PRELAZZI: Nekada Nepobedivi, danas najdosadniji klub u Engleskoj
Vreme čitanja: 5min | sre. 30.10.24. | 09:46
Uspavani džin engleskog fudbala danas je uljuljkan u prosečnosti, a ništa nema gore nego kad je čovek zadovoljan samim sobom
Ima ta rečenica kojom se obično služe oni što ni za budućnost ne znaju: ne treba, vele, živeti u prošlosti.
Ali, šta ako je prošlost sve što imaš? Šta ako ti je svakodnevica toliko isprazna, toliko dosadna, da je uspela da ti ugasi svaku nadu da će sutra biti lepše; još gore, da je uspela da te natera da zaboraviš na prošlost.
Izabrane vesti
A biće večeras, kada se na stadionu Dipdejl sretnu Preston Nort End i Arsenal, u meču Liga kupa, nostalgije za izvoz: i mediji i komentatori i Instagram nalozi podsetiće vas da to ne igraju samo jedan drugoligaš i jedan velikan, nego jedina dva kluba koja su osvojila titulu u Engleskoj, a da nisu doživela niti jedan poraz u sezoni.
Između originalnih "Nepobedivih" i onih Vengerovih, čiji sastav ume da izrecituje svako ko je voleo Premijer ligu s početka ovog stoleća – Leman, Ture, Sol Kempbel, Ešli Kol, Lauren, Vijera, Žilberto Silva, Ljungberg, Pires, Anri, Bergkamp – prošlo je duže od stotinu godina, mada se u međuvremenu ta igra toliko promenila da bi svako poređenje bilo glupo i neuko.
... i neizbežno, valjda, pa će onaj ko večeras bude gledao utakmicu sigurno dobiti informaciju da je Arsenal u toj magičnoj sezoni odigrao 38 ligaških mečeva i upisao 26 pobeda; Prva divizija koja će nastati u leto pre nego što je Preston pokori imala je ukupno 12 klubova, uglavnom raspoređenih po severu zemlje, a Nort End je ubeležio 18 trijumfa.
Ipak, i sa samo 22 meča postigli su gol više od Arsenala – 74 naspram 73.
I tu, valjda, sve sličnosti nestaju, fudbal se polako selio na jug, a iza je ostajala neka vrsta engleske spržene zemlje: propali industrijski centri, čađava rudarska mesta, stadioni koje polako nagriza zub vremena, sem ako nemaju sreću da ih kupi neki milioner koji je kao dečak visio na tribinama.
O Arsenalu manje-više svi sve znamo, čak i o ovom, Artetinom Arsenalu, mada se ponekad čini da ga Arteta zna najmanje od svih, i da čovek koji je napravio ponovo moćan tim može da bude ono što ga koči...
Ali njihovi večerašnji rivali?
Oni su uljuljkani u toj prosečnosti, a ništa nema gore nego kad je čovek zadovoljan samim sobom. Preston Nort End, taj drevni, uspavani džin engleskog fudbala – dve titule i dva kupa, mada ima živih svedoka samo tog poslednjeg uspeha, uoči Drugog svetskog rata – duže od šezdeset godina nije bio u najvišem rangu takmičenja, a već deceniju je u Čempionšipu, nikad ispod 14. pozicije, nikad iznad 7.
Ušuškan je u sredini tabele, ali menjali bi se navijači Prestona sa svakim jo-jo klubom, sa svim onim koji protivno razumu upadnu u Premijer ligu pa se tamo provedu kao bosi po trnju; mada daleko od toga da je sve mirno more i mirna plovidba.
Preston je klub koji je prvi u celoj Engleskoj, na svim nivoima profesionalnog loptanja, prvi ove sezone smenio trenera: učinili su to posle prvog kola, još su navijači odlazili sa Dipdejla a Rajan Lou je dobio šut-kartu. Doduše, u tom trenutku je klub bio, računajući i prethodnu iteraciju Čempionšipa, u seriji od sedam poraza bez ijednog postignutog gola.
