PRELAZZI: Kako Karlajl od Carlisle?

Vilijams, Renson, Pauer, Bejker, Bond, Kejton, Tjuart, Rivs, Kros, Hartford, Simpson.

Ovih 11 (prez)imena verovatno ništa ne znače prosečnom poznavaocu fudbala u Srbiji. Bez brige, ne znače toliko čak ni onim prosečnima u Engleskoj; tek kada bismo se obratili onim starijim – dosta starijim – navijačima koji će danas u Londonu, na stadionu Brentforda, proslavili treću titulu Mančester Sitija zaredom, možda bi se neki od njih setili i nasmešili.

Većina bi, naravno, ostala zbunjena, dobar deo njih ne dobacuje dalje od Giorgija Kinkladzea, Pola Dikova ili Šouna Goutera – i to je sasvim u redu – ali oni stariji... Eh, oni stariji.

Aham, rekao bi neki sredovečni gospodin koji kao klinac nije mogao da sanja da će se Mančester Siti naosvajati toliko pehara i biti u još jednom finalu Lige šampiona.

Aha, znam, kako ne bih znao, Ejsa Hartford je bio tu kada smo osvojili Liga kup, Ejsa Hartford je bio Škot i baš je znao lopte, nešto poput Kolina Bela, ma De Brujnea, eto tako, rekao sam to; a Tjuart! Deco, morate da vidite kakav je gol tada dao Tjuart, makazice da Haland i Hulijan Alvarez zajedno pozavide... Evo, sačuvano je na internetu...

Bio je to, prepoznao bi neko, sastav koji je umeo da istrči na teren u sezoni 1982. na 1983, ne toliko srećnoj za Siti. Da, to je upravo ona sezona u kojoj su ispali u poslednjem kolu zbog poraza od Lutona, pogotkom Radomira Antića. Podsetili smo na to koliko juče...

Možda i zato što je već sve krenulo loše za nekadašnjeg osvajača Kupa pobednika kupova, svega dvojica-trojica igrača i danas nešto znače muškarcima u izvesnim godinama koji su svesni koliko je dobar Etihad, ali koje žigne nešto kada im pomenete Mejn Roud.

Čak ni oni verovatno ne bi mogli da se prisete ko je ovaj na kraju.

Simpson, hm...

Dobro, prošlo je 40 godina okruglo, bilo je raznih igrača, ko će to popamtiti, posebno sad kada je Siti na vrhuncu i što bismo se vraćali na nekog tamo nepoznatog...

Eh, a nije nevažno i nije nepoznat: dok danas Siti u zapadnom Londonu bude igrao od 17.30 na malenom Komjuniti stadionu – obe ekipe imaju šta da proslave – nekih desetak kilometara odatle Vembli će se prazniti, a Simpson, taj isti Simpson, biće na sedmom nebu ili u suzama.

Možda je to samo fusnota u priči koliko se stvari u fudbalu menjaju, možda niko od onih koji su zaslepljeni magičnim efektima Premijer lige neće ni pomisliti na finale plej-ofa Lige dva, ali za Pola Simpsona i ponekog od onih mudrih staraca koje bismo pitali za reminiscenciju, ovaj će dan biti poseban.

Pol Simpson, Simo, kako ga zovu, postao je u sezoni 1982/83. jedan od najmlađih igrača u (dotadašnjoj, a nije ni ona za baciti) istoriji Mančester Sitija. Kad je debitovao na utakmici protiv Koventri Sitija, imao je svega 16 godina i 68 dana; biće mu to prva vatra, a na fudbalski teren izlaziće tokom igračke karijere još ravno 807 puta.

Nije Simpson uspeo da zaseni Hartforda ili Tjuarta, nije postao legenda Mančester Sitija, ali pamte ga i u Derbi Kauntiju i u Vulverhemptonu, pamti ga i Engleska, jer je bio selektor mlade reprezentacije koja se popela na krov sveta, zamenivši Srbiju na tronu; ali njegov današnji zadatak mnogo je manje spektakularan, i mnogo intimniji i važniji za njega.

