PRELAZZI: Sneg u aprilu i Džesi Lingard - sigurni znaci da je svet naopačke

Nije ni čudo što je sve tako bizarno od početka godine.

Ma ne, ne zbog snega u aprilu, ni zbog ovoga što nikako da prođe, ni svih naših života na pauzi, ni zato što Juve gubi titulu u Italiji, a oni što je gube u Engleskoj, o njima što manje to bolje; ništa nije toliki vesnik izmeštenog sveta kojem prisustvujemo.

Ništa kao Džesi Lingard.

Živimo, rekao bi jedan moj prijatelj plastično, živimo u univerzumu u kojem je Džesi Lingard dao više golova iz igre u Premijer ligi od jednog, dozvolićete, jednog Kevina de Brujnea, uprkos tome što je počeo sezonu u februaru, uprkos tome što igra za Vest Hem, a pre Vest Hema dugo nije ni igrao.

Možda će kroz nekoliko godina, kad se sve ovo bude zvalo juče, ljudi i po tome pamtiti proleće 2021: sećate li se, reći će neko, sećate li se onda kad je u aprilu pao sneg?

– Ma čudna mi čuda, sneg u aprilu, nije to ništa strašno, uostalom sa globalnim zagrevanjem svake će godine padati sneg i na behar, na voće – odgovoriće neko.

– Dobro, ali sećate li se onda kada je Džesi Lingard izgledao kao mešavina Erika Kantone i Pola Skolsa?

Ko bi to zaboravio...

Foto: Reuters

Mnogo se toga izdešavalo od početka sezone, kao nikada nije, a pred praznim stadionima, bilo toliko preokreta i toliko hitova za jednu subotu, ali rekonstrukcija, rehabilitacija i revitalizacija Vest Hema pod Dejvidom Mojesom je ipak najbolja priča – Englezi bi rekli "feel good story" – ove čudne, naopake godine.

Bez Majkla Antonija u narednom periodu, verovatno i bez Deklana Rajsa, naravno i bez dugačke klupe, Vest Hem bi mogao da izvisi za Ligu šampiona, ali čak i ako se to desi, ne bi umanjilo njihovu reputaciju.

Nego, to što njihov nalet u ovoj kalendarskoj godini predvodi čovek koji je prečesto na Old Trafordu izgledao kao muva bez glave, i čiji su fudbalski, a posebno tehnički kvaliteti izgledali za klasu ispod čak i ovih podosta sniženih kriterijuma u Mančester Junajtedu, to je, verujte, veće čudo od ovog snega u aprilu.

Lepota je i u tome što momak čiji povratak u reprezentaciju i sigurno mesto na Evropskom prvenstvu (a to će ovog leta imati veću specifičnu težinu, i zato što je turnir malo i engleski – taman da se ponovo čuje ono o "fudbalu koji se vraća kući" – i zato što Englezi veruju da mogu daleko) danas mnogi zazivaju, igra kao da nije normalan, i što je jednaka verovatnoća da on od narednog leta bude opet onaj loši, stari Lingard zbog kojeg bi se navijač Junajteda naježio.

Ili će i godine pred nama nastaviti da budu naopačke?

"Mojzi" – sada mu je, opet, dozvoljeno tepati – znao je Lingarda iz svog (pre?)kratkog mandata na "Teatru snova", iako je Džesi tada bio još šiparac; ali sigurno je i njemu na početku ove sezone verovatno bilo lakše da zamisli da će Said Benrama voditi glavnu reč u Vest Hemovoj borbi za opstanak nego da će Džesi Lingard biti glavni adut u Vest Hemovoj trci za Ligu šampiona.

Bez minuta provedenog na terenu u Premijer ligi, čak su i novinari u istočnom Londonu bili sumnjičavi: kada je prešao na pozajmicu – kažu, bez prava otkupa – očekivalo se da bude tek sporedni pion, da ulazi s klupe i pokuša da polako vrati karijeru na kakav-takav kolosek, pre nego što se otpelja put Čempionšipa.

Sa njega je skrenuo upravo zato što je i Junajted skrenuo, i čini se da mu je pomalo veštačko insistiranje na "tradiciji" i "lokalcima", izazvano nostalgijom za doba Aleksa Fergusona i njegovim bebama iz devedesetih, donelo više štete nego koristi.

Lingard je trebalo da bude personifikacija nastavka tradicije, gradski momak potekao u Akademiji čija će crvena nit – i crvena krv, ako je treba proliti za grb Junajteda – predstavljati poveznicu između slavne prošlosti i neophodne budućnosti.

Foto: Reuters

Na kraju je ostao, baš kao i Junajted, ni tamo ni ovamo, a kada je otišao Murinjo, koji je u njega verovao i koji bi ga verovatno zbog energije, a ne zbog znanja, uvrstio u svaki svoj sastav, Lingard je polako postajao sve nebitniji u planovima Ole Gunara Solskjera.

Ah, onda je udarilo sunce u februaru, kao što je pao sneg u aprilu, pa je Džesi Lingard predstavio sebe sa dva gola, i onda nikada više nije stao, koliko god da su svi prevejani "znalci" tvrdili da će se, evo svaki čas, rasplinuti poput onih balončića što lete u nebo svaki put kada domaći postignu gol.

Da je Mojes mogao češće da računa na klupskog talismana Antonija, možda bi Vest Hem danas i bolje stajao od ovog četvrtog mesta, mada im i ono, na svega osam kola do kraja, omogućava da se kočopere kao, makar trenutno, "najbolji tim u Londonu".

Ukoliko nekim čudom na bivšem Olimpijskom stadionu danas ovaj tim, verovatno na krilima Džesija Lingarda, odličnog Bouena (još jedan uspešan transfer Dejvida Mojesa) i onog para Čeha, savlada Lester Siti – a timovi Brendana Rodžersa imaju tu sposobnost da se samodetoniraju u smiraj sezone – biće to još jedan, veliki, skoro pa krunski dokaz da se svet okrenuo naopačke.

Samo, za razliku od snega i toga što su nam životi na pauzi, ovo naopačke, pitajte samo Džesija Lingarda, mešavinu Erika Kantone i Pola Skolsa u dresu sa čekićima na srcu, pitajte samo sve one koji bi jako voleli da vide Vest Hem u Ligi šampiona najesen, ne mora uopšte da bude loše.

Pa ne mora da bude loše ni neočekivano ni to što je jednaka verovatnoća da će Lingard, opet u dresu Engleske ili bez te počasti, postati opet onaj stari, od kojeg se navijačima Mančester Junajteda dizala kosa na glavi.

PREMIJER LIGA - 31. KOLO

Petak

Fulam - Vulverhempton 0:1 (0:0)

/Traore 90+3/

Subota

Mančester Siti - Lids 2:1 (0:1)

/Tores 81 - Dalas 42 i 90/

Liverpul - Aston Vila 2:1 (0:1)

/Salah 57, Aleksander-Arnold 90+1 - Votkins 43/

Kristal Palas - Čelsi 1:4 (0:3)

/Benteke 63 - Haverc 8, Pulišić 10, 78, Zuma 30/

Nedelja

13.00: (2,45) Barnli (2,95) Njukasl (3,30)

15.05: (2,80) Vest Hem (3,20) Lester (2,60)

17.30: (2,75) Totenhem (3,25) Mančester Junajted (2,60)

20.00: (6,75) Šefild Junajted (3,90) Arsenal (1,55)

Ponedeljak

19.00: (3,10) VBA (3,25) Sautempton (2,35)

21.15: (2,45) Brajton (3,10) Everton (3,10)

***kvote su podložne promenama