PRELAZZI: Stare pesme i bivši igrači
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | pon. 22.12.25. | 08:22
To se, kažu, zove “reviralnost”.
Nazvali su to “Kejt Buš efekat”, jer je njen slučaj daleko najpoznatiji. U oberpopularnoj seriji “Stranger Things”, napravljenoj jednako da se svidi naraštaju koji je voleo “Gunise” i “Povratak u budućnost” i ovoj koja skroluje po mrežama, pojavljuje se pesma iz osamdesetih. “Running Up That Hill”, doduše, nije samo pozadinska muzika, ona je na mnogo načina i jedan od junaka.
Malo ko je, ipak, očekivao ono što će uslediti. Klinci su potpuno odlepili za “Running Up That Hill”, pa je 2022. godine, punih 37 jeseni nakon izlaska, Kejt Buš imala hit broj jedan. Nikada se ranije u istoriji nije desilo da prođe toliko godina između objavljivanja jedne pesme i njenog neverovatnog uspeha.
Izabrane vesti
To se, kažu, zove “reviralnost”.
Prevedeno na nama razumljive termine: forma je prolazna, klasa je večna.
Bio je to prvi, ne i jedini hit koji će Generacija Z vratiti u žižu. Uglavnom je to bivalo zahvaljujući filmovima ili serijama: “Murder on the Dancefloor” je eksplodirala na TikToku nakon plesa glavnog lika u filmu “Saltburn”, a “Pedro” voljene i neprežaljene Rafaele Kare, rođene u Bolonji – ne kažemo to slučajno – postaće jednako velika kao i kada ju je čuvena pevačica i glumica prvi put objavila.
A proteklih se nedelja dogodilo još jedno čudo na top-listama, zasad samo u Italiji, ali je možda samo pitanje vremena kada će obuzeti i svet.
I sve to zbog fudbala.
Kada je 2013. objavljena pesma Eme Marone “L’amore non mi basta”, bio je to tek skroman hit: pesma je nekako uspela da se progura u top 15 na talijanskoj listi, ali je tu i ostala, i pomalo zaboravljena. Lepa je to melodija, onako sanremovska (uostalom, Ema je 2012. i pobedila na tom festivalu), a Ema ima upečatljiv, pomalo hrapav glas: ako volite Bjanku Acei ili Alesandru Amorozo, recimo, dopašće vam se i Ema Marone.
Dvanaest godina je malo ko pomislio na “L’amore non mi basta”, sve dok ona, skoro prekonoći, nije postala viralna. Neki nepoznati autor, kako to na internetu već biva, navodno navijač Juventusa, sastavio je klip u kojem su Alegri i Dibala i Bernardeski i još neki bivši igrači Juventusa i onda na nju nalepio ovu nostalgičnu, emotivnu melodiju.
Nije trebalo mnogo da se trend proširi. Pristalice brojnih klubova počeli su da slave svoje nekadašnje zvezde – uglavnom one koji nisu osvojili mnogo, a mogli su, a bili su zaslužili, od Mertensa do Totija, od De Rosija do Ikardija – sve uz saundtrek Eme Marone.
“L'amore non mi basta /
Se amarmi poi ti passa
Forse è questo il senso del mio vivere
Forse dal dolore si potrà pure guarire…”
Možda, kaže Ema, možda će ovaj bol pomalo proći.
Već vam je jasno šta je bilo dalje: šokirana Ema Marone se jednog jutra probudila kao vlasnica najslušanije pesme na talijanskom Spotifyju i zvanično druge pesme na oficijelnoj top-listi na Apeninima; kada su joj objasnili o čemu se radi, zahvalila se ljubiteljima Kalča što su njenoj melodiji udahnuli drugu mladost i 50+ miliona pregleda na YouTube.
Možda smo malo preterali sa pesmama, možda bi našim zaobilaznim putem do poente mogao da se odsluša ceo jedan CD (ako se sećate šta je bio CD) ili makar traka ubačena u stari kasetaš koji je nekada krasio svaki pošten automobil, ali verujte da je bilo važno.
Ne samo zato što Federiko Bernardeski danas živi u ulici Luča Dale, čuvenog kantautora iz Bolonje, što je još jedna veza sa muzikom; nego zato što su Fede, baš kao i još nekoliko njegovih saigrača iz Bolonje, fudbalska verzija “L’amore non mi basta”.
Retki su umeli da ga se sete tu i tamo, pa da puste neki stari hit, ali iskreno, većina nas je mislila da je Bernardeski bivši igrač.
