PRELAZZI: Najmanji baskijski derbi

Vreme čitanja: 5min | ned. 03.12.23. | 10:02

Današnji duel Bornmuta i Aston Vile predstavlja lokalni derbi, uprkos tome što se Bornmut i Birmingem nalaze na različitim krajevima Engleske...

Tamo na spisku večnih tema koje urednici zadaju novinarima, a onda se oni potrude, najviše što mogu, da odgovore na pitanje – u isto vreme ostavljajući dovoljno prostora i nedoumica da uskoro izađe jedan sličan tekst na istu temu – tamo gde se nalaze "Tajna srpske košarke i uspeha u NBA" ili "Kakva bi reprezentacija bila da se Jugoslavija nije raspala", možda i "otkud crnci u Ulcinju", eto i nje.

Kako je moguće da je toliko vrhunskih trenera poteklo iz malog ćoška Biskajskog zaliva, gde već vekovima šibaju vetrovi po jednom narodu za koji se pouzdano ne zna ni odakle su došli ni kakvim to jezikom pričaju.

Izabrane vesti

Baskija, naravno, pa ne ni cela Baskija, nego pokrajina Gipuskoa, gradići i sela i fabrike načičkane oko San Sebastijana, kao nepresušno vrelo poznavalaca fudbala.

O, bilo je mnogo teorija u poslednjih tridesetak godina, otkako su se Baski raširili i po svetu – dotad su umeli da osvoje samo Španiju – i svaka je imala nešto, ali bi svaka ostala na pola puta.

Jeste to sigurno mentalitetska stvar, rekli bi jedni, Bask je navikao da mora da bude bolji od ostalih, makar zato što poznaje i govori dva jezika i što ga neki popreko gledaju; više je do tradicije, odgovorili bi treći, postoje narodni sportovi koji se prenose s kolena na koleno i koji deci od kolevke usade ljubav prema lopti.

San Sebastijan i okolina negiraju i onaj uvreženi postulat fudbala, o tome da site oči loptu ne teraju, budući da je posredi verovatno najbogatija regija Španije i jedna od onih u kojima se – kad se naviknete na klimu i plimu, mada kažu da to nije teško kada je sve drugo na svom mestu – baš da živeti. A živi se lepo i često dugo.

15.00: (3,30) Bornmut (3,50) Aston Vila (2,15)

Niko od junaka ovog teksta, ni od sukobljenih strana na stadionu Vitaliti, ni onog koji će u Leverkuzenu igrati derbi u popodnevnom terminu, nije odrastao u nekom siromaštvu, nikome fudbal nije bio prečica za beg iz siromaštva, niko nema priču o samohranoj majci što od usta odvaja ne bi li njeno nadareno čedo skrpilo za prve, plovne kopačke...

I to samo daje novi kvalitet baskijskim trenerima, na putu da osvoje Englesku, Nemačku i još poneku zemlju.

Današnji duel Bornmuta i Aston Vile zato predstavlja lokalni derbi, uprkos tome što se Bornmut i Birmingem nalaze na različitim krajevima Engleske; da Đulen Lopetegi nije bio iznerviran lažima uprave Vulverhemptona, bio bi se i juče odigrao jedan baskijski derbi u Premijer ligi, na Emiratima.

Pokrajina Gipuskoa dala je i Andonija Iraolu i Unaija Emerija, naravno i Andonijeve ortake iz podmlatka kluba po imenu Antiguoko, Mikela Artetu i Ćabija Alonsa.

A nećemo zaboraviti, bez brige, ni da je tvorac najvećeg čuda u La Ligi, tačno na prelazu dva veka, bio Havijer Irureta, takođe rođen u Irunu, odakle starinom potiče porodica Emeri, gde se i dalje svaki peti-šesti žitelj tako preziva; neki bi na ovaj spisak dodali i Ćikija Begiristajna, i dodelili mu makar deo zasluga za uspeh Mančester sitija.

Da se, pre nego što se posvetimo Iraoli i Emeriju, još jednom vratimo na zaludni posao odgonetanja misterije baskijskog trenerskog "vjeruju". Svim onim novinarima što su pokušali da ustanove istinu, u Gipuskoi i San Sebastijanu bi rekli da su džabe dolazili, budući da ne postoji "baskijska škola taktike".

