Sećate li se, možda, kada se pre koju godinu nekome iz „prave“ Crvene zvezde omaklo pa je prozvao Crvenu zvezdu iz Malog Mokrog Luga? Ljutnuli su se ovi iz zvezdarskog predgrađa, imamo i mi ponos, rekli su, možda smo mali, ali nismo tu za potkusurivanje, ni da nas se koristi samo kada treba da se kaže da je neko nebitan.

Bili su u pravu, ali slično prolazi gomila drugih klubova – da ne spominjemo, Bože sakloni, Partizan iz Majura – i gotovo u svakoj zemlji, u svakom jeziku, postoji onaj jedan „Palilulac“ koji je sinonim za nižerazredni sastav za kojeg navijaju u dve ulice oko stadiona, ako i toliko.

U Engleskoj je to nesrećni Akrington Stenli.

Jeste, i ime im je takvo, pogledajte kako se zovu klubovi po Engleskoj, te neki junajtedi, te neki vonderersi, te roversi, sitiji i atletici, čak i to Taun ili Kaunti nešto znači, a jadni Akrington, ubogi Akrington, on je – Stenli. Zvuči kao da se neko šali, stvarno, i mogu oni da pričaju da klub sa takvim imenom postoji duže nego većina evropskih država, džabe je kad si Stenli...

Doduše, za ulazak u kolektivno nesvesno Ostrva nisu krivi sami, već je sve zakuvala jedna davna reklama. Tamo s kraja 80-ih, neko je britansko ministarstvo došlo na ideju da promoviše pijenje mleka kod dece, pa je napravljen spot koji i danas ima svoju stranicu na Vikipediji, a koji se zove "Accrington Stanley, who are they?".

U spotu, mladi navijač Liverpula priča kako je čuo da ako ne pije čašu mleka dnevno, nikada neće nastupiti za voljeni klub, nego će fudbal morati da igra za neki tamo Akringon Stenli. „Ko su ti Akrington Stenli?", pitao je on, a televizija je besomučno, godinama, vrtela ovu reklamu.

Tada je Akrington bio u sedmoj ili osmoj ligi, ni na čijem radaru, potpuno nevažan klub, ali gde bi drugi razvili osećaj niže vrednosti, u ovom malom gradu su sve prihvatili kao dobro zezanje i od tog „Ko je taj Akrington Stenli“ sagradili novi identitet.

Više se niko, već godinama, ne pita šta mu to dođe Akrington Stenli, mada i dalje ima onih koji će ih iskoristiti kao poštapalicu za propale igrače, propale karijere i ine fudbalske zabiti.

A opet, to mogu samo oni koji ne znaju ništa o Akringtonu i ne znaju mnogo o engleskom fudbalu, i koji nisu ni čuli za Džona Kolmana.

Šteta, jer bi baš valjalo čuti za Džona Kolmana i za to jedno „a može i ovako“, u svetu u kojem se trenerske karijere mere mesecima, a gazde drže konstantno prst na obaraču, i čim čuju zanovetanje s tribina, spremno ga pritisnu.

Sudar malog i nebitnog Stenlija i jednog velikog i uglednog (Lids) Junajteda u četvrtoj rundi FA kupa nije samo David protiv Golijata, nego dve suprotstavljene filozofije. Prva je ona o poštenju i zaslugama, druga o kapitalizmu i okrutnosti.

A o tome bi nešto mogao da zna Džon Kolman.

Pune 22 godine, sa tek kratkim i nevoljnim raskidom od nekih 18 meseci, Džon Kolman, bivši igrač nižerazrednih klubova kao što su Makslfild, Morkom ili Ešton Junajted, na čelu je Akrington Stenlija. Bio je tu i kada se notorna reklama još vrtela na ekranima, bio je tu i kada su bili u sedmom-osmom rangu takmičenja, uveo ih je u ono što se zove Fudbalska liga, pa ih je uveo, protivno svim očekivanjima, i u Ligu jedan.

Kolman sa igračima Akringtona 2018. godine (© Reuters)

Tamo je klub iz Lankašira već pune četiri sezone, gura se koliko može sa onima koji imaju velike stadione, veliku strast i mnogo navijača, igraju ove godine sa bivšim premijerligašima i osvajačima trofeja, poneko i evropskih čak, kao što su Ipsvič (Taun) Bolton (Vonderers), Derbi (Kaunti), Portsmut, Šefild (Venzdej, što je i dalje zvučnije od Stenli)...

Dve protekle Lige jedan završili su čak u gornjem delu tabele, koketirali i sa plej-ofom, no niko zaista nije pomislio da bi Akrington mogao do Čempionšipa; ove se zime bore za opstanak, no niko zaista nije pomislio da bi Akrington mogao da otpusti Džona Kolmana.

Dvadeset dve godine, od 1999, da, onda kada je ser Aleks Ferguson, uz kojeg će se Kolman pominjati kada se priča o dugovečnosti, komandovao da svi krenu u napad u Barseloni, i još nešto je bilo 1999. ali da se ne vraćamo na to; toliko drugo je Džon Kolman alfa i omega Stenlija. Otkako mu je bilo 38 pa sve do danas kada je zakoračio u sedmu deceniju.

Hiljadu i više mečeva na klupi samo jednog tima. Kakva je to odanost, vernost, ljubav, sa jedne i sa druge strane...

O, nije sve bilo kako bi trebalo, daleko od toga, Akrington je nekoliko puta bio na ivici gašenja – sada sami sebe nazivaju „Klub koji je odbio da umre“ – i da ne beše gazde Endija Holta, koji voli da se svađa na Tviteru, danas sigurno ne bi čekao veliki Lids, niti bi opet britanski mediji slali mlade novinare da pišu reportaže o klubu u kojem svako pravi svoj doručak i svako skuplja svoje štucne i kopačke. Ne ni samo zato što su stipse, nego zato što neguju osećaj zajedništva, nekog zaboravljenog viteštva...

Takvom Akringtonu će na stadiončić od jedva 5.400 duša – i u svlačionice koje je svojevremeno Fulam odbio da koristi, jer su bile toliko male i neuslovne – u goste doći Lids junajted, sa svojim novcem, svojom istorijom i svojim problemima, sa menadžerom Džesijem Maršom koji sigurno neće za 22 godine i dalje sedeti na Eland roudu.

Stenli nikada u istoriji nije prošao dalje od četvrte runde, Lids u svojoj povelikoj riznici ima trofej iz 1972, kada je tu bio Don Revi. I kad se moglo dogoditi da neki tamo Don Revi, ili neki tamo Džon Kolman, napuni makar jednu deceniju na klupi.

Sad se, sem toga, verovatno neće dogoditi ni neko „ubistvo džinova“. O tome, uostalom, govore i kvote i zdrav razum, to gde su Akrington Stenli i Lids junajted i na tabeli i u Engleskoj.

FA kup, 13.30: (9,00) Akrington (5,70) Lids (1,30)

Ali makar će se pročuti za klub koji je odbio da umre, za Džona Kolmana i njegove 22 godine na istom mestu, i makar više niko neće pitati „Ko je sad taj Stenli?“.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

PRELAZZI: Ko je taj Stenli?

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

Rukomet

Hokej na ledu

Bejzbol

Stoni tenis

Badminton

eFudbal

Najava mečeva