Toni Blum i Metju Benam (Reuters, printscreen)
Toni Blum i Metju Benam (Reuters, printscreen)

PRELAZZI: Opet je lično – Dva bivša prijatelja umesto “sedam sestara”

Vreme čitanja: 6min | ned. 26.12.21. | 08:52

Dvojica milijardera na čelu Brentforda i Brajtona, Metju Benam i Toni Blum večeras bi verovatno pristali i na gubitak deset odsto vrednosti svojih “brendova” samo da pobede onog drugog, samo da izravnaju neke stare račune iz prošlosti.

Moglo bi se argumentovati do prekosutra da je majstora na terenu danas i više, da nikada nismo bili toliko blagosloveni kao u ovom veku – Mesi! Ronaldo! Ronaldinjo! Zidan! Ćavi! Inijesta! Pirlo! Anri! Kaka! Ma šta do prekosutra, do one tamo godine, 2023... – da je igra taktički i tehnički bolja, da ima više, ako tako hoćete, i skandala, ili se samo lakše proizvode i šeruju, dobro, samo...

Nije nekako isto bez njih.

Izabrane vesti

U svim, recimo – nećemo se ograničavati na Italiju, ali kada se govori o nostalgiji, nekako misli same krenu južno – pričama o velikoj Seriji A, o neponovljivom Kalču, glavni sastojak su činili oni. “La famiglia”, sedam porodica sa većinskim ili stopostotnim udelima u najvažnijim klubovima...

Igralo se na travi, naravno, igralo se i na suncem obasjanim tribinama, ali često je presudan bio i onaj tanc u medijima i u ložama: da li će se Kranjoti rukovati sa Sensijem? Da li je istina da su se u restoranu sinoć sreli Silvio i Masimo? Da li je istina da Anjelijevi nešto opet kuvaju sa Savezom i sudijama? Dobro, znamo da je istina, ali zna li neko šta tačno?

Bilo je toga i u drugim ligama: fudbalske klubove su u Engleskoj gotovo bez izuzetka do devedesetih držali manje ili više benevolentni biznismeni koji su ujedno bili i navijači tih timova. Često bi potekli iz siromaštva i potom, kada bi stekli imetak, poželeli da vrate nešto svom gradu ili zajednici.

Vlasništvo je bilo porodična tradicija, prenosila se s kolena na koleno, a u vreme pre ludačkih televizijskih i sponzorskih ugovora nekako je ispadalo i da je fudbal samo skupa igračka, i nije mali broj primera da je u prazne blagajne moralo da se presipa iz onih “pravih” kompanija. U Španiji su predsednici kao fol birani na demokratskim izborima, ali bi iz toga crpli samo još više svoje arkanske moći, usavršavajući, iz mandata u mandat, onu da je politika – pa i fudbalska politika – tek “veština mogućeg”.

Znamo šta je bilo posle, i gledali smo taj scenario mnogo puta, gotovo istovetan, na kojem god da smo meridijanu: stara garda je mahom u penziji, u politici ili iza rešetaka (poneko u politici da ne bi bio iza rešetaka?), a fudbalske klubove, uz izuzetak svega nekolicine preživelih i sve sporijih dinosaurusa, kojima čak i nekad najveće pristalice zazivaju asteroid, drže: prava, a ne fudbalska aristrokratija, sumnjivi investitori sa Istoka sa dugom tradicijom kršenja ljudskih prava, tek nešto manje sumnjivi investitori sa Zapada koji bi da obrnu profit i zapale dalje, i poneki pripadnik nove biznis-elite koji u svemu traži hir, ako ne i hir i ćar...

Ima i tu hohštapleraja i izneverenih obećanja, ima i tu priča o milijardama i bilionima, ali jedva da ima onog što je činilo neophodni dodatak i trešnju na vrhu fudbala u onom što je danas percipirano kao “zlatno doba”: svađe, natezanja, borbe za naklonost javnosti i inih bezobrazluka koje je mogla da servira samo beskrupulozna bratija iz “sedam sestara”.

Danas su njihova podmetanja, javne dvoboje i netrpeljivosti zamenile Eksel tabele, bordovi užurbanih menadžera sa digitronima umesto prstiju, armija medijskih savetnika koji vode računa o imidžu na društvenim mrežama i interesima državnih vrhova.

Nema više – ili bude baš baš retko – jednog koji lupi šakom o sto, nema više sudara ovnova na brvnu, nema više priča o tome da se dvojica vlasnika klubova toliko mrze da neće popiti ni onu obaveznu čašu vina.

Nema više ličnog.

Sve do večeras, naravno ukoliko nam zdravstvene (ne)prilike dozvole da ljudski obeležimo početak sezone fudbalskih i sportskih blagdana.

Možda nisu to “oni stari” bogataši, možda su se obogatili algoritmima i startapovima, ali mutatis mutandis, danas gledamo jedan dobri stari beef, dva kluba čije se gazde gledaju preko nišana.

Zapravo, verovatno nećemo ni videti “stare” bogataše i biće ih sve manje. U sada već čuvenoj seriji “Succession” (“Naslednici”) patrijarh prebogate porodice Roj, Logan, na kraju – neka ovaj pasus preskoči ko nije odgledao treću sezonu do finala – biva primoran da svoje ogromno, ali iznemoglo i zastarelo carstvo ponudi jednom od tih novih milijardera, koji ima svoju aplikaciju i svoj “kontent”. Njegova deca, koja su se nadala da će imperija “Roj”, ili “Ćeki Gori” ili “Morati”, svejedno, pripasti njima, mogu samo da se hvataju za glavu i da prihvate novu realnost.

