PRELAZZI: La Haine – Rim i Liverpul, preko Amerike

Mržnja nekada nema veze sa brojevima. Mržnja često ima veze samo sa mržnjom – "La haine attire la haine!", reći će Iber u čuvenoj replici iz onog još čuvenijeg filma – a kada ta klica padne na plodno tlo, rašće kao korov, zalivali je vi ili ne.

Dobro, mnogo brže kada radite na tome da od nje nastane žbun, pa krošnja koja dobro rađa. Znamo to valjda mi u ovim krajevima bolje nego mnogi...

Da je samo do brojeva, onih najcrnjih, navijači Juventusa bi, s punim pravom, u svoje najveće, najodvratnije rivale ubrojali Liverpul, kao klub, kao grad, kao pojavu, kao identitet.

Ali koliko god Hejsel bio i ostao živa rana, postoji neko ko još više prezire tu drugačiju nijansu crvene boje, a onda i taj grad.

Roma, naravno.

U Rimu je sve večno, valjda, pa ljubav i mržnja, pa i sećanja i prezir.

Sve je počelo u tom zlosrećnom finalu Kupa evropskih šampiona 1984: Konti i Gracijani šalju loptu preko prečke, ekipa Džoa Fagana osvaja četvrtu titulu prvaka Evrope, a pobesneli navijači domaćih potom jure engleske huligane i obične gledaoce po ulicama. A došlo ih je sa Ostrva najmanje 8.000. Bilo je, dakle, lovine.

Ta paklena noć, jer "la haine attire la haine", rodiće neke druge paklene noći, "Bez Rima, ne bi bilo Hejsela, ili makar ne takvog Hejsela", rekao je jednom Keni Dalgliš, koji nikada više fudbal nije gledao istim očima.

Rim će postati najteže gostovanje za engleske klubove čak i kad Serija A, i Roma s njom, više ne budu ono što su nekada bili ili mogli da budu. I za Liverpul, konkretno – kada su se sreli 2001. godine, više od 20 Skauzera je izbodeno. A 2018. mržnja je stigla i u goste – navijač Šon Koks je uoči utakmice dva kluba na Enfildu doživeo tešku povredu mozga, zbog koje je morao ponovo da uči da hoda.

Da, čak i danas, kada tog "starog" huliganizma više nema, Romanisti gaje mržnju prema Liverpulu i onome što on predstavlja.

Znaju li to Amerikanci? Da li su se raspitali? Da li su ukalkulisali to u svoje Eksel tabele, da li su u onim kancelarijama gde se svi nadvikuju, tamo u Hjustonu ili u onim još skupljim u Njujorku, na tablama gde se crta rast i, hm, "optimizuju" zarade i prihodi, makar za trenutak zastali da se zapitaju šta bi njihova nova akvizicija mogla da donese na tom emotivnom nivou?

Da, govorimo o vesti koju čak ni najoptimističniji navijači Evertona nisu dočekali nazdravljajući pivom: Den Fridkin i njegova kompanija napokon će, posle milion i jedne peripetije i bankrota koji je visio kao ozbiljna pretnja nad klubom, kupiti i preuzeti Everton.

Čekaju još poslednje odobrenje, ali to nije dobio samo onaj koji je priznao da je sekao glave novinarima; drugima je bilo dovoljno da poriču...

Ništa novo u svetu fudbala, navikli smo već odavno da različiti investicioni fondovi, belosvetski muljatori, vlade u senci i one vlade kojima ne treba senka jer svi vidimo šta su, kupuju ne samo fudbalske klubove, nego nekoliko fudbalskih klubova, da od njih prave konglomerate – to se lepo zove "multi-klub", valjda – i da se dobacuju igračima kao da su igračke, što često i jesu.

Samo, ovo je malo drugačije; ovo ima i podtekst i kontekst koji nije samo finansijski, jer samo za onog ko ništa nije pratio, Everton, sa svojim novim stadionom koji se užurbano sprema za otvaranje, može da deluje kao poželjna udavača.

Ovo je ipak priča o dva grada, o nekoliko navijačkih grupa, o klubovima koje razdvaja onaj narcizam malih razlika, ako ih već ne razdvajaju park ili poneka ulica.

