PRELAZZI: Miting nezadovoljnih
Vreme čitanja: 6min | ned. 04.04.21. | 08:16
Nedavno istraživanje među čitaocima sajta The Athletic pokazalo je da su, od svih ekipa u Premijer ligi, navijači Njukasla najnezadovoljniji čovekom koji vodi ekipu
Na dugačkoj, duuugačkoj listi stvari koje nam nedostaju iz onog prošlog vremena, iz one stare normalnosti – a zapravo jedine normalnosti – nisu samo one lepe. Ne samo druženja, stadioni, kafane, zagrljali, poznata i manje poznata lica, deljenje radosti i deljenje života.
Svakome je, posebno kad nešto ne valja, potrebna i drugačija vrsta ventila. Protest, spontano okupljanje, izliv besa i žuči, prilika da podigneš glas i da ti se ne čini da će to otići u vetar. Da te neko čuje, da nekome, bogme, pomalo i pripretiš.
Izabrane vesti
Da ima publike na engleskim stadionima – a da ne ureknemo, biće je, izgleda, baš brzo – ovog nedeljnog popodneva u Njukaslu bi se verovatno desio najveći miting nezadovoljnih i izneverenih s ovu stranu korone.
Ima još timova koji izazivaju depresiju i jed kod svojih pristalica, ima još onih koji su čitavu ovu bizarnu sezonu prosuli kao da je tuđa i vratili se na dobro utabane staze nervoze i tuge, ali niko nije toliko nestrpljivo nesrećan i nesrećno nestrpljiv kao pristalice Njukasla i Totenhema.
15.05: (5,10) Njukasl (3,60) Totenhem (1,73)
Nedavno istraživanje među čitaocima sajta The Athletic pokazalo je da su, od svih ekipa u Premijer ligi, navijači Njukasla najnezadovoljniji čovekom koji vodi ekipu, i da bi svega jedna četvrtina volela da se Stiv Brus i dogodine nađe na Sent Džejms parku. Na drugom mestu – otpozadi, dakle – su ljudi koji vole Totenhem, ali koji po svemu sudeći ne vole (ili makar ne vole više, nakon što je jesenas nakratko ličilo da to njegovo ima smisla) Žozea Murinja.
Njegovi procenti su, doduše, neuporedivo bolji, i podržava ga skoro polovina ispitanika, ali svega 45 odsto je tvrdo reklo da bi bilo zadovoljno ukoliko bi, kao što nagoveštavaju govorkanja iz najužih krugova Danijela Levija, Murinjo dobio još jednu sezonu – a on bi, verovatno, tvrdio da bi to bila prva prava sezona – na novom Vajt Hart Lejnu.
(Tu negde sa Murinjom i Totenhemom su, recimo, navijači Vest Broma, Kristal Palasa i Šefild Junajteda – istraživanje je rađeno nakon odlaska Krisa Vajldera, inače bi sigurno bilo drugačije u slučaju potonjih – dok najviše poverenja u aktuelnog šefa, što ne predstavlja neko iznenađenje, imaju u Evertonu, Liverpulu, Lidsu i Mančester Sitiju.).
Postoje razlike ne samo u postocima, nego i u intenzitetu nezadovoljstva koje bi se iskazalo, da je sve normalno, ove nedelje na severu Engleske. Njukaslovi bi navijači verovatno održali protest ispred stadiona, usmeren pre svega protiv gazde Majka Ešlija, a potom bi se njihova safra prenela i na tribine, pa bi garantovano bilo i povika protiv igračke legende Mančester Junajteda. Zbog stila (ne)igre, ako ništa drugo...
Gostujuće pristalice su više frustrirane nego ozlojeđene. Oni bi mahom prevrtali očima kada bi Murinjo i protiv verovatno najneatraktivnijeg tima lige izveo prenapučeni vezni red, a Harija Kejna stavio na “šesticu”, da rukovodi napadima ako baš mora da se krene napred, ali ne bi otvoreno tražili glavu Portugalca, možda baš zato što znaju – a to ih u isto vreme najviše i frustrira – da sve ne mora da bude ovako, i da i u Totenhemu i u Murinjovoj glavi ima dovoljno znanja i talenta da klub deluje mnogo drugačije, lepše, povezanije
(U istom tom istraživanju, na pitanje “Mislite li da vaš klub igra atraktivan fudbal”, Njukasl je takođe na samom dnu. Totenhem je tek nešto bolji, između njih su Kristal Palas i Vest Bromvič, ne računajući ono subotnje ludilo na Stamford Bridžu.)
Da se ne ispadne u Zagrebu onako, na kraju krajeva, posle lagane pobede u prvom meču i posle uspavanke u prvih 45 minuta na Maksimiru.
