PRELAZZI: Nane protiv Đina

U prirodi je svakog autokrate da se jedno vreme folira. U prvom periodu, obećavaće da će poteći med i mleko, govoriti kako treba svi da se drže zajedno i ulagivati se onima od čije podrške zavisi njegov ostanak, ili makar njegov imidž. A znamo da je takvima imidž najvažniji.

U narednoj fazi, nazovimo je prelaznom, i dalje će se predstavljati kao bezgrešan, a za sve marifetluke i greške platiće oni iz njegovog najbližeg okruženja. Nisam znao, pravdaće se, nisam znao i dozvolio sam da me ubede, ali sam sada shvatio i popraviću se, obećavam.

Treća, akutna faza, podrazumeva uklanjanje svih filtera. Gazda se tada pokazuje u svom pravom svetlu, više ga ni ne zanima šta ko misli, odsad će da bude samo po njegovom, a kome se ne sviđa, eno su tamo vrata.

To je faza odluka koje se donose naprečac, bez ikakvih konsultacija, sa kopernikanskim obrtima, ponekad u skladu sa samoproklamovanom vizijom, ponekad tek zbog ustajanja na pogrešnu nogu.

Ako ste i vi odmah pomislili na Đina Poca, gazdu Votforda, čestitamo, jer to je upravo priča o njemu.

Ispašće da smo u nekom serijalu zvanom "Kako ne upravljati sopstvenim klubom", ali šta da radimo kada je poganih fudbalskih tajkuna više nego onih koje bi se dalo pohvaliti...

Kontroverzni (blago rečeno) vlasnik drevnog, uglednog i živopisnog kluba koji se ove godine (opet) vratio u Čempionšip, odlučio je, ima tome desetak dana, da mu je dosta bilo laži i da je previše naporno čak i izigravati neku normalnost, pa je smenio trenera posle manje od tuceta utakmica.

Eh, čudna mi čuda, vest da je Votford smenio trenera nova je, sveža i interesantna kao rosa u podne! Ima ih za puno punoletstvo u svega deceniju otkako je italijanska porodica počela da širi svoju mrežu, i među njima dvojica Srba, Slaviša Jokanović i Vlada Ivić, obojica uklonjena manje-više na pravdi Boga i Poca.

Đino Pico, pre nekih 10 godina (©AFP)

No ovo je ipak bilo unekoliko drugačije, pa je uznemirilo čak i one koji su digli ruke od svog voljenog kluba zbog načina na koji se njime (ne) rukovodi. Jer Đino je Poco smenio Roba Edvardsa, mladog tipa – godište potpisnika ovih redova, pa nam dozvolite tu ocenu – koji je letos doveden da napravi "reset" sa kancerogenom kulturom unutar kluba, a o kojem su, i o njegovom Forest Grinu, kako to Englezi umeju, pisani panegirici.  

E, da, još jednu stvar vam o autokratama nismo rekli: oni vrlo često imaju kompleks svojih predaka, najpre svoga oca.

Aktuelni i najveći problem Đina Poca nije što Votfordu ne ide dobro – mada nisu bili ni strahovito loši, i delovalo je kao da je Edvards u stanju da ih dovede makar do plej-ofa u napornom Čempionšipu – nego što tamo dole mnogo bolje ide Udinezeu. A Udinezeom, u toj zapetljanoj porodičnoj mreži, rukovodi Đampaolo Poco, Đinov poštovani "papa".

Đino je zato osetio da mu gori pod nogama, posebno što je na nekom porodičnom sastanku dobio ausvajs da ovog leta zadrži najvrednije igrače, kao što su Ismaila Sar ili Žoao Pedro. No od obećane dominacije nije dobio ništa.

Tada se Đinov bes sručio ne samo na Edvardsa, nego i na sopstvene satrape, poput predsednika kluba Skota Duksberija i sportskog direktora Kristijana Đaretu, koje je okrivio za to da su ga naveli na zlo, pardon na Roba Edvardsa.

Svojevremeno je jedan srpski tabloid imao infografiku o tome ko je ko u porodici Đogani, prisutnoj već duže od tri decenije na srpskom medijskom, scenskom i muzičkom nebu. Kada bi se nacrtala grafika o tome ko je ko u Votfordu i ko je za šta zadužen, ona bi bila mnogo zamršenija, sve i da se ne dohvatimo čitave familije Poco.

