PRELAZZI: Razlozi da budete veseli (iako volite Njukasl)

Možda smo, u onoj najavi Premijer lige, bili previše grubi prema Njukasl Junajtedu.

Ne, ne zato što su pobedili na gostovanju Vest Hemu, jer em što je to list na vetru, pa se može okrenuti ovako i onako, em što i nije neka umetnost: obično se jedan od dva davljenika spase tako što onog drugog gurne nogama na dno, a istočnolondonski klub postao je, taman koliko i crno-beli sa severa Engleske, primer kako ne treba raditi...

Ne menja se ništa u suštini napisanog, sve i da krenu sa pet pobeda i zaposednu čelo tabele, a nešto imamo špurijus da baš i neće tako biti.

Više jer je to redundantno. Cipelariti Njukasl je kao, što bi Englezi rekli, kad otimate slatkiše deci. Jednostavno previše jednostavno. 

To su kao tekstovi u novinama o tome da čovečanstvo ne radi ništa po pitanju klimatskih promena i brige za planetu, ili oni da je vlast ovakva a opozicija onakva u jednoj zemlji, nebitno kojoj: ono, dobro je, care, znamo, a neprekidno insistiranje na tome, svedoci smo već toliko godina – i dalje pričamo o klimi i Njukaslu – neće pomeriti stvari s mrtve tačke, naprotiv.

Njukaslovi navijači propatili su mnogo i previše, primetili smo i to da im je ovo leto bilo još gore nego neka prethodna, i moglo se porediti još samo sa onim kad je Fredi Šepard obećao borbu za titulu a onda na najružniji mogući način oterao Bobija Robsona, ne samo iz kluba nego i u smrt, jer je ser Robert bio kao veliki slikari što se ugase kada im otmete kist iz ruku.

Od obećanja da dolaze Saudijci, Poketino, Leo Mesi i hologram Alana Širera da ih makazicama odvede minimum u Ligu šampiona, do još jednog gledanja u potiljak Stiva Brusa i maksimum sredine donjeg dela tabele prošlo je svega nekoliko nedelja.

I ne bi bilo u redu, makar prema velikom broju ljudi koji poštuju taj klub – a možete ga voleti i zbog Gaze, Kigena, Garija Spida, Žinole, Nobija Solana, Džona Beresforda ili bilo kojeg drugog igrača iz generacije koju su, ne slučajno, zvali “Zabavljačima” – da ih se nastavi gaziti, bez obzira na to šta će biti, a moglo bi i da ne bude toliko lepo, kada na igralište Svetog Džejmsa danas dođe Brajton.

Poruka za vlasnika kluba Majka Ešlija (©Reuters)

I bez obzira na to što je na “tabeli” sajta Athletic, koji je pitao navijače svakog premijerligaškog kluba koliki su optimisti glede nove sezone, Njukasl tik iznad zone ispadanja. (Mračnijeg raspoloženja od njih su samo pristalice Lestera, Vest Broma i, nikakvog li iznenađenja, Vest Hema). 

Okanimo se, dakle, poslovične negativnosti, ostavimo na miru čak i Majka Ešlija i protraćene pregovore sa investitorima.

Legendarni Ijan Djuri, frontmen Blockheadsa, nije bio naročito zainteresovan za fudbal – zato je njegov sin lud za Arsenalom! – ali setimo se ovom prilikom čuvene “Reasons to be Cheerful, part 3” (prva dva dela, naravno, ne postoje), za koju je jednom Nik Hornbi rekao da treba da bude nova britanska himna. Ta pesma je, kao što joj i ime kaže, jednostavno nabrajanje jednostavnih stvari zbog kojih je život malo lepši, od teatra Boljšoj, Elvisa i prava glasa, preko žutih čarapa, braće Marks i Salvadora Dalija, do ljubaznosti, velikodušnosti i Adrijana Ćelentana.

Na tom tragu, zanemarimo, makar na jedan dan, sve one priče o kletvama, crnjacima, baksuzima i ugursuzima, oterajmo crne misli jednim svračjim perom, i hajde da vidimo šta je to što uliva optimizam, za šta mogu da se uhvate, šta je to što valja čak i u ovom i ovakvom Njukaslu.

Pre svega, ono što bi u svakoj drugoj eri bio veliki nedostatak – odsustvo publike – u današnjoj je situaciji potencijalna prednost Njukasla. Nekada verovatno najverniji navijači digli su ruke, a posle ruku mnogi su odigli i zadnjice sa svojih cenjenih sedišta što se prenose u amanet, s dede na oca na sina na unuče. Čak i kada je pun, Sent Džejms Park je daleko od stadiona od kojeg se tresu gaće gostujućim igračima. 

