PRELAZZI: Pedrov treći život

Ako vam se učini da ponavljamo priču o nostalgiji, i to bi bilo prikladno, jer šta je nostalgija sem povratak "starih stvari", često u novom ruhu. Jer čitava kultura, a u njoj obavezno i fudbalska kultura, zasniva se na sećanjima i na ponavljanju, na mitovima i na hitovima koji ne prolaze. Nekada je to dribling i gol u finalu Lige šampiona, a nekada samo nekoliko stihova koji mirišu na lepšu prošlost.

A kada sadašnjost nije toliko blistava, onda lepo uzmeš nešto što je "evergrin", upakuješ je i prodaš kao novo.

Ili, recimo, povežeš staru pesmu sa momkom koji je “evergrin”, pa se ona čuje sa razglasa kad god postigne gol, a to se ove godine dešava jako često, krštenici uprkos.

Stihovi koji mirišu na neko drugo doba su, za vreme u koje su nastali, bili izrazito slobodoumni, baš kao i cura koja ih je pevala. Rafaela Kara, evo tri godine su kako je nema, ogolila je stomak u konzervativnoj sredini, pokazala pupak Vatikanu i tako postala oličenje slobode; a njene pesme, eto, žive i dalje, i prihvataju ih i neke novije generacije, koje možda nisu ni videle njene razmaknute zube.

Ako niste slušali radio čitavog leta niti bili na nekom otvorenom šanku čak ni petnaestak minuta, onda i samo onda ćete se iznenaditi: (ne)očekivani ovogodišnji hit bila je Rafaelina stara pesma "Pedro", ovog puta upakovana i prodata kao neki remiks, mada je melodija pstala prepoznatljiva.

Kompozicija je starija od fudbalera po kojem je nazvana – eto, već smo se ofirali – i samo onome ko nikada nije slušao Rafaelu Karu ni spoznao njen uticaj na fudbal ta bi rečenica mogla da zvuči pogrešno ili glupo.

Pesma je, rekosmo, bezobrazna: ona govori o turistkinji koja se našla u Santa Feu, u Argentini, i tamo upoznala lokalca – ime mu je Pedro – da joj bude, hm, vodič. Pedro se baš pokaže u toj ulozi, toliko da protagonistkinja neće baš upoznati grad, ali hoće neke druge stvari ("Mi ha portato tante volte a veder le stelle / Ma non ho visto niente di Santa Fe").

Rafaela Kara postala je zvezda u Italiji, ali će tek kada napravi ime u Španiji postati večna; Pedro Elijezer Rodriges Ledezma, jer o njemu ćemo danas, ovog ponedeljka nema mnogo većih zabava od mečeva u Seriji A, Pedro je išao u suprotnom smeru, od Španije do Italije, i to preko Engleske – govornog područja koje će tek remiksovani "Pedro" uspeti da osvoji – mada će ga retko ko ikada nazvati zvezdom, a kamoli večnom zvezdom.

Možda je sudbinu momku sa Kanarskih ostrva prorekao onaj koji vrlo ume da prepozna kvalitet i koji će mu dati prvu pravu priliku?

"Da je Brazilac i da se zove Pedrinjo, ne bismo mogli da ga platimo suvim zlatom", rekao je Pep Gvardiola.

Ima li, posebno kad se već hvatamo nostalgije, i još posebnije kada se dotaknemo novog života tog legendarnog hita, ima li potcenjenijeg “matorog” igrača od Pedra?

Tesna mu je ona rubrika "Honours" na Vikipediji, nema trofeja koji nije osvojio, a u dobrom delu tih koje je osvojio nije bio samo posmatrač; a opet malo koga ćete čuti, čak i u onim reminiscencijama o Barselonine tri Lige šampiona ili o reprezentaciji koja je u španskoj kragni držala kontinent i svet onih nekoliko godina, da mu se divi ili da ga makar poštuje.

Možda je upravo to ono što ga tera da i dalje bude toliko dobar? Okej, znamo svi šta je danas Serija A, znamo da je to liga u kojoj Skot Mektomini može da izgleda kao šampion, ali ne menja to činjenicu na Pedri, sa punih 37 godina, ima već pet golova na devet mečeva ove sezone, i što je najuticajniji, ako ne i najbolji igrač Lacija.

