PRELAZZI: Ovde, tamo i svuda – Fabinjo

Koja je najprecenjenija sintagma u svakom razgovoru o kvalitetu? Pa, možda ona o potcenjenosti.

U umetnosti, i ne samo njoj, potcenjenost je prečesto samo izgovor za neuspeh. Onaj pisac za kojeg niko ne zna, a uski se krug ljudi kune da je nešto najbolje što se pojavilo na planeti još od Vonegata? Nije toliko dobar. Onaj bend čiju originalnost niko nije ukapirao, pa im se na koncertima više ne skuplja ni uža rodbina, a ingeniozni spot na Jutjubu gledalo je ravno 721 osoba? Krš su.

S fudbalom stvari stoje unekoliko drugačije, mada se i ovde tim izrazom gađaju svi koji misle da baš njihov ljubimac ne dobija dovoljno medijskih ili navijačkih hvalospeva. Fudbal je kolektivna stvar i kolektivna misao, u njemu postoje zaduženja koja su, pa, takva kakva su, i neke je doprinose lakše prevideti. Fudbal je uz to, blagodareći gledaocima, previše subjektivan, mada voli da se pravi da nije.

Kao što bi svi roditelji voleli da su im deca lekari, reditelji ili članovi upravnih odbora javnih preduzeća, neko mora i da krpi gume, gletuje parket, toči gorivo; a ovi potonji, mimo društvenih mreža, teško da dolaze do izražaja...

Isto tako bi svaki Brazilac želeo da njegovo dete bude Ronaldinjo, ali ne biva, ne samo zato što je Ronaldinjo neponovljiv, nego i zato što Ronaldinjo zahteva da neko drugi čisti prašinu, kuva i nosi kofere.

Aha, dobro, polako se približavamo, opisivali smo kružnicu oko centra igrališta dok se on spremao da onim dugačkim nogama uleti u ovaj tekst, da nas gurne laktom i da se, sekund pre no što će uputiti jednu mekanu loptu, okrene i nasmeje se: „nisam ja potcenjen, nego su ljudi bili slepi...” (recimo, onda kada su propustili da ga nominuju za “Zlatnu loptu”!)

Ali sad više nisu? Sad, valjda, i oni koji na čudesni početak sezone Liverpula gledaju sa jedva skrivenom dozom mržnje – a ima vas, znate dobro ko ste – ne mogu da ne vide koliko je čudesni igrač postao Fabinjo.

Da, Brazilca će Jirgen Klop nazvati „usisivačem“ na terenu, Džejmi Karager će uskliknuti da je najbolji defanzivni vezista u ligi, tviteraši će dosoliti da je najbolji istoriji Liverpula (što je možda samo posledica ushićenosti Fabinjovom predstavom protiv Totenhema proteklog vikenda, a možda i natrljavanje nosa Gremu Sunesu, čije se pravo na ovu titulu nikada, baš nikada nije dovodilo u pitanje), njegov imidž će, uz ono što čini za napadačku igru tima, naterati mnoge da ga uporede sa zemljakom Žilbertom Silvom iz najsjajnijih dana Arsenala, dok će prefinjeniji, kad smo već kod Vengerovih aduta, videti u Fabinju verziju Patrika Vijere za treću deceniju 21. veka....

Svako od njih biće pomalo u pravu: Fabinjo je sve to, pa i nešto više. „Trojka“ Liverpula – po dresu, po onoj staroj podeli „šestica“ – možda nije Brazilac kakav vam prvi padne na pamet kada zamislite žuti dres (za to, uostalom, imate Bobija Firmina!), ali teško je naći čoveka koji brže razmišlja, koji se bolje postavlja, koji razume sistem i koji menja tempo utakmice onako kako to čini Fabio Enrike Tavareš, koji deluje mnogo zrelije nego što njegovih sveže napunjenih 26 govore.

Ako su navijači Liverpula još od Fernanda Toresa čekali velikog špica, a onda dobili tri odjednom, onda su još duže i još glasnije vapili za nekim ko bi „šefovao“ sredinom terena.

Ko bi se setio svih promašaja, svakog „novog Džerarda“ ili „novog Ćabija Alonsa“? Meireleš, Akvilani, Kristijan Poulsen, Nuri Sahin, Čarli Adam, pobogu, i možda najočiglednije Emre Džan, koji je projektovan da dođe i bude tu, a onda je otišao gladan titula i pogrešio... Mnogo se stvari, mada ne i borbenost i to što se davao ekipi, moglo zameriti i Lukašu Leivi.

Izgledalo je, i u tome je veličina Brazilca i onog Nemca koji ove jeseni ima mnogo razloga da nam pokazuje nove zube, da će se i poskupa akvizicija iz Monaka upisati na dugačku listu prolaznika na centru Enfilda. Prvu je sezonu počeo sa klupe, nekad i sa tribina, nestrpljivi novinari su već govorili da nije kalibar za Klopa i predviđali pozajmicu koliko u januaru. Prošla su, uostalom, 152 dana pre nego što je debitovao u prvom timu.

To prvenstvo Liverpul je počeo rezultatski dobro, ali mnogo šta nije štimalo u igri.

Sad znamo: nije bilo Fabinja.

Odatle, i samo odatle – ako ostavimo u davnoj prošlosti onih 14 minuta u dresu Real Madrida, tada krakatog desnog beka na pozajmici iz Rio Avea u Kastilji – potiče objektivni osećaj potcenjenosti koji ga je pratio sve do prošlog proleća, uz apsolutnu dominaciju ovog septembra i oktobra, kada je postao toliko važan da je, uoči dva kola pred omrznutu reprezentativnu pauzu, veća briga navijača Liverpula da li će igrati Fabinjo.