Zapravo, “Džordijevci” su toliko nervozni, nestrpljivi i besni da više vremena na tribinama provode smišljajući uvredljive pesmice protiv vladajuće garniture (iako se oni najvažniji više i ne pojavljuju u loži) nego dajući podršku igračima. Apatija se brzo prenese na travu, to je uzročno-posledična veza koju ni tektonske promene demografije nisu uspele (još?) da izbrišu, i onda su oni u crno-belom za korak sporiji, manje odvažni i u stalnom strahu od greške, što zavrti ceo krug nevolja već od prvog poluvremena...

Sada su makar oslobođeni tog balasta, sem ako onaj di-džej na stadionu ne reši da ih maltretira nahovanim zvižducima?

Hajdemo sada na teren: Njukasl je prošle sezone imao razigranog i za dribling uvek radog Sen-Maksimana i... nikoga više van sopstvenog peterca (naravno, svaka čast trenutno povređenom Martinu Dubravki), mada ne zato što Ešli nije davao novaca. 

Žoelinton je plaćen 40 miliona funti i postigao cela dva ligaška gola. Ne, nije bilo povreda niti neopravdanih izostanaka. Bilo je samo tužno što baš on nosi taj crno-beli dres sa brojem 9, nekada nezamisliv bez mnogo golova i bez podignute ruke za slavlje. 

Nije ni čudo što i dalje na severu mnogi žale što nije bilo Rafinog razumevanja ni strpljenja za Aleksandra Mitrovića, koji bi golovima pridodao i energiju i strast, toliko potrebnu svih prethodnih sezona.

Kalum Vilson (©Reuters)

Sada je tu, u ulozi koju Mitar nikada neće odigrati, Kalum Vilson. Iako su mnogi koji su voleli da ga gledaju u Bornmutu (i stavljali ga u Fantazi tim iako je bio u Bornmutu!) poželeli da vide kako bi izgledao i koliko bi golova mogao da postigne u nekom jačem timu, Vilson bi, upola cene za Žoelintona, mogao da legne Njukaslu ko budali šam... ko dupe na no... pardon, ko kec na jedanaest. Nije što ga je dao već u prvom kolu, nego što stvarno deluje kao špic koji će, u najmanju ruku, upisati dvocifren broj golova. 

Upravo je Alan Širer ubedio momka iz Koventrija da odabere Njukasl, a to valjda nešto znači.

Vilsonov ortak s južne obale, Škotlanđanin Rajan Frejzer, nije debitovao u Londonu, ali ovaj tandem mogao bi već od danas da malo produva dizne i donese nešto lepo u napadu. Upisao se, od pojačanja, i Džef Hendrik (navodno ga je tražio i Milan!), koji će sa Džondžom Šelvijem činiti fizički zastrašujući tandem. Na levom beku je Džamal Luis, prvi ovoletošnji pik Jirgena Klopa.

Lepo je gledati Sen-Maksimana – mada će mu, ukoliko ponovi prethodnu sezonu, ovo verovatno biti poslednja u Njukaslu – a ume i Almiron, kad ne ustane na levu nogu, da prospe malo latinoameričkog magičnog realizma po Tajnu. 

Postoji, eto, udaljena mogućnost da tim, bez obzira na Stiva Brusa, ove sezone neće biti mučan za gledanje, što je lep napredak. Jesenas i proletos im je idealni termin bio onaj u 17.30 nedeljom, taman čovek lepo dremne posle ručka, spokojan što ništa ne propušta...

A iako to ne zadovoljava navijače što budni sanjaju o novim vlasnicima, o novim evropskim odisejama, o petoj tituli prvaka Engleske, o nekim novim “Entertejnerima”, nekom novom Gazi i nekom novom Šireru, šta je alternativa?

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

PREMIJER LIGA - 2. KOLO

Subota

Everton - Vest Bromvič Albion 5:2 (2:1)

/Kalvert Luin 31, 62, 66, Rodrigez 45, Kin 54 – Dijangana 10, Pereira 47/

Lids – Fulam 4:2 (2:1)

/Košta 5, 57, Klih 41 penal, Bamford 50 – Mitrović 34 penal, Rid 63/

Mančester junajted - Kristal Palas 1:3 (0:1)

/Van de Bek 80 – Taunsend 7, Zaha 74 penal, 85/

Arsenal - Vest Hem 2:1 (1:1)

/Lakazet 25, Nketija 85 – Antonio 45/

Nedelja

13.00: (2,95) Sautempton (3,25) Totenhem (2,45)

15.00: (2,70) Njukasl (3,00) Brajton (2,85)

17.30: (3,00) Čelsi (3,40) Liverpul (2,35)

20.00: (1,70) Lester (3,70) Barnli (5,20)

Ponedeljak

19.00: (2,60) Aston Vila (3,05) Šefild Junajted (2,90)

21.15: (5,70) Vulverhempton (4,00) Mančester Siti (1,60)

*** kvote su podložne promenama