PRELAZZI: Ova je tura na Nunov račun

U najmračnijem ćošku saluna, kauboj je bacio karte na sto – ionako sam imao lošu ruku, pomislio je, a nije ni čudo, tako me poteralo ovih dana – trgnuo čašicu jeftinog viskija i prstima dodirnuo dršku revolvera.

Možda je samo previše popio? Nemoguće da mu se pričinjava. Mislio je da je sa tim tipom odavno gotovo. Poslednje što su čuli u ovom gradiću u kojem je svako gledao kako će nekoga da prevari beše da je ovaj otišao negde na Istok.

A ko sa Divljeg zapada ode na Istok, taj se ne vraća.

Ne, ta prilika na vratima bila je stvarna. Ušetao je, kao da ništa nije bilo, kao da mu ovaj grad i dalje pripada, kao da ga onaj bankar onomad nije oterao napujdavši masu da ga uvalja u katran i perje.

Hodao je polako, ležerno, osmotrio svakog u salunu, a onda se nalaktio na šank. Činilo mu se da je njegova stolica još topla; u isto vreme, činilo mu se da je prošlo milion godina otkako je poslednji put bio tu.

Sve je bilo isto i ništa nije bilo isto, ako me razumete.

"Meni ono moje", dobacio je kroz snežnobele zube, i pogladio se po sedoj bradi, usput pomalo prezrivo pljunuvši u stranu.

"I daj svima šta piju, danas imam razloga da častim."

***

Da je Premijer liga stvarno Divlji zapad – a ponekad se čini da jeste – ovako bi, možda, izgledao povratak Nuna Espirita Santa u nju.

Čovek koji je svojevremeno predvodio portugalsku koloniju što je na prepad osvojila Englesku proširivši se iz samog srca "crne zemlje" pre manje od godinu dana bio je bivša činjenica. Ako je i bio činjenica.

Sedamnaest utakmica, eto toliko je dovoljno da se uruši nečija, ma svačija reputacija, toliko ljudi i ostali finansijeri imaju strpljenja, ni četiri meseca ukupno, ni tri meseca "ozbiljnog" fudbala, toliko je potrajao otoič u Totenhemu.

Sedamnaest utakmica, često je razmišljao i onog dana kada je sa timom čije je ime jedva uspeo da izgovori osvojio titulu u zemlji u koju je prognan – dobro, nije kao da je provodio vreme u logoru, masno se ta zlatna krletka podmazivala – prokletih sedamnaest utakmica zbog kojih me niko više neće uzimati za ozbiljno.

Tamo na severu Velikog Prljavog Grada ga od početka nisu uzimali za ozbiljno. Bili su previše različiti, i to je znao pre nego što je odgovorio na telegram, pardon poziv Danijela Levija, ali nisu ga u rodnoj Africi učili da se plaši.

Totenhem je bio više od izazova. Znao je i šta mu pričaju iza leđa, znao je da su ga posprdno zvali "onaj Mendešov mali" – Nuno Espirito Santo sigurno bi vam ispričao mnogo lepše priče o prokuženom "superagentu" od onih koje možete da nađete na internetu – i Totenhem, taj nesrećnik, taj baksuznik, taj mučenik, trebalo je da bude njegova karta spasa.

Karte su mu, i neka to bude pretposlednja referenca na ovaj salun u dalekoj zemlji, karte su mu bile loše podeljene: da je makar bio Plan B, mislio je dok ga je peklo saudijsko sunce, dok se pesak uvlačio kroz zatvoreni prozor njegovog zatamnjenog automobila, da je makar bio Plan B, s tim je mogao nešto da uradi.

Nuno Espirito Santo bio je šut iz očaja Danijela Levija i njegovog gazde Džoa Luisa; način da se smire strasti nakon turbulentnog odlaska još jednog Portugalca – a kad se dotični bude vraćao na Divlji zapad, to neće da bude preko noći; to će biti sa pucanjem i plakanjem i sa žurkom koja će trajati tri dana, onakvom žurkom posle koje niko nije pametniji – i da se "fejkuje" neka vizija, neka stabilnost, neki Proces.

U celoj priči jedino bizarno beše što je početak bio rezultatski dobar, mada su Spursi igrali tužan fudbal; kasnije će na videlo izaći da ga igrači nisu cenili, a kamoli voleli, ali ni da on nije bio lud za njima.

