PRELAZZI: Leto vernosti Kijerana Mekene

U primorskim mestima nekadašnje Jugoslavije postojalo je jedno nepisano pravilo, kojeg su se mahom pridržavali muškarci. Kada bi se primaklo leto, već negde od maja, nalazili bi razloge da raskinu sa svojim devojkama, curama i verenicama. Ko je lud da bude zavezan kada na plažu i na rivu dolaze na stotine Beograđanki i drugih prelepih žena?

Već od septembra, stvari bi se vraćale u normalu – naravno, ako bi ona prihvatila sva izvinjenja i sva zaklinjanja da neću više nikad...

Leto je, hoćemo reći, prirodno okruženje za varanje: ona s kojom si proveo zimu, s kojom si prošao sve, više ti nije dovoljna. Zov novog, drugačijeg, pa i bogatijeg je počesto previše sirenski da bi mu se moglo odoleti.

Nešto slično svake godine viđamo u fudbalu: zakletve i nežna februarska šaputanja uglavnom više ne važe, posebno otkako je lov na trenere postao mnogo zanimljiviji od transfera igrača. (Nijedna potencijalna "bomba" trenutno ne izgleda zabavnija od trenerske vrteške, zar ne?)

Neki će to pravdati željom da se oprobaju u većem klubu, neki, kao u pesmi Pušenja, neće ništa reći, ili neće znati (u poslednju kategoriju verovatno spada Vensan Kompani, koji je jedini sluđeniji i zbunjeniji čovek od navijača Bajerna?), neki će prekonoći obući novo odelo, kao da se ono lanjsko nikada nije ni nosilo...

Ali, ovog leta, na svakog Tijaga Motu i na svakog Enca Maresku – a potonji nam je posebno bitan, jer o njegovom direktnom kolegi će biti reči – dolazi poneki čovek koji se odupro, iako je sve, a ponajviše "dobro obavešteni mediji", upućivalo da neće.

Prvi je takav, naravno, Ćabi Alonso, za kojeg se pretpostavljalo da će preuzeti Liverpul, Real ili Bajern; odlučio je da ostane, baš kao i Ruben Amorim u Sportingu, mada je on, ili se makar tako pričalo, malo više očijukao od Baska.

Ali, odluka Kijerana Mekene, menadžera Ipsviča, odluka da se zahvali svim proscima i da im poruči da (zasad) izbrišu njegov broj, pa još i da potpiše novi ugovor, premda manja po zvučnosti kluba, možda je najinteresantnija od svih.

Dalje ruke Junajted i Čelsi: Ipsvič sačuvao čudotvorca!

Ćabi i Ruben, recimo to tako, ne rizikuju mnogo, i jednom i drugom će akcije biti jako skupe kakva god da im bude sezona u Ligi šampiona i domaćem prvenstvu. Imaće prilika za varanje i narednog leta, i sasvim moguće da će imati i malo boljih prilika.

A Kijeran Mekena stavio je dosta na kocku, jer nema malo priča, čak ni u Engleskoj, koja je notorna po teškom davanju drugih prilika (sem kada se zovete Vejn Runi, onda možete da računate i na petnaest drugih prilika), nema malo priča o tim mladim trenerima koji su nakon velikog uspona samo nestali.

Kijeran Mekena tako je možda napravio potez koji će ga još više učvrstiti u panteonu legendi Ipsviča, pa može biti i Engleske; možda Ipsvič bude toliki hit od jeseni da će se o njega otimati i klubovi koji imaju malo sređeniju strukturu no što je imaju Mančester junajted i Čelsi kao donedavno vodeći udvarači.

Kijeran Mekena (©Reuters)

A možda bude doživeo sudbinu Šefild junajteda ove sezone ili onog nesrećnog Derbi kauntija, pa bude zauvek čovek koji je odbio šansu da promeni svoj život?

To da Englezi umeju da "ishajpuju" nekog ko im se tek pojavi na radaru, to je već opšte mesto, taman koliko i da leti ljudi varaju, no uprkos tome što nikada nije kročio u Premijer ligu, ovaj 38-godišnjak – ume, iskreno, da zaboli kada otkucate godište čoveka koji je trener u najboljoj ligi na svetu, a to je godište mlađe od vašeg... – zaslužio je da se o njemu priča.

