PRELAZZI: Sve su priče grčke tragedije

Kažu da su sve priče na svetu – svaka serija, svaki film, svaki scenario, svaki roman, ma baš sve, i "Psiho" i "Kum" i "Povratak u budućnost" i "Ratovi zvezda" i "Ajkula" i "Bolji život" i "Žikina dinastija" – ama baš sve priče na svetu potekle iz grčkih tragedija.

Svedeno, moglo bi se reći – i kaže se, s tim što nije uvek toliko jasno ni banalno – da svaki zaplet može da bude samo dva zapleta: ili "Stranac dolazi u grad" ili "Junak kreće na putovanje".

Nekad je na tom putovanju potrebno spasti princezu ili ubiti čudovište, nekada pobediti svoje unutrašnje demone, nekada uz pomoć ausvajsa njenog kraljevskog visočanstva poleteti u svemir ili pobediti na ruletu; nekada su stvari baš onakve kakve izgledaju na početku, a nekada potpuno različite.

Sve grčke tragedije imaju tragičnog junaka, tragičnu falinku, katastrofu koja usledi nakon neočekivanog uspeha; sve grčke tragedije imaju i nepokolebljivu veru u sudbinu i da je "to tako moralo biti", a imaju i hor, koji čini 12 ljudi, koji plešu i objašnjavaju stvari dok ih drugi gledaju.

I niko možda grčku tragediju – ovog ćemo se puta zadržati na onoj fudbalskoj – ne oseća kao stranac koji je došao u grad i junak koji je krenuo na putovanje.

O, nije Gustavo Pojet odavno totalni stranac u Grčkoj, proveo je godinu dana u Atini i pre nego što mu je pomalo iznebuha zapalo da bude selektor nekadašnjih evropskih prvaka, ali pričaće i ovih dana da mu ne daju da postane ni Grk.

Gus Pojet (©Reuters)

Uprkos tome što je grčka fudbalska reprezentacija – a ona evo već dvadeset godina, otkako smo bili nazočni neverovatnom uspehu Helena u Portugalu, pati i grca – na svega 180 i možda koji minut preko od povratka na veliku scenu, uprkos tome što su napokon pokazali zube, čak i parirali svetskim vicešampionima, Gus Pojet i dalje nema ugovor, i njegova će sudbina, makar ova do juna, zavisiti od baraža koji počinje danas.

Ovde je važno i njegovo putovanje, jer će u njemu otkriti mnogo toga o sebi i još više o Grčkoj, selekciji koja napokon ponovo zaokuplja pažnju javnosti, dovoljno da napuni makar jedan stadion.

Godinama unatrag, grčki je fudbal bio grčka tragedija, a hor nije želeo niko da gleda; neki bi rekli da je Urugvajac tu samo slučajni heroj, pošto je stasala generacija koja ne pripada baš najnižem ešalonu evropskog fudbala. Koja ima dovoljno kvaliteta da zaigra na prvenstvu od 24 selekcije.

Ali i drugi su pokušavali, i drugi su verovali, pa im nije išlo; a evo jeste njemu, plasirali su se u Ligu B one UEFA Lige nacija, obezbedili ovaj baraž i lepo se, sve do gola Virdžila van Dajka iz penala (!!!) u 93. minutu pretposlednjeg kvalifikacionog meča, tukli sa mnogo jačima od sebe.

Sada imaju Kazahstan kod kuće, pa Gruziju ili Luksemburg, i morali bi baš da budu autodestruktivni pa da ne odu u Nemačku, zemlju Ota Rehagela i neke drugačije filozofije.

Sve je to Gus Pojet uspeo, a i dalje čovek u kojeg malo ko veruje.

Momak sa tragičnom falinkom, tip o kojeg su se mnogi ogrešili (a najviše on sam?), sada u selekciji – i naciji – koja dobro zna šta su teške priče i teške sudbine.

A svaki njegov uspeh, ma koliko mali, posmatra se tamo na jugu Engleske, u klubu koji je sada stabilni premijerligaš pa još i učesnik evrokupova; i tek sada, toliko godina kasnije, u Brajtonu shvataju da njihov Urugvajac nije bio toliko loš.