Simo je rođen u Karlajlu – kako Karlajl od Carlisle, pitaće neka engleska Dara Bubamara – u Kambriji, ruralnoj grofoviji na samom severu Engleske. Kambrija je zelena i prelepa, posebno ako volite jezera i doline, ali nema mnogo toga da ponudi ako niste turista; ili ako baš niste ludi za Karlajl Junajtedom, najvećim klubom u celom okrugu.

Pol Simpson jeste lud za Karlajl Junajtedom. Toliko da je tu završio karijeru, toliko da se nekoliko puta vraćao na klupu, toliko da ni on nije uspeo da zadrži emocije kada je njegov klub, osnovan pre 120 godina, u polufinalu plej-ofa izbacio Bredford Siti i zakazao duel na Vembliju.

Trener Pol Simpson (© Reuters)

Umesto viđenog finala Bredford – Salford, koje bi privuklo veliki broj gledalaca (prvi klub zbog tradicije, drugi zbog vlasničke strukture i veza sa Mančester junajtedom), i koje bi bilo četvrtoligaški ekvivalent okršaju Seltiksa i Lejkersa što će pokvariti jedan debeli dečak sa basketa, na Vembliju će se sresti Karlajl Junajted i Stokport Kaunti, u pokušaju da se domognu Lige jedan.

Za Stokport će to biti dobra mera, oni su nekoliko sezona proveli u današnjem Čempionšipu i ništa više od toga, ali Karlajl...

Karlajl je klub u kojem je trenersku karijeru počeo izvesni Bil Šenkli (kad je došao, pričao je, oni nisu imali ni svlačionice ni toalete, i samo je trava valjala u čitavom klubu); Karlajl je sedamdesetih godina prošlog veka, sa jednim plavokosim dečakom na tribinama, imao meteorski uspeh, kada je od samog dna engleskog fudbalskog stubišta stigao do Prve divizije.

To će upravo veliki Šenkli nazvati, pazimo sada, „najvećim poduhvatom u istoriji fudbalske igre“.

Plesali su samo jedno leto, možda, ali su ostavili dubok trag za sobom: totalni autsajderi su u prvih nekoliko kola zabeležili pobede nad Čelsijem, Totenhemom i Midlzbroom i u septembru 1974. godine bili na samom vrhu lige. Negde gde je danas, eto, Mančester Siti.

Karlajl je ispao i nikad se nije vratio u Prvu diviziju i njene docnije iteracije poput Premijer lige, i snašla ih je sudbina koja bi se mogla nazvati totalnim klišeom da iza tog klišea nisu hiljade ljudi što vole svaki klub što zapadne u nedaće.

Bili su, tako to ide kada imate stotinu godina, i u petoj ligi, i na rubu gašenja, sa samo jednom konstantom, sa samo jednim refrenom: kad god je bilo loše, kad god je bilo strašno, u klub se vraćao Simo, Pol Simpson, nekada velika nada Mančester Sitija, da im pomogne ili makar da bude tu da ih teši.

Mnogo je vode proteklo rekom Peteril otkako je Simo debitovao za Mančester Siti sa Hartfordom i Tjuartom, mnogo i otkako je Bil Šenkli hvalio Karlajl Junajted; snovi su sada prilagođeni situaciji, i snovi su da se danas, na Vembliju, deset kilometara od finala Premijer lige i špalira za neke druge mlade igrače Mančester Sitija, savlada Stokport, pa da Kambrija opet dobije makar trećeligaša.

U timu Simpsonovog rivala Dejva Čelinora, inače, igraju dva bivša fudbalera Karlajla, Pedi Maden i Džek Streton, a Ben Barkli je na pozajmici u Karlajlu, i nema pravo nastupa; zato ima Kristijan Denis, koji je dao maltene sve golove za Junajted ove sezone.

Biće, kažu, u Londonu najmanje 15.000 ljudi koji će stići sa bukolskog severa Engleske, i makar još toliko neutralaca koji će zbog Pola Simpsona, Šenklija i onog starog Mančester Sitija navijati za Karlajl. Plus još mnogo, mnogo onih što će se pitati kako, stvarno, Karlajl od Carlisle.