Klub i grad ser Toma Finija – preteče i simbola "čoveka jednog tima" – u kojem sve podseća na ovog legendarnog igrača, u kojem se i gimnazija i dom zdravlja i jedna džada po njemu zovu, sada je u rukama Pola Hekingbotoma, znajući valjda da će im on doneti ono što im tako bolno nedostaje.
Haos. Neizvesnost. Hrabrost. Pa i po cenu da se pogine.
Baš je tako bilo u prošlom kolu: "ljubičice bele" gostovale su na jugu, Vejnu Runiju i njegovom Plimutu, i vodile 3:0 do 55. minuta i 3:1 do 82. Na kraju su uzeli samo jedan bod...
Hekingbotoma, takođe severnjaka, znamo kao tvorca drugog čuda iz Šefilda. Junajted ni po čemu nije zasluživao da se nađe u Premijer ligi prošle sezone, a onda su, sasvim logično, izgledali kao Rodni i Delboj u onoj epizodi kada misle da idu na maskenbal, pa zateknu tužni skup u frakovima i svetlucavim toaletama.
Hekingbotom nije bio ni Betmen ni Robin; moglo bi se reći i da je odstreljen na pravdi Boga, i da je platio cenu sopstvenog uspeha.
Ima nešto, reći će poznavaoci fudbala u Lankaširu, ima nešto "finijevsko" kod Hekingbotoma.
Ser Tomas Fini, i to je možda veća zaostavština od svih spomenika koji su istačkali Preston, nije često davao intervjue, ali je u jednom, nekoliko godina pred smrt, odgovorio na pitanje zašto su momci iz njegove generacije doživljavali fudbal kao zabavu.
"Bilo je to zlatno doba. Mi fudbaleri smo nakon svih užasa rata imali odgovornost da ulepšamo život ljudima..."
Eh, jednako smo daleko danas od smisla te izjave kao što su udaljeni originalni i oni drugi Nepobedivi; dele ih ne samo tri veka, nego i poneka planeta između...
Vlasnik Prestona je, inače, Kreg Hemings, koji će naslediti klub od svog oca Trevora; ovaj milijarder krenuće iz ratnih ruševina Londona i postati poznat manje po svojim firmama, a više po drugoj omiljenoj engleskoj zabavi, konjima kadrim da slave na trci Grand National.
Preminuo je 2021. a da nije ispunio svoj san da Preston ponovo vidi u Premijer ligi.
Oh, voleli bi svi u Prestonu da se i njih seti neki bliskoistočni trošadžija ili makar holivudski producent, pa da usni scenario o novim "Invincibles", ali ništa slično nije na horizontu.
Nort End se zasad drži na dobroj volji porodice Hemings, i dok god oni budu trošili svoj novac, klub će biti stabilan, s tim što ponekad ta stabilnost ume da se smuči; isti obrok svaki dan kao ista sezona čitave decenije; maltene isti broj bodova u poslednjih šest sezona, između 61 i 66. Nikad manje, nikad više.
Makar će večeras biti drugačije.
"Najmanje uzbudljivi klub u Engleskoj", će na jednu noć imati priliku da uradi nešto nezapamćeno, i najgore bi bilo da u srazu "Nepobedivih" izgube od Arsenala, sa kakvim god timom Arteta izašao, sa glatkih 0:2, bez prave šanse.
Prestonu treba entropija, treba im nešto što će odjeknuti, treba im pozitivno ludilo Pola Hekingbotoma – on je iz druge lige i maltene bez pojačanja doveo Šefild junajted u polufinale FA kupa – pa makar to značilo da se nekad prepuste sudbini, da ispadnu u niži rang i da se vrate drugačiji, hrabriji, jasnije zagledani u prošlost iz koje mogu da traže inspiraciju za budućnost.
LIGA KUP
Utorak
Sautempton – Stouk 3:2
Brentford – Šefild Venzdej 1:1
Sreda
20.30 (3,40) Brajton (3,50) Liverpul (2,10)
20.45: (1,83) Aston Vila (3,50) Kristal Palas (4,50)
20.45: (10,0) Preston (5,50) Arsenal (1,30)
20.45. (2,65) Njukasl (3,60) Čelsi (2,70)