skinuo jednu loptu sa gol-linije i u Premijer ligu je otišao Palas, a ne Votford.

Neupadljiv, neugledan, i koji su već pridevi kojim ljudi redovno čašćavaju te anti-zvezde, i jednako sveprisutan. I kada ide loše i kada ide dobro, i onda kada Palas krene da gubi identitet i onda kada deluje kao jedan savršeni mali klub koji zna šta hoće.

I tako 292 puta samo u Premijer ligi, i 350 manje jedan put u svim takmičenjima, što ga stavlja u društvo legendarnog škota Džima Kenona ili nama još poznatijeg Škota Dagija Fridmana. Malo li je, za instituciju koja je osnovana pre tričavih 118 leta?

Možda bi sve bilo drugačije da je Džoel Vord upečatljiviji – kapitensku traku dobio je više na osnovu "održaja" nego što je glasni lider u svlačionici – ili da je plaćen makar koje milionče, a ne doveden za 400.000 funti iz matičnog Portsmuta kada je "Pompi" ispao iz Čempionšipa. U tom rangu se, doduše, nalazio i Kristal Palas.

Ili da makar, brojalo bi se i to, da ima makar kakve skandale, umesto što tu sedi i daje pare u humanitarne svrhe i hrišćanin je; da, davno pre nego što je bila moda da se klekne pre početka utakmice, Džoel Vord je to radio sam, skoro u potaji, da drugima i ne smeta niti da kome nabija na nos. Zbog svojih uverenja i onoga što mu taj odozgo, u koga veruje, daje u 90 minuta i svih ostalih minuta.

Ima, naravno, onih racionalnih, koji će odmah graknuti da na listi 20 najboljih desnih bekova u Premijer ligi – a ta pozicija je u poslednjim godinama postala baš suficitarna, posebno ukoliko posedujete engleski pasoš – da toj listi, dakle, jedan Džoel Vord ne može ni da primiriše, i da bi Palas, ukoliko želi da se malo odmakne od mediokritetstva (a što pokušavaju kad god daju tim u ruke nekom ko se ne zove Roj Hodžson), morao dobrano da investira u desnog beka i da se zahvali Vordu na svemu što je učinio.

Ali ovo nije takav tekst, taman koliko Džoel Vord nije vrhunski desni bek.

Ovo je, shvatili ste, priča o svim tim džoelima vordovima u našim životima i u našim voljenim klubovima, o onima kojima se nismo odužili, nego ih u najboljem slučaju uzimali zdravo za gotovo. U najgorem – nismo ih ni primećivali.

Mogao je ovaj Džoel Vord ili bilo koji džoel vord da odigra još dvestadevedestdva meča, ma još dvehiljadedvestadevedesetdva meča, i opet ne bi dobio ni strofu, a kamoli stih. Čak ni od najboljih navijača na Ostrvu, što ovi Palasovi – makar po uzusima nas kontinentalaca – verovatno jesu.

Da li će se to ikada promeniti? Ne, pobogu, ni ovaj tekst neće to pomeriti ni za jotu, ni kada bi Džoel Vord danas u matineu u južnom Londonu sam savladao Liverpul i tako im opet umanjio šanse za titulu (opet? Da, naravno da je Džoel Vord bio u ekipi one lude majske noći pre skoro deset godina kada je Palas od 0:3 protiv Liverpula za svega devet minuta stigao do 3:3. Možda ga niste primetili, sigurno ga niste primetili od Suarezovih besnih suza, ali bio je tu. Uvek je tu), verovatno ne bi dobio ništa više od aplauza koji po maltene službenoj dužnosti idu pobednicima i kapitenu.

To je sudbina svih džoela vordova, bilo ih je, eno setimo se Pindara, još pre dve i po hiljade godina pa što ne bi sada, i tada su plemenita dela prolazila bez venaca, dok su svi padali u trans pred boljima, pred glasnijima.

Ništa tu ne možemo da uradimo, ni ponizni pisac ni tašti navijač ni taj verni sluga u crveno-plavoj uniformi, s kapitenskom trakom oko ruke; ništa, sem da ih ponekad pomenemo, makar kada na desnom beku, na zadnjem veznom, na gde god da treba, bude neko potpuno drugi, njima bi bilo dovoljno.

Nego, šta ako će nam i tada trebati vremena da se setimo kako se, dođavola, beše zvao onaj neopevani heroj, ma znate ga sigurno, uvek je bio tu i završavao posao ćutke, uvek je bio tačan i precizan, ma neko obično ime, nešto tipa Džoel Vord, j...m li ga.

PREMIJER LIGA – 16. kolo

Subota:

13.30: (7,00) Kristal Palas (4,30) Liverpul (1,53)

16.00: (1,48) Brajton (4,30) Barnli (7,00)

16.00: (1,55) Mančester junajted (4,20) Bornmut (5,90)

16.00: (4,80) Šefild Junajted (3,60) Brentford (1,85)

16.00: (1,90) Vulverhempton (3,60) Notingem Forest (4,50)

18.30: (3,60) Aston Vila (3,60) Arsenal (2,15)

Nedelja:

15.00: (3,15) Everton (3,50) Čelsi (2,35)

15.00: (2,45) Fulam (3,50) Vest Hem (3,05)

15.00: (19,0) Luton (7,75) Mančester Siti (1,15)

17.30: (2,20) Totenhem (3,60) Njukasl (3,40)

*** Kvote su podložne promenama