Prvog novembra 2021. godine Nuno Espirito Santo spakovao je sve u jedan sanduk i odjahao u suton; po svemu što smo znali, to je bio kraj. Na Divljem zapadu, u tom nemilosrdnom grabežu, retko kada dobijete i prvu, a nekmoli drugu priliku.

Osmog novembra 2024. godine Nuno Espirito Santo dobiće nagradu za najboljeg menadžera meseca na istom tom Divljem zapadu, pardon u Premijer ligi; njegov Notingem Forest – i sada ima naopakog vlasnika, ali taj je južnjak makar živopisan, sav od krvi i mesa i psovki i tantruma – treći je na tabeli, a čovek koji je došao izdaleka da udara loptu glavom i da mu se za to smeju, čovek čije prezime, tako to vidi raja, opisuje njegov način igre, jedan je od najboljih napadača ove sezone.

Nuno Espirito Santo i Kris Vud, pa to su imena koja sam mislio da nikada neću čuti ni odvojeno, a kamoli zajedno, tiho bi kazao onaj kauboj i povukao se u još mračniji ćošak saluna.

Samo što ništa nije bilo lako, i ništa nije bilo odjednom. Nuno je opet došao u klub koji ga nije dočekao hlebom i solju – možda Stiv Kuper nije bio vrhunski trener, ali je bio bespogovorno voljen – pa su pesimisti predviđali da će se zadržati tek koji mesec.

Uostalom, Forest je bivši evropski prvak, dvostruki štaviše, i na Siti Graundu ne žele da to zaboravite; i kada je bio najdalje od slave, Stiv Kuper je trubio o prošlosti i o duši i duhovima koji nastanjuju taj stadion. A Nuno Espirito Santo je čovek koji sam sebe opisuje kao "praktičara", koji se ne trudi da se dopadne navijačima. On, da ne čuje jedan drugi tip sa još divljijeg Divljeg zapada, ponekad izgleda kao da voli samo svoje konje i ništa više.

U prvoj polusezoni, Nuno je bez previše problema odveo Forest do opstanka; ruku na srce, posao mu je olakšan samim postojanjem očajno loših timova koji nisu ni imali šansu u Premijer ligi.

Za drugu se Notingem spremao mnogo ozbiljnije nego dotad; klub koji su mnogi prozivali zbog dovođenja previše igrača sada je i na tržištu nastupao mnogo mudrije. Nikola Milenković, doveden za nešto što je u modernim vremenima samo kusur, deluje kao rođen za Premijer ligu, Aleks Moreno kao jedan od onih Španaca što se neprimetno uklope u Premijer ligu kao da sija sunce; Eliot Anderson je ukraden iz Njukasla, i danas će možda u prvih 11 protiv tima u kojem je ponikao...

A onda je tu Kris Vud. Šamar svima onima koji tvrde da je vreme "target mena" – glavonje napred što se lakta, gura, gradi i čeka loptu, ali je potajno sposoban za mnogo više od toga – Kris Vud, i on bivši igrač Njukasla, i on opet sa motivom, premda im je prošli put kada su se sreli već dao tri komada.

Kris Vud. To je to, to je igrač; to je priča. Kris Vud, i ništa više.

***

U najmračnijem ćošku saluna, kauboj je zapalio cigaretu i uvukao dim. Tip za šankom je polako dokrajčio svoje piće.

Umesto napojnice, namignuo je barmenu.

Namestio je opasač i izašao u mrak.

PREMIJER LIGA – 11. KOLO

Subota

Brentford - Bornmut 3:2 (1:1)

/Visa 27, 58, Damsgor 50 - Evanilson 17, Klajvert 49/

Kristal Palas - Fulam 0:2 (0:1)

/Smit Rou 45+2, Vilson 83/

Vest Hem - Everton 0:0

Vulverhempton - Sautempton 2:0 (1:0)

/Sarabija 2, Kunja 51/

Brajton - Mančester Siti 2:1 (0:1)

/Pedro 78, O'Rajli 83 - Haland 23/

Liverpul - Aston Vila 2:0 (1:0)

/Nunjez 20, Salah 84/

Nedelja

15.00: (1,40) Mančester Junajted (5,30) Lester (8,00)

15.00: (2,70) Notingem Forest (3,10) Njukasl (2,75)

15.00: (1,25) Totenhem (6,50) Ipsvič (10,0)

17.30: (2,80) Čelsi (3,40) Arsenal (2,65)

***Kvote su podložne promenama