Baš kao što su morali da žive uklješteni između Španaca i Francuza – i jedni i drugi su naizmenično pokušavali da ih osvoje, asimiluju ili osvoje i asimiluju – tako se Baski i danas prilagođavaju "stanju na terenu". Adaptacija je glavna mantra, mada ponekad izađe na videlo i tvrdoglavost, kao u Emerijevom mandatu u Arsenalu, ili strogost koja se može tumačiti i kao okrutnost.

Sve to biće vidljivo golim okom kada se danas na samom jugu Engleske sretnu Andoni Iraola (Usurbil) i Unai Emeri (Fuenterabia, 32,3 kilometra dalje), u najmanjem baskijskom trenerskom derbiju.

Ovaj drugi je, naravno, u mnogo boljoj poziciji, ne samo na tabeli: osvajač jedno četiri-pet, zna li im se broj, evropskih trofeja čovek je u kojeg se kunu u bivšem evropskom prvaku.

Malo poput Ejndža Postekoglua u Totenhemu, samo još racionalnije – uostalom, tukao je Australijanca u direktnom duelu prošlog vikenda – Emeri se u Birmingemu doživljava kao mesija, kao čovek koji će posle toliko decenija lutanja odvesti klub tamo gde pripada. A to bi, za početak, mogla da bude Liga šampiona.

Deceniju mlađi Iraola, legenda Bilbaoa kojem to niko u San Sebastijanu ne zamera, s druge strane, bio pomalo iznenađujući izbor, ali samo zato što se činilo da je već prošlog leta mogao da ode u klub većeg značaja – i svakako većeg stadiona – od Bornmuta. I ko zna da li bi sve bilo drugačije, pre svega po Lids junajted, da je pristao da pređe tamo prošlog proleća, dok su se batrgali za opstanak.

Doveden umesto čudno i nepravedno otpuštenog Garija O'Nila, i samim tim dočekan sa isukanim sabljama i pripremljenim tekstovima o "velikoj greški uprave", Iraola je morao postepeno da se bori za naklonost navijača i javnosti, baš kao i za promenu mentaliteta i stila igre Bornmuta, koji je sada napadački orijentisan i zabavan skoro kao Rajo Valjekano u prethodne dve sezone.

Jedino što je bilo isto kao kod kuće jeste vreme, sa kišom, vetrovima i mirisom okeana...

Bilo je tu mnogo dečjih bolesti, jeftinih kapitulacija i serije poraza, ali "Trešnjice" u poslednje vreme izgledaju bolje nego ikada ranije. Pobeda nad direktnim konkurentom Barnlijem, pa važan trijumf u Šefildu u prošlom kolu, pa čudesno rušenje Njukasla na krilima nikad nezaboravljenog talenta Dominika Solankea, ispresecano samo očekivanim, ali bezbolnim debaklom na Etihadu, i Bornmut je pred ovaj meč dobrih sedam bodova iznad zone ispadanja.

Ako bi još danas savladali Vilu, posle Sitija najefikasniji tim u ligi, i brutalan kada povede, a povede često...

Pa, bila bi to velika stvar za Bornmut, bitna recka u karijeri mladog trenera, sve stoji...

Ali šta bi rekli tamo u Gipuskoi?

Ma ništa, nije to nikakva tajna, samo još jedan radni dan njihovih vrednih sinova.

PREMIJER LIGA – 14. KOLO

Subota

Arsenal - Vulverhempton 2:1

/Saka 6, Edegor 13 - Kunja 86/

Brentford - Luton 3:1

/Mope 49, Mi 56, Baptist 82 - Braun 76/

Barnli - Šefild Junajted 5:0

/Rodrigez 1, Brun Larsen 29, Amduni 73, Koleošo 75, Braunhil 81/

Notingem Forest - Everton 0:1 (0:0)

/Meknil 67/

Njukasl - Mančester Junajted 1:0 (0:0)

/Gordon 56/

Nedelja

15.00: (3,30) Bornmut (3,50) Aston Vila (2,15)

15.00: (1,85) Čelsi (3,60) Brajton (4,30)

15.00: (1,27) Liverpul (6,75) Fulam (11,0)

15.00: (2,10) Vest Hem (3,40) Kristal Palas (3,60)

17.30: (1,30) Mančester Siti (6,50) Totenhem (9,50)

***kvote su podložne promenama



tagovi

Unai EmeriAndoni IraolaPrelazzi

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara