PRELAZZI: Poslednji Kosmos na Vembliju

Nikada ta priča nije ni mogla biti ništa više od marketinga, ali ništa nije ni moglo ni smelo da bude veće od marketinga. Nije danas, nije juče, nije ni u hiperkapitalističkoj Americi sedamdesetih godina, koja je već bila spremna za Regana, samo da se napokon pojavi.

Zvali su ih Kosmosi, mada na kraju nisu pokorili ni Ameriku, a kamoli univerzum; opet, nije im to bila ni namera.

 Za čitaoce sa JMBG-om čija je peta cifra "nula", možda treba jedno, što bi na Redditu kazali, TL;DR objašnjenje: Njujork Kosmos bili su Al-Hilal pre Al-Hilala i Kina pre Kine, skup dobro plaćenih zvezda, danas bismo ih nazvali "brendovima" i "influenserima", koji su pokušali da Amerikancima prodaju "soker".

 Nije to bila preterano glupa ideja, makar nije tako zvučala tada: pejzaž američkog profesionalnog sporta početkom sedamdesetih godina prošlog veka nije bio tako jasan. NFL se tek bio ujedinio, bejzbol je polako od najvećeg američkog sporta postajao samo velika američka zabava, a NBA je bio daleko od današnjeg dometa i uticaja. Bilo je, dakle, ako ste entuzijasta ili makar naloženi milijarder, sasvim dovoljno razloga da probate sa "sokerom". Pa makar i na američki način.

Kako je taj način u praksi izgledao, možda najbolje na našim jezicima dočarava jedan roman, premda ne do kraja izmišljen, čuveni "Crveni kralj" Ivana Ivanovića; ukoliko vam se ne čita "Crveni kralj", možete da pogledate i odličan ESPN-ov dokumentarac o uzletu i neumitnoj propasti Njujork Kosmosa.

 Da, baš danas ćemo, s jednim razigranim povodom, uoči meča koji je samo na prvu loptu eonima i nautičkim miljama daleko, o timu koji je napravljen dva puta, i isto toliko puta propao, mada nije to jedino što ga čini simbolom.

 Originalni "Kosmosi", treba li podsećanje za nas kojima je šesta cifra JMBG-a osmica, sedmica ili šestica, rođeni su da bi se prodavali i da bi bili uspešni. Amerikanci drugačije i ne umeju...

DA NIJE BILO NJUJORK KOSMOSA NE BI BILO NI RAJTA

 Svet će za njih čuti sredinom sedamdesetih, kada u Njujork stigne Pele. A Peleovim stopama krenuli su i ostali: Bekenbauer, Karlos Alberto, Bleki Bogićević... Iz današnje vizure, bio je to uspešan proizvod. Osvajali su titule, igrali su pred desetinama hiljada gledalaca, ali ono što je nedostajalo uvek je bio impetus "odozdo".

 Amerika je sagradila infrastrukturu, ali ne i naviku da deca jurcaju za loptom. Gazde su se brzo zasitile, tragajući za novim izazovima, novim izvorima zarade. Njujork Kosmos, taj prvobitni, osvojio je pet titula i postali su primer kako ne treba raditi.

 A onda je drugi Kosmos bio još gori.

Početkom prošle decenije, nakon mnogo preganjanja i, kako to već biva, međusobnih optužbi oko toga ko ima pravo na grb i na dres, ovaj klub ponovo je počeo da postoji. Gde je nekada bio Pele, sada je bio Raul – omiljeni sin Madrida odigraće jednu sezonu u nečemu što se zove NASL, a što je ispod MLS-a – a mesto direktora fudbala obnašao je, makar nakratko, Erik Kantona.

 Sve je brzo propalo, a kada se klub našao u rukama Roka Komiza – njega već zna svako ko voli Kalčo, mada to po automatizmu znači da ne voli Roka Komiza – praktično je stavljen u veštački indukovanu komu.

 Njujork Kosmos postoji, ali baš i ne postoji, jer da li može postoji fudbalski klub koji ne igra fudbalske utakmice i nema igrače, u isto vreme, on postoji, jer svi znaju ko je bio Pele, i ko je bio Kajzer Franc, i ko je Vladislav Bogićević; Njujork Kosmos postoji, jer će se jedan njegov sin i danas ukazati na Vembliju, u pokušaju da uradi nemoguće. Jednako nemoguće kao što je bilo prodati "soker" Amerikancima.