Ipak, gleda se uvek ko je na vrhu, što su događaji u prethodnih nekoliko dana i pokazali.

Na čelu sa onim krunskim, može se slobodno reći – kako god se ta saga završi – i sudbonosnim potezom.

Slaven Bilić (©Reuters)

Taj potez dolazi iz Splita, puši kao Turčin, svira gitaru kao da je u Killersima i verovatno je jedini čovek koji će u narednim mesecima – teško i "godinama", bez obzira na to da li će uspeti da vrati Votford u Premijer ligu – smeti u lice vlasniku da saspe sve što mu je pameti.

Nane ne bi drugačije ni umeo.

Slaven Bilić je Đinov izbor, želi Poco u to da ubedi sve koji su primorani da ga slušaju: želeo je Bilića i letos, ali su ga barabe ubedile da bi za uzdrmani PR kluba bilo bolje da se uzme neki mladi i poletni Englez, pa da se medijima i navijačima proda priča o nekom "dugoročnom projektu" i "postavljanju kluba na pravo mesto".

Sada je, kao, shvatio da su mu podmetnuli kukavičje jaje, Pa, neka mu bude. Samo, zna li u šta se upleo? Da li je svestan da bi Bilićevi uspesi – a taj u Čempionšipu zna samo za uspehe – mogli da predstavljaju i konačan kraj njegove diktature?

Prvi znaci pojavili su se već za vikend, na Bilićevom debiju. Votford je tukao Stouk sa 4:0, igrači su izgledali kao da im je napokon jasno gde treba da stoje, a navijači su samoironično začikavali harizmatičnog Hrvata: "Dobićeš otkaz ujutru" i "Mi smo Votford, šutnućemo koga hoćemo."

Pričao je svojevremeno Slaven Bilić u velikom intervjuu za Nedeljnik o tome da je najbolja stvar koju poseduju treneri sa naših prostora – a on sa tih prostora sebe nikada ne izuzima – zapravo prilagodljivost:

"Meni kažu kad sam vodio Lokomotivu, vidjećeš ti Samaru kakva je, a ono kao Niš. Isto, samo malo veće. Ili u Turskoj, kažu vidjećeš Gazijantep, na granici sa Sirijom, ludilo, a ono kao bilo koji grad u Bosni. Šta, pokrivene žene, ili to što mlađi bespogovorno poštuju starije, ili neizmalterisane kuće? Već sam se nagledao svega toga."

Ne bi mu bio prvi put da mora da se prilagodi, ne bi mu bio prvi put ni da mu je sa druge strane stola neki veliki ego. Pa opet, izvesno je i da će Đino Poco, posle Slaviše Jokanovića, dobiti prvog čoveka koji neće klimati glavom sve dok za tu glavu – prenešeno govoreći – ne bude bio skraćen.

Kao čovek iza kojeg se sakrio Poco ("težak prevarant", govore ovih dana u Hertfordširu), Bilić bi mogao da bude njegov poslednji i najvažniji pogodak, posebno ako Votford nastavi da ređa pobede, pa još ubedljive i zabavne.

Ali ako ne bude tako – a čak i ako bude, ali Nane odluči da ga otera u tri "vela mista" – više niko neće verovati u autokratine laži i mistifikacije.

ČEMPIONŠIP - 13. KOLO

Utorak

Bristol Siti – Koventri 0:0

Luton – Hadersfild 3:3 (3:2)

/Adebajo 18, 37, Klard 45+1 – Moris 11 ag, Rouds 32 pen, Džekson 70/

Šefild junajted – Kvins Park Rendžers 0:1 (0:0)

/Vilok 51/

Sanderlend – Blekpul 0.0

Kardif – Blekbern 1:0 (0:0)

/Haris 83/

Reding – Norič 1:1 (0:0)

/Hendrik 60 – Henli 50/

Sreda

20.45: (1,80) Barnli (3,50) Stouk (4,70)

20.45: (2,65) Hal (3,10) Vigan (2,80)

20.45: (1,70) Midlzbro (3,60) Birmingem (5,30)

20.45: (2,60) Roteram (3,10) Milvol (2,85)

20.45: (1,92) Votford (3,45) Svonsi (4,10)

21.00: (3,30) Preston (3,15) VBA (2,30)

*** kvote su podložne promenama