(©Reuters)To je na mnogo načina i bio: četiri pune godine proveo je u Torontu, tamo gde pristojni fudbaleri ne idu da igraju, nego da životare, tamo gde su takmičarska očekivanja minimalna, a statistika lepa, ali nevažna.
Kada ste četiri godine u jednoj fudbalskoj provinciji, onda se lako zaboravi šta ste bili; a Fede je, eto, bio evropski prvak i jedan od najtalentovanijih igrača svoje generacije, mada će taj dar uglavnom ostati neostvaren.
Samo, da li je zapravo to što smo svi zaboravili na Bernardeskija zapravo najbolja stvar koja mu se desila?
O, ta priča je previše poznata, makar svima kojima se srce preliva u ljubičasto. Mržnja Firence spram Torina je dokumentovana i počesto jednako viralna, utoliko bolnija kada se neko “njihov” usudi da zameni Violin za crno-beli dres.
Eh, da, Ema Marone je iz Firence…
Bernardeski je bio samo jedan u nizu onih koji su izdali taj grad (ako išta znači, a ne znači, nije mu rodno mesto, on je iz Karare) zaslepljen crnom rupom koja privlači labilne duhom; izdao je Firencu, ma izdao je celu renesansu – tamo su hteli da ga zovu Bruneleski! – i potom ostao bez daha tamo gde bi i bolji od njega umeli da šlajfuju.
Više od stotinu utakmica odigraće za Juventus, ali je teško setiti se makar tri, ma samo jedne, u kojoj bi bio glavni igrač na terenu: da se opet dotaknemo muzike, njegovi su albumi iz tog doba kao uzaludni pokušaji benda koji je imao veliki hit da replicira uspeh. A sve bi probali i sve je probao: i da bude napadač, i krilo, i bek, i da bude neprimetan i da bude ziheraš, i ništa nije išlo. (Oni koji su ga uprkos tome voleli i danas će pričati da su i Bernardeski i Dibala, ali ne samo oni, bili žrtve dolaska Kristijana Ronalda.)
Toronto nije bio logičan, bio je zapravo neophodan potez za igrača koji nikada više neće zaplesati Serijom A.
Samo, to su za sebe sigurno mislile i Kejt Buš i Ema Marone.
U leto 2025, Vinćenco Italijano se opkladio na “re-viralnost” jedne levice (a levica u Bolonji uvek dobro prolazi), u jesen 2025. neko će pustiti “L’amore non mi basta”, naglasnije, i najsimpatičniji tim Serije A dobiće, sasvim iznenadno, svoje veliko pojačanje. (Ono najveće, talentovanog Engleza Džonatana Roua, još čekaju; biće da je do njegove glave, koja je čak i za Marselj bila preluda…)
Fernando Bernardeski je sa dva gola srušio Seltu u Ligi Evrope, pre toga se upisao i u Seriji A u Udinama, pa su u talijanskoj štampi počeli da se polako pojavljuju hvalospevi, praćeni idejama o tome da bi Fede mogao i da se vrati među Azure. No više od toga se pisalo o njegovoj skromnosti i poniznosti, o ekipi čiju hemiju ne želi da naruši niti jednim potezom, o tome da je prihvatio drugorazrednu rolu, uz obećanje da može da zasluži nešto više.
Kakva priča: neka nova generacija, ona što gleda “Stranger Things”, sada će otkriti čoveka po imenu Fede Bernardeski, pa mu možda i posvetiti neki klip, sve sa “L’amore non mi basta”...
Fede s polomljenom ključnom kosti (©Reuters)A onda se, u danu kada je Bolonja ponovo sve oduševila – savladali su Napoli i zakazali današnje finale Superkupa u Rijadu, zatomivši tako bol što ni posle toliko godina nisu uspeli da savladaju Juventus u Seriji A – sudbina ponovo poigrala sa Fedeom.
U 40. minutu prvog poluvremena, Bolonjina “desetka” je nezgodno pala; slomio je ključnu kost i neće ga biti na terenu makar tamo do februara, do marta.
Neće ga biti u finalu u kojem, kako to i treba da bude, igraju osvajač Skudeta i sopstvenik trofeja kupa, ali će, ukoliko Bolonja slavi, to biti malo i za njega, čak i ako je njegova “reviralnost”, čak i ako je njegova renesansa bila samo privremena, samo kratkotrajna.
I biće za sve one stare hitove koji se ponekad zavrte na radiju i na društvenim mrežama, pa ti ipak bude milo oko srca, pa počneš da pevušiš, čak i ako ne znaš jezik ni reči.
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