Hadži Rajt, rođen u Los Anđelesu, zapravo je uradio još težu stvar: nije baš prodao soker Englezima, ali jeste zamenio fenomenalnog Viktora Đekereša; i jednu još i težu stvar od toga: doveo je Koventri siti na Vembli, u polufinale FA kupa, protiv Mančester junajteda.

ZAŠTO JE KOVENTRI NOVAC OD ĐEKEREŠA ULOĐIO BAŠ U HADĐI RAJTA?

Upravo će 26-godišnji Amerikanac biti taj koji će hladnokrvno pospremiti onu loptu u gol duboko u nadoknadi u četvrtfinalu protiv Vulverhemptona, i onaj koji će postići 15 golova u Čempionšipu.

Koventri je prošle sezone igrao plej-of, koji će im verovatno izmaći ovog proleća, ali uradite nešto protiv Junajteda i, sme li to iko da pomisli, vratite se opet na Vembli, i klub koji brani boje beogradskog pobratima smatraće ovu sezonu istorijski uspešnom.

A Hadži Rajt, eto, nije samo američki fudbaler koji se čeličio u Nemačkoj, Holandiji i Danskoj i potom zablistao u Turskoj – dva tuceta golova u Antaliji naterala su Koventri da novac dobijen od Đekereša ulože baš u njega – nego i mladić koji je mogao da bude budućnost novog Kosmosa. Sada znamo, naravno, da je to budućnost koja se nije dogodila.

Sa svega 16 godina, kao jedan od najtalentovanijih članova pionirske i kadetske selekcije Sjedinjenih Država – nešto kao ovovremeni Fredi Adu, za nas kojima su umesto JMBG-a uvek bile važnije ocene na Manageru – pristupio je Kosmosu, baš u vreme novih velikih planova i ambicija.

Pričalo se tada da je odbio Šalke jer su mu Kantona i društvo obećali da će Kosmos napraviti bum i uskoro postati član MLS-a. Mladi Rajt odigraće na kraju svega nekoliko desetina minuta i odjezditi preko okeana, da traži sreću i fudbalsko obrazovanje.

Našao ga je, mada ne bez peripetija: jer svaki put kada se činilo da će nekadašnjoj nadi Kosmosa da krene, događalo bi se nešto što bi skrenulo njegovu karijeru. Postigao je gol na debiju za američku selekciju, pa je postigao utešni pogodak u osmini finala Svetskog prvenstva u Kataru – sećamo se tog gola, bio je fantastičan, lob petom u trku otpozadi, i bio je, priznaće to i sam Hadži Rajt, baš baš slučajan – a onda nije dobio nijedan poziv za reprezentaciju od decembra 2022. sve do ovog marta.

A onda je dao dva u polufinalu Lige nacija i tako trasirao Amerima put do trofeja; neko bi rekao da je Hadži Rajt rođen da postiže golove koji nešto znače.

Sve to dobro znaju na stadionu CBS, umal' ne rekosmo starom Hajfild Roudu: ekipa Marka Robinsa - inače bivšeg fudbalera, preciznije bivše nade upravo Mančester junajteda - dugo je koketirala sa plej-ofom i ove sezone, na krilima Rajta, Elisa Simsa i Japanca Tacuhira Sakamota (povređen je i neće nastupiti na Vembliju danas), ali je serija loših rezultata, ponukana sigurno razmišljanjem o najvećoj utakmici njihovih života, odredila da imaju samo jedan cilj, samo jedan motiv.

Meč u kojem će "poslednji Kosmos" pokušati da sruši imperiju – uzdrmanu, kljakavu, loše vođenu, ismejanu, pa ipak imperiju – dolazi i dan pošto je saopšteno da FA kupa kakvog smo znali više neće biti.

Za početak su skroz naskroz, već od samog početka, ukinute ponovljene utakmice, koje su davale posebnu draž, a onda će polako i "najstarije klupsko takmičenje na svetu" postati više ideja nego realizacija.

Postojaće, ali baš i neće, i vremenom će pasti u veštački indukovanu komu.

Taman kao i Njujork Kosmos.