PRELAZZI: Koliko košta romantika kada dobije krila?

Postoje dva pristupa, dve naoko nepomirljive škole mišljenja kada su u pitanju stvari, osobe, klubovi, nacije koje voliš i kojima, sviđalo ti se to ili ne, pripadaš i pripadaćeš do kraja života.

Da li je, hm, patriotski i moralno zataškavati sve ono što neko "tvoj" uradi samo zato što je "tvoj"? Da li je pošteno i lepo praviti se da je tvoj narod, tvoj voljeni tim, tvoj partner, savršen, i pričati o toj savršenosti bez ikakve zadrške, iako si svestan da niko nije savršen?

Ili je zapravo patriotizam videti i trun i balvan u svom oku; zar nije mnogo poštenije, mnogo ljudskije, glasno, javno kritikovati ono što voliš, ono bez čega ne možeš, ono što jesi?

Taj drugi pristup, usudili bismo se reći, mnogo više govori o iskrenoj ljubavi: ako si spreman da uvidiš greške koje pravi tvoj narod, tvoj klub, neko koga ceniš, ako nisi ničiji "svedok" nego misliš svojom glavom i vrtiš glavom kad nije dobra uprava, kada nije dobar prelazni rok, kada nisu dobri navijači, kada se ne donose dobre odluke...

Onda si, eto, pravi. Pravi patriota, pravi navijač ili pravi prijatelj. Jer mu želiš dobro, jer želiš da budete bolji.

Dobro, karte na sto, ovaj tekst nije o patriotizmu, pa nije čak ni o jednom klubu – ili jeste, ali to baš i nije običan klub, na nekoliko loših načina – već o jednom čoveku kojeg potpisnik redova jako ceni.

Koliko ga ceni? Njegova slika i dalje je na "home" ekranu ovog sve starijeg i sve sporijeg "ajfona"; a beše taj sopstvenik dotrajalog "ajfona" spreman i da uđe u dugove samo da bi, što se kaže "na licu mesta", video pretposlednju utakmicu Jirgena Klopa na klupi Liverpula.

(Za poslednju se već morala dati ova četvrtina zdrave jetre, pa je to otpalo kao opcija...)

(©Reuters)

Postoje dve reakcije, dakle, na vest o tome da je Jirgen Klop postao plaćeni ambasador brenda kojeg se mnogi iskreni fudbalski navijači doslovno groze; da će ubuduće uzimati novac da bi obezbeđivao ljudsko lice korporaciji koja smatra da se i fudbal i emocije mogu staviti u Eksel tabele.

Možete ostati Klopov svedok, dakako, sećati se šta vam on znači i svih onih divnih uspomena, bilo da navijate za Borusiju Dortmund ili Liverpul ili vam je samo bio drag način na koji su njegovi klubovi igrali fudbal, i pomirljivo reći da vam je mnogo milo zbog njega.

Proteklih nekoliko meseci Klop nije radio ama baš ništa, sem što se dobro zabavljao i nunao unučiće; sada će da nastavi istim tempom, a još će za to biti obilato plaćen. I na sve će moći na miru da čeka jedini posao koji, makar tako izgleda, stvarno želi: selektorsku poziciju u Nemačkoj.

A možete, baš zato što Klopa volite, baš zato što vam njegova slika stoji "izviše vitrine" ili na mobilnom telefonu, da budete razočarani, da ga smatrate licemerom, da postavite pitanje zašto se onaj koji se uvek zalagao za malog čoveka i izgovarao rečenice koje bismo, volimo da mislimo, izgovarali svi mi da imamo toliki megafon, zašto se onaj koji se izdavao za Robina Huda u svetu bogataša i zlikovaca, sada priklonio onome protiv čega se borio.

Ili, da sažmemo sva ta pitanja, koliko košta romantika kada dobije krila?

I pre nego što oni prilježni počnu da balave po tastaturama s mukom tipkajući rečenice poput "A šta vi ne biste uzeli pare je li", da kažemo da je Jirgen Klop, koji nije radio baš za kikiriki, vrlo često i vrlo glasno govorio da "nema tih para".

