PRELAZZI: Muke po Arsenalu – šta im znači to “bottlers”?

Kažu da tako smeju i stvarno umeju da pričaju samo pripadnici radničke klase koji su rođeni dovoljno blizu od crkve Sent Meri-le-Bou, stare tričavih hiljadu godina, da mogu da čuju njen zvonik.

Samo su oni sa Ist enda pravi kokniji, i samo od njih sme da potekne taj čuveni sleng, ta napredna verzija šatrovačkog, koja predstavlja, više o bajkama o nastanku fudbala, nematerijalno kulturno nasleđe Ostrva.

“Cockney rhyming slang”, nastao u komunikaciji uličnih prodavaca i sitnih krimosa (nekada je, znamo to iz serija, ovo jedna te ista stvar) funkcioniše jednostavno i potpuno neuhvatljivo, i to ga valjda čini toliko važnim i toliko lokalnim. Enciklopedijski rečeno, karakteriše ga zamena uobičajenih reči frazama ili izrazima koje se sa njima rimuju.

Neki koknijevski izrazi su ostali u uličicama oko Čipsajda - umesto novac, “money”, reći će “bees and honey”; umesto “mate” drugar će vam reći da ste njegov “china plate”, ili samo “china” - a neki su se odavno otrgli iz Londona i počeli da žive svoj život.

To je, recimo, slučaj sa novijom koknijevskom forom, “It’s all gone Pete Tong” (za “sve je pošlo po zlu”), ili još novijom, onom za koju iz fudbala znaju svi koji prate Premijer ligu i navijaju za Arsenal ili, ne samo ove sezone, ali ove sezone posebno, protiv Arsenala.

Oni su, jel’te, “bottlers”. To je izraz koji ih prati već godinama, i refren koji je dobio na snazi nakon poslednje dve utakmice, protiv Brentforda (1:1), i posebno protiv Vulverhemptona, kada je Arsenal izgubio dva gola prednosti u duelu sa otpisanim, ubogim, utučenim domaćinima.

“Bottlers” su oni koji će uprskati sve, koji će popustiti pod pritiskom, koji će neminovno ispustiti veliku prednost na tabeli ili veliku prednost na nekoj utakmici, pa makar se ona igrala na Molinjuu.

A za sve su krivi kokniji. Dobro, za mnogo šta je, doći ćemo i do toga, makar glede percepcije, kriv Mikel Arteta, ali sam izraz, prilično neprevodiv na srpski kao i sve igre reči iz britanske prestonice, potekao je od stanovnika istočnog Londona.

17.30: (6,25) Totenhem (4,10) Arsenal (1,60)

“Bottle and glass” bilo je zamena za reč, hm, zadnjica (“arse”), pa je “bottle” tako vremenom postalo sinonim za hrabrost ili petlju; a “botlovati”, samim tim, kada izgubite kontrolu nad, hm, crevima u odsudnom trenutku. (Eto, koliko je to etimološki i na svaki drugi način bolji izraz u sportu od onog američkog, prostog, mada manje vulgarnog “choke”!)

Arsenal je ovih nedelja, meseci, pa i godina na tapetu, ali nisu samo oni “botleri”. Mada se čini da je malo bilo ovolike zajedljivosti, ovolike zluradosti, kao kada je u sredu uveče Raja izleteo, pa se ona lopta odbila od dva-tri igrača i koprcnula u mreži…

U redu, nešto vuče ljude da navijaju protiv svakog ko zauzima prvo mesto, u bilo čemu i u bilo kom trenutku. Ne volimo šampione, mislimo da imaju pomoć, mislimo da ih neko gura, mislimo da je sve našpanovano da osvoje titulu.

Ali malo ko prolazi kroz toplog zeca kao Arsenal ove godine. Svaka njegova loša – ili tek pragmatična? – osobina se preuveličava, i odjednom Đekereš nikada više neće dati nijedan gol, i odjednom kapiten Odegard nema srce kao onaj iz “Čarobnjaka iz Oza”, i odjednom im je golman katastrofa (pa sad, u svemu ima malo istine), i odjednom nemaju nikakvu taktiku sem kornera koji ne pripadaju lepoj igri, nego ragbiju, i odjednom je Arteta novi ubica fudbala, sem što je najveći trošadžija koji je ikada postojao…

(©Reuters)

Toliko su omrznuti, čini se na trenutke, da bi ljudi rado videli i Pepa Gvardiolu kako opet puši debelu cigaru sa peharom Premijer lige, toliko se navija da Siti uključi onaj svoj predatorski mod, kada i Vensan Kompani može da je zvekne sa 30 i kusur metara, kada i Son promašuje zicer, kada se okreće i 0:1 na Enfildu za samo pet minuta…