Da je bez presedana – nije, jer i Edi Hau imaše svega 37 leta kada smo ga prvi put videli u Bornmutu, ali Kijeran Mekena je čovek koji je fudbalski trener, ne dobar, nego bilo kakav fudbalski trener, svega dve i po godine.

Za 30 meseci čovek ne može kredit da otplati, a kamoli da postane najtraženija marka u svetu fudbala, kojem se udvaraju dva bivša evropska prvaka, svi sa svojim milijarderima, i još Brajton pride.

A opet, nije da mu ne idu u prilog i statistika i ono što sve sve popularnije naziva "očnim testom": preuzeo je posrnule "Tractor Boys" kada su bili nadomak donjeg dela tabele u Ligi 1, i potom ih uveo u Čempionšip, i potom ih uveo u Premijer ligu, kada se tome niko nije nadao, kada je oko njega bilo mnogo važnijih klubova, poput Lidsa, Vest Bromviča, pa i najvećeg rivala Ipsviča, Noriča.

Statistika kaže da za vreme njegovog mandata u Ipsviču niti jedan klub u četiri profesionalne engleske lige – dakle, ni Mančester siti, ni Arsenal – nije osvojio više bodova kada bi se oni stavili na kamaru, a da je samo četvorostruki uzastopni prvak postigao više golova od Ipsvič Tauna.

Konor Čaplin (©Reuters)

Sve to bez nekih skupocenih štihova – prvi strelci su "desetka" Konor Čaplin, koji je svega deceniju mlađi od Mekene, i Velšanin Nejtan Broudhed koji igra fudbal baš kako mu kažu ime i nacionalnost, dok je najbolji igrač bio Omari Hačinson, na pozajmici iz Čelsija - i uprkos armiji onih koji su znali, ma sto posto, da Ipsvič ne može da izdrži trku sa Lesterom, Sautemptonom, Lidsom...

I sve to uz, tako makar svedoče engleske kolege, skroman i miran ton, bez isticanja sebe i svojih zasluga u prvi plan. Jedna anegdota kaže da ne insistira da ga iko zove "šefe" (ni "boss" ni "gaffer") i da će se čak i mlađim igračima lagano odazvati na "Kijerane, brate".

Ako nekome treba dokaz da se poštovanje i ugled ne stiču nametnutim titulama, nego time kako se ponašaš, evo ga u liku Severnog Irca po poreklu.

I onda taj i takav Mekena odbije – ako je sve, naravno, istina, i ako se odmaklo dalje od namigivanja – Mančester junajted? A nije Junajted za njega tek bilo koji klub, i mada je rođen i odrastao u Londonu, i od petlića do drugog tima nastupao za Totenhem, za Junajted je oduvek navijao, u Junajtedu je stasao kao trener, u Junajtedu ga je podučavao Žoze Murinjo, a bio je i u stručnom štabu Ole Gunara Solskjera.

Kijeran Mekena i Ole Gunar Solskjer (©Reuters)

Neko drugi, malo manje veran ili samo malo manje promućuran, poleteo bi na prvi signal gazde Retklifa, žudeći da ostvari san; ali Kijeran Mekena nije taj tip, i Kijeran Mekena nije ni Enco Mareska, još jedan u nizu talentovanih stručnjaka koji se nadaju da će uspeti da poprave onu tranju od Čelsija sve dok ih ne sažvaće i ne ispljune.

Ili bi otišao u ambiciozniji Brajton, u staklenik za uzgajanje i atraktivnih fudbalera i inventivnih trenera?

Mekena tako još nije ispunio svoj san – mesto u Junajtedu bi moglo da bude slobodno i dogodine, ili u toku sezone, ali će dosta zavisi i od toga kako će izgledati Ipsvič – ali je makar, sa Ćabijem Alonson i Amorimom, ponudio neku utehu svim ovim propalim i priglupim romanticima, čak i nama koji smo stariji od njega.

Jer leto je, znaju to primorci dobro, puno izazova i svih poriva koji na +30 izgledaju kao dobra ideja; ali doći će oktobar i padaće kiša na Portman Roudu, i Mekena će biti tu, neobičan, drugačiji, ubeđen da radi pravu stvar.