“On nije kao drugi”, nismo to mi izmislili, to je on sam pričao, čak i kada ga nisu pitali.

"Ja sam fudbalski romantik, ja sam tradicionalista kada je fudbal u pitanju" doslovan je citat šarmantnog i harizmatičnog Švabe, zbog čega bi bilo tužno i ružno prećutati njegov salto mortale, svega devet meseci nakon što je izgovorio onu drugu rečenicu koja će se ljubiteljima Premijer lige urezati u pamćenje: "Umoran sam, ne mogu više".

Ničeg romantičnog, ničeg tradicionalnog nema u konglomeratu koji je uz pomoć energetskog pića kao vrlo uspešnog brenda istačkao planetu novim i(li) otetim fudbalskim klubovima.

Ničeg revolucionarnog, ničeg plemenitog nema u tome da postane šef globalnog fudbala ili kako već glasi ta izmišljena titula, pa da nadgleda RB Lajpcig koji nije nikakav Lajpcig, i protiv kojeg su navijači jednog od Klopova tri draga kluba dizali glas na svakom ćošku.

Nije, reći će oni koji ga nikada nisu voleli, nije prvi put da je Jirgen Klop pojeo svoje reči. Ta zar nije optuživao druge da troše preko svake mere, a onda on uradio to isto? U njegovu odbranu, kada su ga suočili sa time, lakonski je odgovorio "Da li sam promenio mišljenje? Jesam. Ali bolje je da promeniš mišljenje nego da ga nikada nisi ni imao."

Nemoguće da je ova nova "promena mišljenja", koja će fudbalskom delu brenda Red Bull dati i prepoznatljivost i – makar se tome nadaju – dušu, samo zbog novca; ali šta god da je, neukusno je slušati ga kako sada, svega nekoliko meseci posle oproštaja od navijača koje je pozdravljao stisnutom pesnicom, govori o "strasti za igrom", u prvom obraćanju povodom nove uloge.

Sve to mnogo više pogađa "Žuti zid" od svih koje je Klop zaveo na Ostrvu, jer je RB Lajpcig, otvorenije nego bilo koji drugi projekat Austrijanaca, direktan prst u oko onom, oprostite opet na toj reči, "tradicionalnom" čime se Bundesliga, a posebno Borusija Dortmund, diči.

Komentari ispod postova na društvenim mrežama uglavnom ne govore mnogo, jer se pošten čovek time ne bavi, ali izliv uvređenosti i besa na Jirgenove reči bio je opiljiv čak i ako uopšte ne znate nemački jezik.

Dobro, možda će to tim povređenim navijačima – i onim Liverpulovima, da ih ne zaobiđemo – dobro doći da napokon zatvore poglavlje zvano Jirgen Klop i da prestanu da žive u nostalgiji i sećanjima; a svima ostalima da se okanu i poslednje naznake o tome da je neko ko vergla o "romantici" i "tradicionalnom" išta bolji od onih koji se ne gađaju teškim rečima, posebno ako ne stoje iza njih.

S druge strane, Klopova harizma ima toliku snagu da "ispegla" i ovo, pa da mu se sve zaboravi kroz mesec-dva... što je upravo razlog zašto su u bordu direktora Red Bula shvatili koliko je dobro da ga dovedu.

A oni, pardon mi, koji ga vole?

Mi ćemo se tešiti da smo makar pošteni prema njemu, mi ćemo ga kritikovati, kao što kritikujemo svoj voljeni klub, ljude koje ga vode, svoju zemlju, svoj narod, kad god to zasluže.

Mi ćemo se duriti i nazvati njegov potez nerezonskim, glupim i protivnim srcu i duši; baš zato što mu želimo sve dobro u životu, baš zato što nam je, takav kakav je, toliko značio, čak i ako je sve bila samo velika iluzija.

I da, hvala na pitanju, ta fotografija je i dalje na ekranu dotrajalog "ajfona".