PRELAZZI: O kao Osveta
Vreme čitanja: 6min | ned. 06.11.22. | 11:27
Obamejan je, treba li i podsećanje, prilično posramljen morao da napusti Arsenal u januaru. Prvo je ostao bez kapitenske trake, onda i bez poverenja svog menadžera; nije mu išlo ni na terenu. O tome će sigurno misliti Pjer Emerik Obamejan u londonsku nedelju.
Ako su nas nečemu naučili filmovi i knjige, to je da je osveta najslađa kada se servira hladna. Junak kojem je neko učinio nešto nažao, neki Grof Monte Kristo ili Uma Turman iz kultnog filma “Kill Bill”, strpljivo planira i čeka da se stvari poklope, pa da naplati dugove iz prošlosti. Najbolje onda kada se niko više ne nada.
(Neko ko je milosrdan, neko ko je vernik, reći će da treba okrenuti drugi obraz, zaboraviti i oprostiti, ali takvi su, da se ne lažemo, u manjini. Uostalom, i u našem jeziku imamo više izraza na fonu “milo za drago” nego onih koji savetuju smirenost i pomirenje.)
Izabrane vesti
Ali ima nešto i u vendeti koja dolazi brzo. Ima nešto u uzimanju pravde – pa kako god je shvatili – u svoje ruke onda dok su rane još vidljive, ožiljci još svrbe, sećanja su toliko sveža da se svaka reč i dalje pamti.
Ako ništa drugo, dobro je za gledanje.
O tome će sigurno misliti Pjer Emerik Obamejan u londonsku nedelju.
U nedelju, pa još tačno u podne (dobro, kod nas u 13 časova, da ne unosimo zabunu), eto vesterna niotkuda, eto malo “True Grit”, eto malo “Gladijatora”, eto malo “Oldboya”, verovatno najboljeg “osvetničkog” filma koji možete da pogledate kada pravite pauzu od Premijer lige, eto malo “Rta straha”, ono kad Robert de Niro proganja i maltretira Nika Noltija...
Eto malo “V for Vendetta”, koje za ovu posebnu priliku možemo da preimenujemo u “O kao Osveta”.
Kada je prošle zime Gabonac napustio Englesku, činilo se da će i teške međusobne optužbe i zla krv između njega i Artete ostati u prošlosti. Otišao je u Barselonu, tamo gde će se, govorio je i nadao se, osećati baš kako treba, i sem nekoliko otrovnih strelica uperenih ka Emiratima, želeo je verovatno da se ne osvrće na sukob koji je umnogome obeležio proteklu sezonu na severu Londona.
Ali Barsa i njene finansije, Tomas Tuhel i njegove ambicije (Nemac se ponosio dobrom saradnjom sa napadačem u onih par sezona u Dortmundu), Robert Levandovski i njegova reputacija, Obamejan i njegov životni i profesionalni put koji prečesto koketira sa klizištem, doveli su do obračuna mnogo, mnogo ranije nego što je to makar jedan od njih dvojice očekivao.
Na radost svih nas koji volimo dobre trilere, posebno ako su snimljeni dramatično, sa mnogo kamera i švenkovanja.
(Jedini nedostatak u scenariju je što se duel igra na Stamford bridžu. Dodatni bonus bio bi pažljivo promatranje reakcije Arsenalove publike na pojavu Obamejana u plavom dresu. Doduše, trenutno je ljubav prema Arteti na vrhuncu, pa bi se moglo pretpostaviti da bi ogromna većina navijača bila uz svog menadžera i, na njegov mig, izviždala bivšeg ljubimca.)
Obamejan je, treba li i podsećanje, prilično posramljen morao da napusti Arsenal u januaru. Prvo je ostao bez kapitenske trake, onda i bez poverenja svog menadžera; nije mu išlo ni na terenu, i da se ne lažemo, verovatno bi Bask trpeo sve njegove mušice samo da je ovaj obezbeđivao više golova.
Možda bi u neko drugo vreme sve to ostalo između njih dvojice, pojavila bi se neka biografija kroz koju godinu pa bi se neki setili da je postojao neki problem između Mikela Artete i Pjera-Emerika Obamejana. Ali to onda ne bi bila tolika priča, i ne bi bio toliki film.
Ovako, blagodareći uključenim kamerama Amazona i seriji koja je pratila turbulentnu Arsenalovu godinu, svi su mogli da prate lomove u Londonu, uključujući i one unutrašnje u Artetinoj glavi.