Toliko puta se, dakle, čuo refren "Pedro, Pedro, Pedro, Pedro, Pe", jer svaki put kada ostrvljanin postigne gol, sa razglasa se na Olimpiku pusti Rafaela Kara, a navijači – oni su ga zavoleli avansno, kada je prešao iz Rome, gde nije bio najsrećniji – počnu da tancuju na tribinama.

Taj Pedrito, mali Pedro, bio je oličenje La Masije – iako tehnički nije potekao u njoj, već ga je otkrio neki skaut i sa Tenerifa poslao uzbuđeni SMS – jednako kao i dvojica jungera o kojima danas priča ceo svet: naučen da igra sa obe noge, vredan kao mrav, inteligentan kao pčelica, izdržljiv kao mazga i sposoban da na sve to prospe malo magije kad se dokopa lopte u šesnaestercu, kao onda u finalu Lige šampiona, kad mu je Ćavi doturio tu loptu, a on je povukao dalje od Nemanje Vidića i predaleko od Edvina van der Sara...

Pa ipak ga neće visoko staviti ni na one liste najuspešnijih proizvoda Barselonine škole fudbala.

Možda i zato što iako '87. godište nije bio "ono" '87. godište, nije bio Mesi i Fabregas, dakle, već pomalo autsajder, pomalo onaj labud što je kasno ukapirao da nije baš neugledno ružno pače, i tek sa punih 20 – to je u Kataloniji skoro pa za palijativnu negu! – debitovao je za prvi tim Barselone, mada će i tada mnogi misliti da su od njega bolji razni bojani krkići, kao što će kasnije misliti da ako imaju trozubac MSN, u njemu nikako nema mesta za jedno P.

(Fabregas će ga jako zavoleti, i ovih dana, kada je Lacio gostovao na jezeru, pričao je Sesk da je hteo da dovede Pedra u Komo, ali nije uspeo da ga nagovori...)

Momak sa Atlantskog okeana nametnuće se ne samo mirnoćom, nego i odlučujućim golovima, a davao ih je i Realu, nije birao, kao onda kada je bilo 5:0, zvuči li i to poznato. U Engleskoj će ga neponovljiva sezona Edena Azara gurnuti pomalo u drugi plan, mada će nastaviti da bifla statistiku: samo su Belgijanac i Dijego Košta nadmašili tokom Konteove trijumfalne procesije.

I mada se u Romi nije dobro proveo, to je više bilo do Rome, nego do njega, a tome u prilog ide i poslednji deo karijere, ovaj u Laciju.

Ako u Italiju karijere idu da leškare na suncu dok ne umru, on je više ona mačka što zna da živi svoj poslednji život i planira da ga provede u zdravlju i veselju.

Niko od njegovih slavnijih ispisnika nije ove sezone bio nadomak Zlatne lopte, mada bi se i onoj staroj Zlatnoj lopti moglo zameriti što nikada nije zarezivala Pedra, čak i kada je donosio, a ne samo osvajao, pehare i titule.

Neko drugi bi možda više pričao o sebi, ali taj drugi ne bi o sebi imao napisanu pesmu koja je evergrin, sa remiksom ili bez njega. "Pedro, Pedro, Pedro, Pedro... Pe!"

SERIJA A – 11. KOLO

Subota

Bolonja - Leće 1:0 (0:0)

/Orsolini 85/

Udineze - Juventus 0:2 (0:2)

/Okoje 19ag, Savona 37/

Monca - Milan 0:1 (0:1)

/Rejnders 43/

Nedelja

Napoli - Atalanta 0:3 (0:2)

/Lukman 10, 31, Retegi 90+3/

Torino - Fjorentina 0:1 (0:1)

/Ken 42/

Verona - Roma 3:2 (2:1)

/Tengštet 13, Manjani 34, Arui 88 - Soule 28, Dovbik 53/

Inter - Venecija 1:0 (0:0)

/Martinez 65/

Ponedeljak

18.30: (2,85) Empoli (2,95) Komo (2,75)

18.30: (1,87) Parma (3,50) Đenova (4,20)

20.45: (1,50) Lacio (4,20) Kaljari (6,75)

***kvote su podložne promenama