PRELAZZI: Kraljica provincije na maturskom balu (i jedan Kaniđa u publici)

Znate onaj evergrin zaplet iz sladunjavih američkih tinejdžerskih filmova? Ona je neupadljiva štreberka, o njoj se ne zna mnogo sem da nije previše popularna, mada oni koji je poznaju vide u njoj potencijal, vrcavost i lepotu koja nije samo unutrašnja. On ima mnogo para, svi ga gotive, uglavnom šeta najzgodnije devojke, čirlidersice koje, eto, liče jedna na drugu, gotovo da su sve iste.

Onda ih sudbina, ili opklada sa najboljim ortakom iz svlačionice, privuče. On počinje da joj se udvara, obasipa je pažnjom i novcem, pokušava da je promeni, čak i fizički; na kraju, shvata da mu je, baš onakva kakva je bila nekada, potrebna i mila, mada mu je teško to da prizna, mada svi i dalje misle da je ona zalutala na šljašteću binu.

Ta simpatična devojka, mogli bismo je nazvati princezom da je već ne zovu kraljicom (provincije, možda, ali što bi provincija sad bila pogrdna reč?), mogli bismo je nazvati divnom da je već ne zovu boginjom, to je Atalanta, mali i više ne toliko skriveni ponos Lombardije, a ovo večeras, u Maksimiru, kada prvi put u istoriji za nju zasvira sirenska pesma Lige šampiona, ovo je njena velika matura.

Jedna je bitna razlika u odnosu na scenarije koje nudi Holivud: nije Atalantu niko prepoznao pa prevario, ne služi ona za opkladu, vic i podsmeh; Boginja je do glamura i bliceva, do najvrednijeg klupskog takmičenja stigla posvećenošću, predanim radom i verom u sebe i svoj sistem, zbog čega je prošle sezone (još više nego one sjajne pretprošle) bila prolećni lahor u Seriji A koju je Juventus s predumišljajem ubio još u njenom zametku.

Na severu Italije postoji mnogo svetski poznatih fabrika, od slatkiša do automobila, a ova koja je kao na traci izbacivala talente, iz godine u godinu, od najčuvanije polako postaje njena najčuvenija tajna.

Sistemski i sistematski rad sa decom, nikad opružanje preko gubera, smirenost koja prožima klub po vertikali, sve do Đan Pjera Gasperinija, čoveka koji je napokon, onoliko godina posle nesrećnog mandata u Interu, dobio potvrdu da je veliki znalac, atraktivna igra koja varniči samopouzdanjem (ima li utakmice u kojoj ne preokrenu rezultat?), odana i raspevana tribina, sve je to učinilo Atalantu najsimpatičnijim sastavom u poslednjih nekoliko sezona u Kalču.

Znala ih je i Evropa, ali ne ovako, ne na ovolikoj sceni. Sada će ih, napokon, videti i Liga šampiona.

Da je Atalanta neki drugi klub, verovatno bi Gasperini i gazda Antonio Perkasi (sada preduzetnik koji je težak milione, ali pre svega i iznad svega bivši fudbaler Atalante) podivljali na transfer-pijaci uoči velikog debija, ili bi spremali verne navijače na najgore, govoreći kako jednostavno nemaju dubinu da se biju na dva-tri fronta.

Ne brinite, ništa od toga, ovi simpatični autsajderi nikada neće tražiti izgovore ni unapred pisati opravdanja (recimo, ono da će sve tri “domaće” utakmice morati da igraju na San Siru). Atalanta će igrati fudbal, pa šta bude da bude.

No postoji, u ovom filmskom zapletu, još jedan važan detalj koji večerašnji meč između Dinama i Atalante čini još značajnijim, još zanimljivijim.

Jedan flešbek, jedan amarkord, jedno sećanje glavnih junaka koje danas ne znači ništa, ali neodoljivo zrači.

Bilo je to neko drugo vreme, mada je već mirisalo na ovo prvo vreme. Neka druga zemlja, mada je već bila na izdisaju. Sa tribina se vikalo, ili su to samo kasnije pričali da se vikalo, “Građanski”, mada se domaćin zvao Dinamo – jedno vreme se neće zvati ni tako ni ovako – i mnogi će pamtiti te nefudbalske, ili samo efemerno fudbalske stvari.

Čim su kuglice spojile Dinamo i Atalantu, krenule su reminiscencije starih Zagrepčana: odlazak u Bergamo, na prvi meč prvog kola Kupa UEFA u sezoni 1990. na 1991, bio je neka vrsta vatrenog ino-krštenja za ekipu koja će, kao i njihovi rivali s ove strane buduće granice, ubrzo otići u pravi rat. Tada su, pričale su i po novinama proteklih dana preživele face BBB-a, oni postali ekipa.

Ali mnogo je zanimljivije ono što se događalo na terenu u ta dva meča koja ćemo, reprizno, gledati tri decenije kasnije.

U prvom, odigranom 19. septembra 1990. u Bergamu, kao propratnoj manifestaciji navijačkih sukoba, bilo je 0:0, a revanš u Jugoslaviji, na Maksimiru – nije taj stadion izgledao mnogo drugačije nego danas, čak i ako je mnogo toga oko njega posve različito – odigrao se dve srede kasnije.