Ako pitate čoveka čija dva “zz” u naslovu kolumne obećavaju makar da vam tekst neće biti dosadan, Arsenal će uspeti da prebrodi ovu krizu samo zato što niko drugi preterano ne žuri da bude prvak, pa eto čak ni taj i takav Siti. No sve do poslednjeg kola, sve dok Emirati po prvi put ne naprave šampionsku žurku, Arsenal će pratiti to “bottlers”, zbog prošle sezone, zbog one tamo, zbog svake sezone kada su uprskali stvari, kada su se nervozno osvrtali preko ramena a onda ostali u prašini, dok se drugi kite lovorikama.

A da li bi ovo sada bio najveći “bottling” u istoriji, kao što internet želi da vas ubedi nakon kraha na Molinjuu?

Onaj isti čovek verovatno ne bi smeo preterano da bude ubeđen niti zloguk, makar zbog proleća 2014. kada će se Stiven Džerard okliznuti, a Kristal Palas stići 0:3 na Selhurstu; i s pravom će se ta sezona pominjati dok je Brendana Rodžersa na ovoj zemlji.

Neko bi pomenuo “originalni greh”, onaj Kigenovog Njukasla iz 1996. godine. U januaru su imali 12 bodova prednosti nad Junajtedom, koju su uspeli da prokockaju.

Postoji, ipak, velika razlika: ljudi su zapravo obožavali taj Njukasl. Kako i ne bi: Les Ferdinand je koristio apsolutno svaku šansu, a tu su bili i David Žinola i Piter Birdsli, uz terciranje Kolumbijca Faustina Asprilje. Kada su se Fergusonove bebe dale u trk, kada je postalo jasno da momci sa severa neće izdržati, zavladala je kolektivna tuga, svuda sem u crvenom delu Mančestera.

To nije bio slučaj sa Arsenalom od pre tri godine, mada mržnja prema njima nije bila ni prineti ovoj koja vlada u ovom trenutku. “Tobdžije” su dugo vodile, u aprilu su imali osam bodova prednosti, a onda je krenuo niz nerešenih rezultata – zvuči li poznato? – i sami su sebi nadenuli nadimak.

Ti “botleri” sada idu na najbliže, najteže, a u poslednjim sezonama i najdraže gostovanje.

Ni jedni ni drugi nisu “pravi” kokniji – mada bi u nedeljno februarsko jutro, dok navijači još ne sipaju prvu pintu, zvona one crkve mogla da dobace do Izlingtona, gde je “kor” navijača Arsenala – ali će ovaj derbi severnog Londona biti svejedno bizarniji čak i nego što je inače.

S jedne strane će biti klub koji svi “hejtuju”, kojem žele da se spotakne, a sa druge nesrećni Totenhem, poslednji tim koji deluje kadar da ih saplete.

Ali možda baš zato – a ne čak ni zbog Igora Tudora, čije je prezime Englezima zazvučalo baš zanimljivo – više od pola Engleske i koji procenat čovečanstva pride gaji nadu da će desetkovani Spursi uspeti nešto da urade.

A navijači Arsenala? Oni se uzdaju da će se očešati, makar ove sezone, pa posle neka bude sve kako hoće drugi, o jedan drugi kokni izraz, da će po prvi put u postvengerovskoj eri biti – “chicken dinners”.

Ako imate sreću da znate nekog koknija, razumećete i šta je hteo da kaže.

PREMIJER LIGA – 27. KOLO

Subota

Čelsi - Barnli 1:1 (1:0)
/Žoao Pedro 4 - Fleming 90+3/

Aston Vila - Lids 1:1 (0:1)
/Ejbraham 88 - Štah 31/

Brentford - Brajton 0:2 (0:2)
/Gomes 30, Velbek 45+1/

Vest Hem - Bornmut 0:0

Mančester Siti - Njukasl 2:1 (2:1)
/O'Rajli 14, 27 - Hol 22/

Nedelja

15.00: (2,70) Sanderlend (3,25) Fulam (2,80)

15.00: (1,65) Kristal Palas (3,70) Vulverhempton (5,60)

15.00: (4,20) Notingem Forest (4,00) Liverpul (1,85)

17.30: (6,25) Totenhem (4,10) Arsenal (1,60)

Ponedeljak

21.00: (4,00) Everton (3,60) Mančester Junajted (2,00)

***kvote su podložne promenama