PRELAZZI: Kada te ostavi ona koju voliš

Ima ona najbolja od svih ljubavnih pesama – pa još bolja kada je recituje Pera Kralj – a baš jednostavna, jer govori o tome da, jbg, kad te ostavi ona koju voliš, onda bude samo jedno ništa i tako kisneš i kisneš.

A Kris Vajlder je baš kisnuo.

Ponosni Jorkširac, tvorac čuda o kojem su pre samo nekoliko godina svi pričali, voleo je Šefild Junajted, svoj klub iz dečačkog sna, i Šefild je voleo njega.

Bila je to storija koja bi mogla da vas raspilavi, čak i ukoliko moderni fudbal posmatrate iz vizure ozlojeđenog cinika: jedan skoro pa neugledni, a svakako najširim masama nepoznati fudbalski menadžer, sa timom za koji navija odmalena, nekako stiže u Premijer ligu.

Ekipa je, u najmanju ruku, sumnjivog, u najveću ruku kvaliteta Čempionšipa, svi im predviđaju da će biti gori od rahmetli Derbi Kauntija, ali onda sastav kojem odbranu čine Boldok, Igan, Stivens i O'Konel bude u igri za Evropu do pred sam kraj, i završi na 9. mestu Premijer lige.

Može li bolje? To je da narod Jorkšira, koji je u isto vreme i nadobudan i (u očima ostatka Engleske) ljuta, seljačka provincija, uzme lepo mere Krisa Vajldera – ne mora mnogo mermera da se potroši, nije čovek baš dvometraš – i izlije ga, za života, da dočekuje sve buduće generacije ispred Bramal Lejna.

Nije se do kraja znalo ni koja je bila Vajlderova taktika, kao iz one reklame koja kaže da izgleda čudno, ali deluje. Norvud, Mekgoldrik, Mekburni, legena kluba Bili Šarp, svi su oni dali doprinos crveno-belima.

Vajlder je bio ono što je danas Roberto de Zerbi: gotivili su ga i mediji i pristalice rivalskih klubova i menadžeri Fantazi zimova; i nije uopšte bilo preterano reći da je – makar samo u jednom trenutku – bio najbolji fudbalski stručnjak u Engleskoj.

(©Reuters)

U neko drugo doba, ono od pre Hrista, pardon pre Ruperta Mardoka, taj bi poduhvat bio dovoljan i da se Krisu Vajlderu dodeli doživotni ugovor, da bude tu dok god poželi, a bogme, ako izvoljeva, i da njegovi potomci nasleđuju mesto šefa struke Šefild Junajteda.

Ali ovo nije to doba, a Šefild Junajted boluje od makar dve iste boljke kao i većina ostalih klubova, ne samo u Premijer ligi: previše ambicioznih gazdi koji u isto vreme žele i da zarade i da neguju svoj imidž, i previše zaboravnih navijača.

Nakon što je naredne sezone, sa istim onakvim timom pa još malo gorim, i sa nekoliko teških promašaja na transfer-pijaci, Šefild odmah zaređao s porazima, vlasnik kluba Abdulah bin Mosad bin Abdul Aziz Al Saud, pripadnik saudijske kraljevske loze i predsednik nekoliko manje ili više uspešnih klubova istačkanih širom sveta, ušao je u vrlo otvoren obračun sa svojim menadžerom.

Da smo nešto okrutniji i neslaniji, našalili bismo se da je Kris Vajlder dobro i prošao: nije namamljen u nekakav konzulat niti iseckan na komade, samo mu je svilen gajtan isporučen vrlo javno – princ Abdulah je u nekoliko intervjua svu krivicu prebacio na "čoveka koji je mislio da je Rijan Bruster kalibar za špica u Premijer ligi", pa ga nakon toga optužio i da je ucenjivao klub – i ovaj je, posramljen i slomljenog srca, morao da napusti Bramal Lejn.

U ritmu stihova Brane Petrovića, prokleta da si šefildska ulico Rige od Fere.

Bio je to, činilo se, kraj ne samo ljubavi, nego i sudbinske povezanosti jednog kluba i jednog čoveka nepopravljivo zaljubljenog u njega. Vajlder je izgubio svoju muzu i svoju želju za životom, imao je nekoliko različitih epizoda, prvo i Midlzbrou, onda u Votfordu, i ne zna se koja je bila bezveznija od koje – "Prvo osetiš jedno ništa", kao da ste stvarno ženu koju volite zamenili simpatičnom, no opasnom curom što menja udvarače kao najlon-čarape – kisnući tako po Čempionšipu, čekajući poziv koji nikada neće doći.