Bila je to prva sezona u kojoj je Antonio Perkasi bio predsednik kluba (kasnije će otići, pa će se vratiti, u još uspešniji drugi mandat), i još važnije, bila je to druga sezona u kojoj su u napadu Boginje delali Brazilac Evair i njegov najuspešniji i najproduktivniji parnjak.

Isprva su ga zvali Sin Vetra, i kad bi njegova kosa zalepršala po terenu, bekovi stvarno ne bi imali pojma odakle im duva; kasnije će dobiti neke druge nadimke i postati poznat po nekim drugim udarima...

Ali to kasnije je bilo kasnije. Te jeseni, a u proleće velikog Kalča, koji je uoči “domaćeg” Mundijala postao najveća liga na svetu, a posle njega postao jedina liga na svetu, svaki je italijanski klub, čak i oni koji nisu igrali Evropu – a Atalanta jeste, drugu godinu zaredom – imao ponekog stranca kojim bi se valjalo podičiti.

Atalantin je, sem Evaira (i stamenog švedskog defanzivca Stromberga), bio Klaudio Kaniđa.

Njih dvojica biće i glavni akteri tog “uzvratnog” oktobarskog meča na Maksimiru. Italijanski mediji danima su plašili igrače i pristalice Atalante majskim neredima, Zagreb se potrudio da bude maksimalno negostoljubiv, a i Dinamo je imao dvojicu igrača za koje će čuti i Italija i Španija i ceo svet.

Zvone Boban i Davor Šuker.

Boban je postigao, pisaće to u svim izveštajima i podsećanjima, najlepši gol u svojoj dotadašnjoj karijeri, domaći su vodili 1:0, a onda će na scenu, ni tri decenije ni svi vrtlozi nisu bili dovoljni da se u Agramu to zaboravi, stupiti “sudac” Kiršen, dugo godina sinonim za kradljivca, kao mitski Švajcarac Dinst iz priča starih Jugoslovena.

Prvo će dosuditi penal za goste zbog faula nad Kaniđom, em malo nategnut, em će prilikom Evairovog šuta jedno pola igrača Atalante već stići do peterca, ali će to pustiti.

Dinamo je napadao i napadao, Šuker će dobiti crveni zbog faula nad Kaniđom – kažu da se lom njegove ruke čuo do Zaprešića, i nekoliko meseci biće van terena – još jedna zvezdica prethodnog Mundijala, Milutinovićev Kostarikanac Ernan Medford, promašiće zicer, ali golova više nije bilo i sa 1:1 će Atalanta otići dalje, pa još dalje, pa u četvrtfinale, gde će u crno-plavo-italijanskom duelu izgubiti od Intera.

Kada sledeći put Dinamo bude igrao veliku evropsku utakmicu, neće se više zvati Dinamo niti će pored njegovog imena stajati trobojka sa petokrakom; kada sledeći put Atalanta bude igrala ikakvu evropsku utakmicu, biće to tek 2017...

Lepota kod “Kraljice provincije” je što njena deca nisu opterećena prošlošću, ali još je simpatičnije što bi Zapata i Murijel, ili za koga se već u špicu opredeli Gasperini, mogli da čuju priču o svemu ovome od predsednika Perkasija, pa malo da imitiraju Evaira i Kaniđu (samo bez vanškolskih aktivnosti, je li) iz tog davnog Zagreba.

Rekli smo već da je naša heroina štreberka; u večerašnjem će filmu zato, dok oblači svoju najsvečaniju haljinu – koju je sama zaradila! – pomisliti na jednog ludog plavokosog Argentinca, a onda otići tamo među velike, bogate i uobražene, i oni će, valjda, shvatiti da su im dosadile one jedne te iste čirlidersice, i da su sve vreme čekali baš nju.

LIGA ŠAMPIONA - 1. KOLO

Sreda

GRUPA A
18.55: (1,90) Klub Briž (3,50) Galatasaraj (4,20)
21.00: (2,30) PSŽ (3,45) Real Madrid (3,05)

GRUPA B
18.55: (3,90) Olimpijakos (3,50) Totenhem (1,95)
21.00: (1,08) Bajern (12,0) Crvena zvezda (23,0)

GRUPA C
21.00: (9,00) Šahtjor (5,70) Mančester Siti (1,30)
21.00: (3,30) Dinamo Zagreb (3,40) Atalanta (2,20)

GRUPA D
21.00: (2,55) Atletiko Madrid (3,00) Juventus (3,00)
21.00: (1,38) Leverkuzen (4,70) Lokomotiva Moskva (8,50)

Utorak

GRUPA E
Napoli - Liverpul  2:0 (0:0)
/Mertens 82p, Ljorente 92/

Salcburg - Genk  6:2 (5:1)
/Haland 2, 34, 45, Hvang 36, Šobošlai 45, Ulmer 66 - Lukumi 40, Samata 52/

GRUPA F
Inter – Slavija  1:1 (0:0)
/Barela 92 - Olajinka 64/

Dortmund - Barselona  0:0

GRUPA G
Lion – Zenit  1:1 (0:1)
/Depaj 50p – Azmun 41/

Benfika - Lajpcig  1:2 (0:0)
/Seferović 84 - Verner 69. 79/

GRUPA H
Čelsi - Valensija  0:1 (0:0)
/Rodrigo 74/

Ajaks - Lil  3:0 (1:0)
/Promes 18, Alvarez 50, Taljafiko 62/

*** kvote su podložne promenama

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters / Shutterstock

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza...