PRELAZZI: Kolin Venker

Volite li anagrame? Ranije, dok smo još svakodnevno prste prljali olovom, enigmatski časopisi – idealni za plažu, ili za krađu vremena na dugim putovanjima vozom – bili su krcati tim zagonetkama. Cilj je bio da premeštanjem slova dobijete zagonetnu ličnost ili pojam, a autori anagrama (teška je to, ali zahvalna i kreativna rabota) tvrdili su da samo nastavljači škole koju je utemeljio još Pitagora. Da, onaj s trouglovima.

Nil Vornik mrzi anagrame.

Okej, Nil Vornok mrzi gomilu stvari, pre svega velike klubove koji mu nikada nisu dali šansu, mrzi to što na Ostrvu ima previše stranaca, Nil Vornok mrzi i igrače koji se ponašaju kao balerine, i što su sada i napadači i sudije zaštićeni, a kada smo kod napadača, mrzi i što više nema onih dobrih glavatih špiceva čiji je jedini zadatak da se tuku 90 i kusur minuta, posebnu mžrnju gaji prema društvenim mrežama i svakome ko gubi vreme na njima; ukratko, Nil Vornok voli fudbal, toliko da će sa njim i umreti i nikada neće otići u penziju. U isto vreme, on mrzi dosta stvari u modernom fudbalu.

Ali ništa kao anagrame.

Vidite, anagramima možete da se poigrate i tako da nekoga uvredite, a to je ono zbog čega mu ide para na uši. (A to nije teško, i mnoge anegdote govore o tome kako se provedete ukoliko igrate za Nila Vornoka, a on proceni da se baš i ne trudite.)

Zbog jednog anagrama – nama kojima taj jezik nije maternji malo teže razumljivog – vest da se u svojoj 76. godini legendarni (a jeste legendarni, tu spora nema) stručnjak vratio fudbalu i da će, makar do kraja sezone, preuzeti negdašnjeg škotskog velikana sa severa, ekipu Aberdina, propraćena je pomalo bizarnim komentarima.

"Bravo, Koline!"

"Opa, vratio se Kolin!"

"Kolin na stadionu ser Aleksa Fergusona! Kakvo ludilo!"

Kao strateg Kardifa (© Reuters)

Niko mu to nije rekao u lice, da je Kolin, jer poslednji put kada je čuo da ga neko tako zove, drugi najiskusniji ostrvski stručnjak – stariji od njega je samo Roj Hodžson, mada je pitanje koliko će on biti na spisku zaposlenih – oterao je vinovnika, doslovno, u onu stvar.

Taj vinovnik bio je Gari Lineker.

"Vi ste sa 'Match of the Day'? Recite Linekeru da od..be!", jedio se Kolin, pardon Nil Vornok.

Dobro, odakle Kolin? Neko je mudro posložio anagram, Neil Warnock je lako postao Colin Wanker – nećemo prevoditi, znamo svi šta znači – i rodio se nadimak koji će ga pratiti celu karijeru.

Eh, da je to jedino što će ga pratiti: Nil Vornok važi za ludu fudbalsku glavu; on je u isto vreme i potpuno jedinstven i poslednji dinosaurus, i čovek kojeg će fudbal jednog dana doslovno ubiti i onaj kojem nema života bez fudbala.

Kao neki neotesani umetnik – a nisu li svi takvi – koji nikada neće doživeti da mu remek-delo zasija u Britanskom muzeju (a nema ni mesta, od svih onih kradenih artefakata...), ali koji zna da će se ugasiti kada ostavi kist, naš je Kolin odlučio da više ne laže ni sebe ni druge da mu je vreme za penziju.

Nakon što je prošlog proleća vodio Hadersfild, od ovog februara je novi (privremeni) menadžer Aberdina, kluba koji već decenijama unatrag živi na staroj slavi, i koji tek povremeno nagovesti da bi mogao ponovo da bude bitan kao nekada – četiri titule, poslednja osvojena 1985, i pet FA kupova, potonji 1990, i jedan Kup pobednika kupova, 1983, znamo i sa kim – pre nego što ponovo zapadne u prosečnost.

Ponosna institucija severa Škotske pomalo je tradicionalna u shvatanju fudbala - primera radi, u prve 52 godine postojanja Aberdin je imao samo tri menadžera! - pa premda su danas ipak mala legija stranaca, Nil Vornok je prvi, zvuči gotovo neverovatno, prvi Englez koji je seo na klupu na Pitodriju.

U ulozi trenera Šefild junajteda (© Reuters)

Možda su čekali baš ovakvog Engleza, poklonika Bregzita, pravog prgavog Jorkširca koji bi se posvađao i sa samim sobom, a kada to ne radi, svađa se sa drugima, kojem malo šta prija kao kada ga prozivaju protivnički navijači, i koji će u učmali i slabo kvalitetni škotski Premijeršip – da li će opet Seltik, pa da se primakne Rendžersu kojem odavno diše za vrat, ili će ipak Rendžers, a onda će i jedni i drugi verovatno naglavačke iz Evrope – da unese zabavu i srdžbu.

Jer Kolin Venker, tip koji je radio u doslovno svakom rangu engleskog fudbala, takođe je čovek koji je taj nadimak i zaslužio, i čak i kod navijača nekih klubova koje je vodio - ne kod onih Šefild Junajteda, jer on je jedan od njih, i još se citira njegov odgovor na pitanje šta bi uradio kada bi morao da vodi Šefild Venzdej ("Napunio bih tim pijandurama i s..ao bih do kraja, a onda bih se smejao budalama") – pomen njegovog imena ne izaziva preterano oduševljenje.

Pa opet, pa opet, fudbalu su i dalje potrebni ljudi poput njega, nekada da ga stave na mesto, nekada samo da sve ne bude tako ulickano i utegnuto; i kada jednom stvarno ode, ostaće podatak da je vodio svoje brojne timove, od Burtona do Skarboroa, od Lidsa do Palasa, od Nots Kauntija do Midlzbroa – najviše će se, punih osam sezona, zadržati na Bramal Lejnu, ne predaleko od kuće u kojoj je odrastao – skoro 2.000 puta.

(Kada je Stiv Brus svojevremeno slavio hiljaditi meč kao menadžer, Vornok mu je poslao poruku "Tek si počeo!")

Nije to samo ni zbog njegove živopisne naravi, već zato što je – zbog stava, zbog znanja, zbog pogleda na svet, zbog Jorkšira, zbog svega što jeste, zbog detinjstva, sa ocem koji je radio u čeličani, sa majkom koja je bolovala od multiple skleroze – Nil Vornok uvek bio autsajder, i uvek morao da se dodatno potrudi da bi ga shvatili ozbiljno.

Sad, što se to nekada pretvaralo u svoju suprotnost, i što ga neki nazivaju klovnom, pa, i to treba znati nositi. Taman kao i anagramski nadimak.

Kolin je imao vatreno krštenje u utorak uveče na Ajbroksu, klubu koji mu je mnogo bliži srcu i političkim stavovima od Seltika.

Njegov Aberdin je poražen od Rendžersa 1:2, a vest je – to je uvek vest kada je u pitanju Kolin Venker – i da nije bilo nikakvih incidenata, i zapravo je toplo pozdravljen.

Samo je neko, jer to ide u rok službe, jer tako je kada ste poslednji fudbalski dinosaurus, koji fudbal obožava i koji mrzi sve ostalo, samo je neko verovatno povikao sa tribina:

"Opa, evo ga Kolin!"

Autor je urednik Nedeljnika i kolumnista Mozzart Sporta