(©Reuters)

U međuvremenu, Šefild junajted je nastavio da probija granice (ne)mogućeg: probali su sa Slavišom Jokanovićem i nije išlo, a onda ih je preuzeo Pol Hekingbotom i doveo do plej-ofa, da bi u narednoj sezoni, kada se to još manje očekivalo, i ovaj Jorkširac napravio čudesnu stvar.

Šefild je sa timom koji možda ne pripada ni gornjem domu Čempionšipa uspeo da bude drugi u najtežoj drugoligaškoj konkurenciji na planeti.

I kako se saudijski princ zahvalio Hekingbotomu? Nije mu doveo nijedno značajno pojačanje, dozvolio je da najbolji igrači odu bez obeštećenja, i Junajted je morao lopatom, pardon sabljom na tenk.

Kako se, dakle, ta avantura završila? Sa 1:3 kod kuće protiv Bornmuta i sa 0:5 u gostima protiv Barnlija, nakon čega su navijači – rekosmo već da je to drugi i površniji faktor – tražili njegovu glavu. I ona im je promptno isporučena: Pol Hekingbotom postao je prvi menadžer koji je otpušten ove sezone.

A sve to dovodi nas do Brane Petrovića, pardon Krisa Vajldera.

Znamo šta bude kada te ostavi ona koju voliš, ali šta se dogodi kada te ostavi ona koju voliš, a onda te pozove i kaže ti da bi da probate ponovo?

Vajlder, i nema to nikakve veze s tim što je tvrdoglavi Jorkširac, uradio je ono što bi, valjda, svaki zaljubljeni tetreb od nas učinio.

Javio se već na prvu poruku, pokušavao da se pravi da je kul iako mu je srce sve vreme treptalo, i klimao glavom dok je slušao priče o tome da će ovog puta biti drugačije.

Oprostili su jedno drugom, i sad kao treba da krenu dalje, u nove avanture, jer se sve promenilo.

(©Reuters)

Samo što nije. Sve ono što je tištilo nekada i previše borbenog Krisa Vajldera i dalje je prisutno na Bramal Lejnu: i to što gazda ne zna šta bi sa klubom – malo bi da ga proda, malo i ne bi, malo bi da budu uspešni, ali ne bi da se otvori ne bi li se to i desilo – i to što navijači misle da su sigurno bolji i važniji od polovine drugih klubova, samo što su primorani da gledaju igrače mršavog kvaliteta.

Šefild je klub koji se u napadu i dalje uzda u Olija Mekburnija i Kamerona Arčera, kojem konce u sredini vuče Oliver Norvud, prosto osuđen na povratak u Čempionšip i, ovog puta, garantovano nešto duže bivstvovanje u nižem rangu.

Ljubav za ljubav, a Premijer liga za pare, nije li uvek tako bilo, nije li Kris Vajlder to i na svojoj jorkširskoj koži osetio?

Sem ako ovaj sudbinski odnos – a neki bi opet rekli: jeftini saudijski populizam, sa dovođenjem čoveka kojem su onoliko pevale tribine – ne izrodi opet neko čudo?

Vredi li, dakle, da pitamo Branu Petrovića i Peru Kralja, imaju li pesnici odgovor ako nemaju fudbalski znalci, lako je kada te ostavi ona koju voliš, ali što neko ne napiše šta bude kada ti pijana pošalje poruku u dva ujutru?

PREMIJER LIGA – 15. KOLO

Utorak

Vulverhempton - Barnli (1:0)

/Hvan 41/

Luton - Arsenal 3:4 (1:2)

/Ošo 25, Adebajo 49, Barkli 57 - Martineli 20, Žezus 45, Haverc 60, Rajs 90+7/

Sreda

20.30: (1,95) Brajton (3,50) Brentford (3,90)

20.30: (2,30) Kristal Palas (3,35) Bornmut (3,15)

20.30: (2,05) Fulam (3,50) Notingem Forest (4,00)

20.30: (12,0) Šefild Junajted (7,25) Liverpul (1,20)

21.15: (4,60) Aston Vila (3,80) Mančester Siti (1,75)

21.15: (2,95) Mančester Junajted (3,50) Čelsi (2,50)

Četvrtak

20.30: (3,15) Everton (3,45) Njukasl (2,40)

21.15: (1,80) Totenhem (3,90) Vest Hem (4,70)

***Kvote su podložne promenama