Na poluvremenu bi danas, da je sreće pa da ima ćakulanja uz pivo i pite, kakav god da je rezultat i tom trenutku, tema bila ne samo Žozeov potencijalni ostanak, nego i reperkusije Totenhemovog post-poketinovskog tavorenja, posebno u smislu transfer-sudbine kapitena Engleske.
Do pre dve godine, možda bi kvalifikacija za Ligu šampiona i bila dovoljna da se Hari smiri i da pomisli da sve ovo nekuda vodi, ali koliko god on bio Totenhemov talisman, nemoguće je da nekom toliko ambicioznom – posebno u Engleskoj gde se ego njihovih reprezentativaca medijski pumpa do nebesa – ne dolaze do uma i razuma sve one priče da će morati da ode ukoliko želi nešto da osvoji, što u modernom fudbalu znači i “ukoliko želi da ga pamte kao velikog”.
Prisustvo Gareta Bejla u svlačionici – makar fizički, ako ne duhom – sigurno ima uticaja i na Kejna, koji može iz najbliže ruke da vidi kako se Velšanin proveo u najvećem klubu na svetu i da u sebi, ako ne i naglas pred prijateljima, kaže nešto poput “Ja bih to sigurno drugačije”.
Posebno pred leto u kojem se očekuju velike migracije i rokade špiceva diljem Evrope i rekonstrukcija nekoliko velikana ili makar bogataša.
Ličilo bi na Murinja, ta on ima makar devet puta devet života, koliko god proricali da je s njegovim vremenom gotovo, da se nekako ušunja u Ligu šampiona ove sezone.
Pitanje je i da li bi to, ili onaj Liga kup koji još može da donese trofej predsedniku, odobrovoljilo bilo koga sem Danijela Levija, koji bi mogao i morao da menadžeru da odrešen budžet na leto (po čemu Levi nije nimalo poznat), da se ne bi dogodilo da se medeni mesec što i dalje traje – a traje na očaj onih 55 odsto koji bi voleli promenu promptno – završi u tradicionalno murinjovskim optužbama na račun uprave kluba.
Stiv Brus bi, vratimo se na trenutak domaćinima, koji su pod dodatnim pritiskom – emotivno, ako ne i rezultatski – nakon pobede Vest Broma nad Tuhelovim Čelsijem, mogao da se pozove na činjenicu da je statistika laž, posebno ona na internetu, da se javnim mnjenjem može manipulisati i da navijači kratkog pamćenja.
Mogao bi da kaže da bi, recimo, pre godinu dana Dejvid Mojes bio na udaru i tapetu svakog fana Vest Hema, a bi mu da danas, kada se taj tim bori za Ligu šampiona, svi podarili novi ugovor.
No teško da bi išta od toga imalo odjeka u Njukaslu.
Problemi su mnogo veći od jednog menadžera (mada se problemi odazivaju na jedno ime), ali slučaj Rafaela Beniteza i njegove romanse sa gradom i klubom pokazuje da pravi čovek na pogrešnom mestu može makar da privije flaster na ljutu ranu, te da navijačima ponudi ono što je svakome od nas, ma koliko birali eskapizam, neophodno: nekoga kome bi uputio aplauze, nekoga koga bi podržao, umesto da samo zviždiš, cokćeš i sanjaš dan kada će onaj otići.
Čak i ako nisi siguran da će se išta promeniti.
Neće danas na Sent Džejms parku biti masovnog negodovanja, psovki i hvatanja za čelo, niti će, koji god da bude rezultat, to rešiti nagomilanu frustraciju i jednih i drugih.
Ali biće, sigurno, makar malo lakše kada se – a evo, brojimo sitno, valjda će brzo – bude moglo na stadion, pa da pustiš glas, da te neko čuje, da nekome, bogme, pomalo i pripretiš.
PREMIJER LIGA - 30. KOLO
Subota
Čelsi - Vest Bromvič 2:5 (1:2)
/Pulišić 27, Maunt 71 - Pereira 45+2, 45+4, Robinson 63, 90+1, Dinj 68/
Lids - Šefild Junajted 2:1 (1:1)
/Herison 12, Jagjelka 49pen - Osborn 45+2/
Lester – Mančester siti 0:2 (0:0)
/Mendi 58, Žezus 74/
Arsenal – Liverpul 0:3 (0:0)
/Žota 64, 82, Salah 68/
Nedelja
13.00: (2,20) Sautempton (3,25) Barnli (3,45)
15.05: (5,10) Njukasl (3,60) Totenhem (1,73)
17.30: (2,50) Aston Vila (3,10) Fulam (3,00)
20.30: (1,65) Mančester Junajted (3,70) Brajton (5,70)
Ponedeljak
19.00: (1,85) Everton (3,40) Kristal Palas (4,60)
21.15: (2,90) Vulverhempton (2,95) Vest Hem (2,70)
*** kvote su podložne promenama