PRELAZZI: Najveća krađa prelaznog roka

Za nas što smo jutros burek, onaj mamurni, posle izlaska petkom, sa jogurtom platili 400 dinara, tih 40.000.000 funti – od te svote bi, inače, moglo da se kupi okruglo 12.870.010 subotnjih doručaka – deluju kao nenormalna svota novca.

Za engleski, svetski i saudijski fudbal to sve više postaje sića. Četrdeset miliona? Pa to ne može da ti kupi jednu i po nogu Joška Gvardiola ili Haverca, o Belingemu, Rajsu ili Hejlundu da ne govorimo.

A danas se – posebno će baš danas, kada Totenhem bude igrao protiv Liverpula – tih 40.000.000 koliko su Sparsi letos izdvojili za Džejmsa Medisona posmatra kao "krađa leta".

(Tehnički, nije ni 40000.000. Ako se uzme u obzir da je u suprotnom smeru otišao Hari Vinks, to cenu spušta makar za četvrtinu...)

Da jedan Englez, doduše onaj koji zbog apsolutnog odsustva vizije i talenta kod selektora Gareta Sautgejta nije u prvom planu, da Englez koji pride zna lopte, može da ode za nešto što je, koliko god grubo zvučalo, u okvirima Premijer lige realno bagatela, to je bilo tek prvo iznenađenje prelaznog roka.

(Pomenuli smo Sautgejta, pa neka bude samo kratka crtica o čoveku koji je lično zadužen za davljenje svakog entuzijazma za engleski reprezentativni fudbal; kada se budu svodili računi, Garet će verovatno biti dvostruki krivac, jednom kao igrač, drugi put kao trener, za to što je Engleska ostala bez onoga što najviše želi.)

Drugo iznenađenje je koliko se brzo Džejms Medison uklopio u Totenhem, kao da je Ejndž Postekoglu gradio tim oko njega i s njim u težištu.

Za one koji su pratili karijeru Džejmsa Medisona još od Noriča, pa znaju šta on zna, ni to nije ništa novo; utoliko manje za one koji vole statistiku, pa kažu da su u Premijer ligi bila samo dva igrača koja su stvorila najviše šansi – Trent Aleksander-Arnold i naravno Kevin De Brujne – i samo jedan igrač koji je postigao više golova van šesnaesterca (Džejms Vord-Prauz, a ko drugi).

Namučeni navijači Totenhema jedva da su se osvestili od toga da im svaka naredna utakmica ne predstavlja "misery porn", nego se pod Postekogluom raduju vikendu, pa čak i vikendu kada gostuju Arsenalu ili im u goste dolazi Liverpul, a sada već polako zaboravljaju onog plavog tipa u sredini terena i raduju se novom.

Ne, nećemo da kažemo da je Hari Kejn odjednom postao nebitan, i njegov gubitak je logičan koliko i nenadoknadiv, i obrnuto. Mislimo na Kristijana Eriksena iz njegovih najsvetlijih dana u belom dresu.

Upravo na to, samo sa još više bezobrazluka – pitajte Saku ako ne verujete – liči ono što Medison pokazuje iz nedelje u nedelju.

Ako je uz Eriksena nekada metronoma igrao Dembele, uz Medisona je nanovo rođeni Bisuma. Sredina terena prosto prede, a to omogućava osmehnutom Sonu da radi šta hoće. I radi, stvarno, šta hoće...

Hjong Min Son i Džejms Medison (Reuters)

Medison je, ako bismo tako mogli da kažemo, mnogo neustrašiviji od Eriksena – govorimo samo o osećaju i rizikovanju na terenu, naravno da je ono što je Danac doživeo i preživeo, skupa sa povratkom u fudbal, neuporedivo hrabrije – i bezobrazniji nego što je ovaj ikada pomislio da bude.

Više Gaza nego Kristijan, neka bude tako.

Džejms je prethodnih nedelja bio prozivan zbog jednog intervjua u kojem je rekao da, otprilike, on i na porodičnom roštilju voli da bude glavni, ali i način na koji je reagovao na tviteraška dobacivanja pokazao je kakva je osoba. Onako, do ivice nadobudnosti, a da je nikada ne preskoči s obe noge.

Sve to se videlo na derbiju protiv Arsenala: sa dve asistencije Sonu dogurao je do brojke od četiri od početka sezone, uz još dva gola. One nepisane lične pobede, kao rečenica u intervjuu posle meča o Saki i radovanju, koju bi današnja deca opisala kao "prisustvovali smo sahrani", te je već malo teže, ali slađe izbrojati.

Rečju, slika i prilika igrača koji druge oko sebe čini boljima, odvajajući na svakoj utakmici poneki trenutak da pokaže da nije zaboravio na sebe. A to mogu samo baš dobri i nadareni.

Onda možda i nije iznenađenje koliko je brzo Medison postao lider? Koliko je došao do izražaja u timu koji se mučio da pronađe sopstvenu glavu, rep i ono ispod repa. Koliko mu dobro stoji da komanduje, da nervira protivnike, da izmisli loptu koju niko ne vidi (pa je izmisli opet, za još jednu asistenciju), da napravi vic zbog kojeg će velelepni stadion kolektivno da ućuti, pa da uzdahne, pa da padne u fras.

I nema veće scene od ovih sedam-osam dana: prvo Arsenal tamo, pa Liverpul kod kuće, taman da pokaže svim tim trošadžijama šta sve može da ti kupi 30 miliona funti.

On, Džejms Medison, najveća krađa letošnjeg prelaznog roka.

On, čovek koji menja stvari.

Čak i za dugih sušnih godina, Totenhem je bio tim koji su ljudi voleli da gledaju, sve do pred koju godinu, sve do vladavine murinjovštine i konteovštine; pisali smo već u drugačijim, južnim vetrovima koji su zaduvali otkako je Australijanac grčkog porekla seo na njihovu klupu, ali njegov modus operandi ne bi bio moguć bez centaršuta, pasa, poseda i napadačkog šinjela u koji se tako dobro uklapa Medison.

Ni bez tog osećaja, tako totenhemovskog, da je važno praviti se da si veći nego što jesi, da je mnogo bitnije šta ti misliš o sebi nego kako te drugi vide.

-------------------

Igraj novog Prognozzera - osvoji do 100.000 dnevno sa NULA dinara uloga.

-------------------

PREMIJER LIGA – 7. KOLO

Subota

13.30: (2,70) Aston Vila (3,40) Brajton (2,60)

16.00: (6,00) Bornmut (4,10) Arsenal (1,55)

16.00: (1,63) Everton (3,80) Luton (5,70)

16.00: (1,60) Mančester Junajted (3,90) Kristal Palas (5,80)

16.00: (1,37) Njukasl (4,90) Barnli (8,50)

16.00: (1,47) Vest Hem (4,40) Šefild Junajted (6,75)

16.00: (9,00) Vulverhempton (5,00) Mančester Siti (1,35)

18.30: (2,95) Totenhem (3,70) Liverpul (2,40)

Nedelja

15.00: (2,85) Notingem Forest (3,20) Brentford (2,75)

Ponedeljak

21.00: (3,90) Fulam (3,50) Čelsi (2,05)

***kvote su podložne promenama