Ne, nije povređen, Bože sabrani, triput kucnimo u balkansku glavu Dejana Lovrena, nego ga agresivnost čini, koliko god umeo da startuje u sadejstvu sa časovnikom iz sedišta NASA, revnosnim kolekcionarom žutih kartona. Ukoliko na nezgodnom gostovanju Aston Vili – i zato što su se probudili, i zato što imaju nepobitni kvalitet, i zato što je to susret evropskih prvaka – pokupi još jedan, biće suspendovan za meč meseca novembra, protiv Mančester Sitija nedelju dana kasnije.

A to bi bilo najveće pojačanje za Pepa Gvardiolu, makar zbog statistike koja kaže da Liverpul nikada nije izgubio ligašku utakmicu u kojoj je Fabinjo bio u startnoj postavi...

Znao bi nešto o tome Kataloncu da kaže Maurisio Poketino, koji je minule nedelje možda mogao da neutrališe udarni triling Liverpula i da se nada da Roberto Karlos i Kafu, pardon Endi Robertson i Trend Aleksander Arnold, neće baš od Orijea i Rouza napraviti prevelike magarce, ali nije mogao ništa protiv suverenog gazde na sredini terena, koji je Totenhemove izvikane veziste sveo na grupu pogubljenih dečaka, a Kristijanu Eriksenu dao još jedan argument da poželi da je daleko, daleko, predaleko odatle.

Fabinjo je namestio gol za izjednačenje – baš kao što je protiv Junajteda povukao akciju koja je dala isti rezultat – i još jednom pokazao da nije samo destruktivac, mada je njegova umetnost destrukcije tolika da se niko ne bi bunio i kada bi bio „samo“ to. Posebno u Klopovom sistemu, u kojem se neretko napada sa „šest plus“ igrača, pa onaj deo terena koji pokriva on ostaje na vetrometini. Dobro, pomaže i što zna da je iza njega Virdžil van Dajk...

Fraza je da su najvredniji igrači oni koji druge čine boljima, no kod njega je to tako upečatljivo. Onaj prvi gol namestio je Džordanu Hendersonu, a Fabinjov ulazak u ekipu i preuzimanje mesta ispred odbrane omogućio je kapitenu da ide više napred. Njegovi kritičari bi rekli da tako manje smeta, oni koji u momku iz Sanderlenda vide nešto više upotrebili bi termin „dozvoljeno mu je da se razmahne“...

Englezi imaju simpatičan izraz za tačno takvog defanzivnog vezistu, „holding midfielder“, i u Fabinjovom slučaju gerund je dvosmislen – on nekada zaista izgleda kao da drži ceo tim i čitavu utakmicu u šaci.

U gradu Bitlsa, bilo bi zgodno opisati njegovu igru i imenom jednog velikog hita. „Here, There and Everywhere“, Fabinjo je stvarno i ovde i tamo i svuda gde treba.

Daleko od toga da je bezgrešan – sem tih žutih kartona, ima i neke žute minute, kada izgleda kao da trči okolo poput one obezglavljene muve – ali snaga tima Jirgena Klopa, kako god da se okonča utakmica u Birmingemu, pa i ona u Liverpulu protiv aktuelnog šampiona, koja će rešiti ništa a pokazati mnogo ili obrnuto, upravo je u tome što svako malo može da se piše o ljudima koji su „najzaslužniji“ za trijumfalne serije, ili o onima čiji se doprinos ne vidi.

O onim, usudimo se reći, potcenjenima.

Prošle godine to su bili Endi Robertson ili Đini Vajnaldum, ove je to novopronađena sigurnost (trenutno povređenog) Džoela Matipa, uz konstantu u liku Džejmsa Milnera, koji je na pragu novog ugovora.

Čekaju se još Nabi Keita i onaj kojeg su navijači i stručni štab čekali kao što verna supruga čeka nepravedno utamničenog muža, Aleks Okslejd Čemberlejn.

Bilo da bljesnu ili ne, bilo da se još jedna godina završi razočaranjem ili novim pohodom na vrh – evropski ili engleski, uopšte nije svejedno – teško da će iko toliko dominirati sredinom terena kao što to ume onaj usisivač, vulkanizer, svetionik, nosač bagaža, pritajeni Brazilac, Vijera za treću deceniju 21. veka.

ENGLESKA 1 - 11. KOLO: 

Subota

13.30: (3,35) Bornmut (3,35) Mančester Junajted (2,20)
16.00: (1,10) Mančester Siti (11,00) Sautempton (19,00)
16.00:  (1,75) Arsenal (3,60) Vulverhempton (4,90)
16.00:  (1,85) Vest Hem (3,60) Njukasl (4,30) 
16.00:  (2,45) Šefild Junajted (3,00) Barnli (3,20) 
16.00:  (7,75) Aston Vila (4,80) Liverpul (1,40) 
16.00:  (1,70) Brajton (3,70) Norič (5,10) 
18.30:  (5,20) Votford (3,70) Čelsi (1,70) 

Nedelja

15.00:  (3,30) Kristal Palas (3,25) Lester (2,25) 
17.30:  (2,70) Everton (3,25) Totenhem (2,65) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

FOTO: Reuters

Pogledajte kako je u rubrici Tiket za vikend tipovao Filip Arsenijević...