Pitanje je, zapravo, da li bi Brajton danas bio miljenik nacije i leglo vrhunskih talenata da sada već davnog novembra na stari stadion Vitdin (ko ga se seća, imao je i atletsku stazu i nepokrivene tribine, možda je najviše ličio na igralište FK Zemun) nije došao neiskusni bivši igrač Čelsija i Totenhema.

Tih par sezona, gazda Toni Blum i mladi menadžer Gustavo Pojet bili su najzanimljivija priča nižeg ranga engleskog fudbala. Tim koji je koketirao sa ispadanjem u Ligu dva odjednom je postao hit Ostrva.

Koliko je ta sezona bila dobra? Tolika da ni uspesi Krisa Hjutona, ni mandat Grema Potera, ni ova sveopšta opčinjenost Robertom de Zerbijem nisu ni prineti dominaciji i stilu koji je negovao Brajton pod Gusom Pojetom. Brajton bi otišao u goste na papiru mnogo izvikanijim timovima i nehajno ih rešio sa 4-5 komada u mreži.

U međuvremenu je Blum bio sve darežljiviji, Brajton se preselio na novi stadion Ameks, Premijer liga je bila sve bliža, a idealna prilika da se Gus Pojet potvrdi kao najvažniji čovek kluba u ovom veku bio je plej-of Čempionšipa, i to protiv mrskog rivala, Kristal Palasa.

Gus Pojet kao trener Brajtona (©Reuters)

Nakon 0:0 u Londonu, Brajton je poražen kod kuće – 20-godišnjak po imenu Vilfrid Zaha postići će oba pogotka – i sve je krenulo da se raspada. A Pojet najviše.

Urugvajac je počeo da priča loše o klubu, o gazdi, o nedostatku ulaganja (navodno je on otkrio Virdžila van Dajka, a Blum nije hteo da izdvoji 3.000.000 evra za mladog Holanđanina; eto kako se sudbina poigrala sa njim pa će upravo ovaj prekinuti snove o direktnom plasmanu na EP), pa čak i o navijačima; umesto junaka koji ne može da pogreši ukazao se tragični heroj sa tragičnom falinkom, umesto svetala pozornice na pomolu je bila katastrofa.

Pojet je dobio otkaz, a onda je maltene i izbrisan iz kolektivnog sećanja, ili makar zvanične istorije kluba: kada danas Toni Blum i vrhuška Brajtona pričaju o ljudima koji su najzaslužniji što su svi čuli i za Houv i za Albion, a kamoli za Brajton, ime Gusa Pojeta se mahom izostavlja. Ni navijači mu, makar većina, nisu oprostili, makar nalazili zajedljivo zadovoljstvo što on nikada zapravo nije postao trener.

Imao je, istina, stalnih i povremenih zaposlenja, ali sve je to bilo kratko, loše i bez previše ili ikakvog uspeha, pre nego što se Gus Pojet, baš kao da više ni oni nisu znali šta da urade, obreo na klupi bivših evropskih prvaka.

I evo ga sada, klasična antička priča, toliko puta ispričana, samo u novom ruhu: stranac je došao u grad, junak je krenuo na putovanje, i to što mnogima nije simpatičan – i to što mnogi i dalje misle da je trijumf Grčke 2004, a ne ono što se posle dogodilo, zapravo bila tragedija, pored onakve Češke ili onakve Holandije – doprinosi zapletu.

BARAŽ ZA PLASMAN NA EVROPSKO PRVENSTVO

18.00: (1,85) Gruzija (3,45) Luksemburg (4,50)

20.45: (3,60) BiH (3,40) Ukrajina (2,10)

20.45: (1,35) Grčka (4,60) Kazahstan (10,5)

20.45: (2,30) Izrael (3,40) Island (3,35)

20.45: (1,20) Poljska (6,50) Estonija (16,0)

20.45: (1,90) Vels (3,50) Finska (4,70)

FINALA, 26. marta:

Vels/Finska – Poljska/Estonija)

BiH/Ukrajina – Izrael/Island

Gruzija/Luksemburg – Grčka/Kazahstan