I o koktelu čiji ukus neće niko znati dok se ne proba: možda je "moktel", pravljen samo od sokova, malo “giallorosso” malo “bluenose”, a možda je i Molotovljev.

Den Fridkin (©Reuters)

Evo, otprilike, jednačine, ako se tu iko može snaći: navijači Rome mrze Liverpul i sve ono što taj klub predstavlja; navijači Rome ne mirišu previše ni braću Fridkin, makar zato što više ne veruju u njihova obećanja, makar zato što je Danijele de Rosi sažvakan kao što nesrećni klubovi umeju da troše svoje legende, pa ovi morali da se dodvoravaju tribini kako su znali i umeli; navijači Evertona, doduše u mnogo manjoj meri, dalje vuku traume iz osamdesetih, kada su im Liverpulovi huligani uskratili priliku da i oni postanu veliki evropski klub; navijači Rome generalno mrze Engleze, a Engleze iz Liverpula posebno; navijači Evertona takođe, kao i ostatak grada, generalno mrze Engleze, ali kao i ostatak Engleske, vrlo zaziru od Italijana; sada u celu frtutmu umesto jednog Iranca dolaze Ameri, da pokušaju da, čuli smo to milion puta, uvedu posrnulog velikana u novu eru.

Sve jasno? Nije ni nama, naravno, ako je ikome.

A možda ćemo sada u praksi videti da li funkcioniše ona mantra o tome da novac ume da izleči sve, pa ponekad i mržnju: zamislite, za početak, prijateljsku utakmicu između Evertona i Rome, da ne idemo dalje.

Da li će pasti veliko pomirenje? Da li će Englezi ubuduće moći da hodaju Rimom utorkom ili četvrtom uveče sa šalom svog kluba i da se ne osvrću preko ramena? Ili će se mržnje ujediniti, protiv onog trećeg, kao što to često sa mržnjama, a gotovo nikad sa pozitivnim emocijama, ume da se desi?

Sve i da nema nikakve zle krvi između dva grada, sve i da smo samo u fudbalskim okvirima, navijači Evertona, koji su posle toliko godina patnje bili spremni da prodaju dušu i bliskoistočnom šejtanu, nisu previše oduševljeni samozatajnim Fridkinovima; dok Šon Dajš poodavno razmišlja o kamionima za selidbu, svestan da će teško naći zajednički jezik – možda i bukvalno – sa nekim novim CEO-om i novim sportskim direktorom.

Ako je sin Rima, onaj koji jako dobro zna šta je taj klub i šta sve pamti taj grad, mogao da bude odstranjen uprkos tome što je u junu potpisao novi ugovor – što je takođe predstavljalo očigledno dodvoravanje navijačima – zbog čega će "Curva Sud" ostati prazna na početku prve Jurićeve utakmice na Olimpiku, ako je, uostalom, istu sudbinu doživeo i čovek koji je doneo evropski trofej Romi, šta da očekuju oni koji su mnogo manje uspešni, mnogo manje na glasu?

Pa ništa, uvek mogu da se okrenu tom velikom filmu i Iberu i njegovom čuvenom citatu. Ne, ne onom o mržnji. Nego ovom:

"Jeste čuli za onog tipa što je pao sa solitera? Kako je leteo pored svakog sprata, govorio je sebi 'Zasad je dobro... zasad je dobro... zasad je dobro'. Nije važno kako padaš, brate. Važno je kako se dočekaš."

PREMIJER LIGA – 6. KOLO

Subota

13.30: (5,40) Njukasl (4,00) Mančester Siti (1,62)

16.00: (2,30) Brentford (3,50) Vest Hem (3,25)

16.00: (1,75) Čelsi (3,80) Brajton (4,60)

16.00: (2,40) Notingem Forest (3,40) Fulam (3,20)

16.00: (2,70) Everton (3,30) Kristal Palas (2,85)

16.00: (1,20) Arsenal (7,75) Lester (16,0)

18.30: (8,50) Vulverhempton (5,50) Liverpul (1,33)

Nedelja

15.00: (4,10) Ipsvič (3,50) Aston Vila (1,45)

17.30: (2,40) Mančester Junajted (3,50) Totenhem (2,85)

Ponedeljak

21.00: (1,65) Bornmut (4,00) Sautempton (5,20)

***kvote su podložne promenama