Neki bi to nazvali klasičnom borbom za nadmoć. U trenutku kada se činilo da je Arteta izgubio poverenje i vlasnika i navijača, u trenutku kada su se mnogi zapitali da li je njegov “Proces” zapravo vredan čekanja, trener je odlučio da od svog najskupljeg – a do totalnog sazrevanja Gabrijela Martinelija i najboljeg – igrača napravi pokaznu vežbu i učvrsti svoj autoritet.
Da li to, onda, govori i o tome da Mikel Arteta i dalje nije trener kakav treba da bude i kakav će verovatno moći da postane? Lako je sa “dobrom decom”, hoće se reći, lako je da te sluša vrtić ako si svim klincima upravo ti obezbedio igračke i ručak, hajde probaj da se izboriš sa velikim egom. (U Artetinu odbranu, izgleda da je uspeo da obuzda Granita Džaku.)
Nije, naravno, Gabonac sebi nimalo pomogao, mada je, kao u staroj pitalici o kokoški i jajetu, dilema da li su sankcije počele zato što je krenuo da kasni i zabušava, ili je počeo dodatno, iz inata, da nervira Artetu kada mu se već zamerio.
Ima ta priča da je Obamejan jedan od onih ljudi, znamo ih svi i sve nas nerviraju, koji jednostavno ne mogu da stignu na vreme, te da to – između redova je natuknuo i Tuhel – nije odraz njegovog pukog neprofesionalizma, koliko crte ličnosti.
Doduše, voleo je da ostane malo duže nego što je bilo potrebno i kada ode na reprezentativnu pauzu, a tokom pandemije koronavirusa, uprkos savetima iz kluba, šetkao se gradom i nabacio novu tetovažu.
Nije bez putera na glavi, svakako, ali koji to osvetnik nema bagaž prošlosti dok glanca cev pištolja?
Kada se u jedan odnos unese sumnja, onda se i najmanji nedostaci i boljke stavljaju pod mikroskop; kada jednom krenu laži i sitne prevare, vrlo često nema nazad. Nekada to može da se okonča brzim razvodom gde se lako dogovorimo oko toga čija je mačka i ko će da plaća alimentaciju; a nekada koristimo svaku priliku da olajavamo bivšeg partnera, kao da mu nikada nismo bili poleteli u zagrljaj posle pobedničkog gola.
Nije Obamejan propuštao da komentariše Artetu, pa je pitanje da li je njegov letošnji prelazak u Čelsi bio samo do Tuhela ili malo i do Arsenala. Kao da je hteo da im dodatno natrlja na nos činjenicu da su ga pustili da ode za džabe, a da bi onda Barselona – a ne Arsenal – zaradila na njemu.
U predigri meča na Stamford Bridžu, dobili smo još jedan zaplet: Grem Poter je stao uz svog špica i dodatno ga motivisao da da sve od sebe. Rekao je Englez da ga ne zanima šta je bilo ranije, ali da od Obamejana zasad nije dobio ništa drugo do profesionalni odnos.
“Profesionalni odnos” ne zvuči kao preterano zanimljiv scenario.
Za razliku od osvete. Posebno one koja nije sazrela, nije se ohladila, nije servirana u rukavicama.
Ne, ova je vrela, ova se još puši, ova još svrbi, ova još krvari, ova garantuje da nema pomirenja ni iskrenog zagrljaja, ma kakav ishod da bude ovog ranog nedeljnog popodneva.
PREMIJER LIGA – 15. KOLO
Subota
Lids - Bornmut 4:3 (1:2)
/Rodrigo 3 pen, Grinvud 60, Kuper 68, Samervil 84 - Tavernije 7, Biling 19, Solanke 48/
Mančester Siti - Fulam 2:1 (1:1)
/Alvarez 16, Haland 90+5 pen - Pereira 28/
Notingem Forest - Brentford 2:2 (1:1)
/Gibs-Vajt 20, 90+6 - Mbeumo 45+3 pen, Visa 75/
Vulverhempton - Brajton 2:3 (2:2)
/Guedes 11, Neves 35 - Lalana 10. Mitoma 44, Gros 83/
Everton - Lester 0:2 (0:1)
/Tilemans 45, Barns 86/
Nedelja
13.00: (2,90) Čelsi (3,30) Arsenal (2,60)
15.00: (3,50) Aston Vila (3,35) Mančester junajted (2,15)
15.00: (4,10) Sautempton (3,50) Njukasl (2,00)
15.00: (1,95) Vest Hem (3,50) Kristal Palas (4,40)
17.30: (3,45) Totenhem (3,50) Liverpul (2,20)
***kvote su podložne promenama