Dvojica takvih milijardera večeras bi verovatno pristali i na gubitak deset odsto vrednosti svojih “brendova” samo da pobede onog drugog, samo da izravnaju neke stare račune iz prošlosti.

A prošlosti imaju onoliko, i zli bi jezici, kojima nije jasno da postoje mnogo dublji razlozi od nedelje uveče, od dva nadarena trenera i dve ekipe koje igraju, pa, svakako raznovrstan i drugačiji fudbal, zli bi jezici rekli da je istorija sukoba Metjua Benama i Tonija Bluma zapravo bogatija i od pojedinačne i od zajedničke istorije njihovih Brentforda i Brajtona. 

Kad god se sretnu, ulozi su veliki a mržnja, prezir i zaziranje mogu da se seku nožem kao doboš-torta; a danas će se drugi put boriti u Premijer ligi – premijerno na krajnjem jugu Engleske – i sve će biti podignuto na kvadrat, na kub, na sedmi stepen.

Ukratko (o tome je ove nedelje u sjajnom i gotovo nepristojno detaljnom tekstu izvestio “The Athletic”), Toni Blum, uspešni pokeraš, kozer i kockar, bio je vlasnik jedne od prvih kladionica u Engleskoj koja je dobila pravo da se registruje u Aziji i da tako raširi svoju ponudu i svoj uticaj, kada je primetio za matematiku zaluđenog brokera Metjua Benama

Benam će mnogo godina kasnije reći da nikada u životu nije sastavio tiket, ali mu to što nije bio kockar nije nimalo smetalo da savršeno i praktično opsesivno pomiri aritmetiku i fudbal.

Benamovo i Blumovo zajedničko znanje donelo im je milione, pa desetine i stotine miliona funti, pre nego što su se – činjenica o tome nema mnogo u javnosti, mada je svaka sočna – posvađali i razišli. Metju Benam je osnovao svoju firmu i preveo dobar deo zaposlenih kod sebe (kažu da je sjajan gazda, ali samo ukoliko ste mu do srži, do krvi lojalni), i od tada dvojica poslovnih partnera i bivših prijatelja nisu ni razgovarali. Nesuglasice su bile tolike da je “razvod” morao da se završi na sudu, a to nikada nije dobar znak.

Kada je Benam preuzeo Brentford, a Blum kupio Brajton, putevi su počeli da im se prepliću i na terenu, mada su se retko lično sretali, između ostalog i zato što Toni Blum utakmice svojih plavo-belih posmatra sa tribine, dok je Benam u direktorskoj loži sa porodicom, sakriven iza stakla.

Sličnosti je bilo mnogo, čak i ako je Brajton bio nešto uspešniji, pa se prvi obreo u Premijer ligi: Danas obojica polažu mnogo na mlade igrače, na statističke modele, na nadarene trenere sa nekim novim idejama (Grem Poter, odnosno Tomas Frank), a obojica imaju u vlasništvu i klubove u inostranstvu: Benam danski Midtjiland, a Blum Rojal Union, hit aktuelnog prvenstva Belgije.

I čak su trenutno poravnati po broju bodova na tabeli...

U prvom duelu ova dva kluba u Premijer ligi, jesenas je Brajton pobedio golom Trosara u poslednjem minutu, i postoje fotografije na kojima se vidi da je Toniju Blumu to bilo važnije od bilo kojeg drugog ovosezonskog trijumfa.

Danas bi, recimo, neko mogao da mu skrene pažnju da bi valjalo slaviti nad londonskim gostima i da bi se prekinuo niz od 11 utakmica bez pobede, tokom kojeg je Brajton sa čela tabele skliznuo u njenu sredinu, pa još i ispod, a ne samo zbog sujete, ali Blum bi još jedan neuspeh doživeo mnogo ličnije; u isto vreme, Benam se nada da ga njegovi momci neće još jednom izdati, a on će umeti to da nagradi.

Nije, da rezimiramo, nije ovo isto što i čuveni okršaji iz Kalča devedesetih, ali ništa nikad i neće biti; ovo su “Naslednici”, ovo su neki novi bogataši i neki novi ratovi među njima, ali makar je – i u tome treba uživati jednako koliko u “progresivnom” fudbalu Bluma i Benama, pardon Potera i Franka – makar je opet lično.

ENGLESKA 1 – 19. KOLO

Nedelja

16.00: (1,22) Mančester Siti (7,75) Lester (13,0)

16.00: (7,25) Norič (4,50) Arsenal (1,50)

16.00: (1,75) Totenhem (3,70) Kristal Palas (5,40)

16.00: (1,95) Vest Hem (3,60) Sautempton (4,20)

18.30: (5,20) Aston Vila (3,60) Čelsi (1,80)

21.00: (2,05) Brajton (3,50) Brentford (3,90)

Ponedeljak

21.00: (7,25) Njukasl (4,50) Mančester Junajted (1,50)

Odloženo:

Liverpul – Lids

Vuvlerhempton – Votford

Barnli – Everton

***Kvote su podložne promenama



tagovi

BrentfordBrajtonPrelazzi

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara