PRELAZZI: I zbog njega je Lids (bio) veliki

Naravno da su se svi raznežili i pustili kapljicu-pet firnajza od sreće. Nostalgija je ovih dana pojačana na maksimum: svi su se sećali O'Lirijevih momaka, nešto stariji su pronašli onaj gol Tonija Jeboe i bogoradili kako fudbal nekad ume da bude jednostavan, samo kad hoće.                      

Delile su se fotografije klinca koji plače na mračnoj utakmici protiv Boltona; pa one porodice – ako nije bila montaža? – koja obećava da će se Lids Junajted vratiti, i to i zajednički čine tričavih 16 godina kasnije.

Bilo je i nabrajanja: Bojer, Vudgejt, Rio Ferdinand, Eirik Bake, Lukas Radebe, Hari Kjuel, Dajer, Mark Viduka, Džimi Flojd. I Alan Smit, još jedan klinac koji plače, paradiraju ga po terenu, on kroz jecaje govori da će uvek biti Lidsov, navijači grcaju s njim i u suzama ga mole samo da ne ode u Junajted. Alan Smit obećava da nikad neće otići u Junajted; Alan Smit nekoliko dana kasnije ide u Junajted.

Sve to je, pa čak i ono onlajn-maltretiranje Markusa Rašforda jer se drznuo da čestita Lidsu povratak (to nije baš dobro selo navijačima Mančester Junajteda; eto kako se brzo zaboravi sav “dobročinluk”), pa čak i otrovni tvit Lijama Galagera (kako je Lids u Premijer ligi veća vest od proslave titule Liverpula) bio podsetnik koliko je Lids, zapravo, veliki klub, ako je iko i sumnjao.

Ali ne čini ga velikim samo gol Tonija Jeboe, ni izdaja Alana Smita, ni svi oni pretorijanci koji su stizali novcem što gazda Piter Rizdejl nije imao, pa makar ti igrači bili među najnadarenijima koja je Engleska na prelazu dva veka imala. Ne čini ga velikim, mada mu dodaje ihaj-haj, ni samo Marselo Bijelsa, pa ni Džek Čarlton, koji će otići neposredno pre nego što svane. Pred zoru se mrzne, tako kažu...

I ovovremenski Lids, ne onaj Čarltonov, Lorimerov, Bremnerov, posedovao je, mada ga se o ovom julskom Danu bezbednosti retko ko setio, igrača koji mu je bio veran do koštane srži, do poslednjeg atoma snage. A to je važno taman koliko i sve ono što smo već nabrojali...

Familija (©Reuters)

Ijan Hart i Gari Keli bili su kao tadašnji Endi Robertson i Trent Aleksander-Arnold, s tom razlikom što su obojica bili Irci... i što je Gari bio Ijanu – rođeni ujak. Zajedno su nastupali, između ostalog, i na Svetskom prvenstvu 2002, verovatno prvi, mora biti i jedini put, da su ujak i sestrić igrali u istom timu na Mundijalu.

Ijan je delovao levo, imao je mekanu nogu – neki bi rekli da je sav bio previše mekan – i sjajne slobodnjake; ali pričajmo malo, na dan kada će na praznom Eland roudu (dobro, imali su žurku ispred stadiona prošle nedelje) biti obeleženo osvajanje drugoligaške krune i prekid patnje duge deceniju i po, pričajmo o ovom drugom, njihovom talismanu.

Kada su osvojili poslednju titulu u poslednjoj sezoni Prve divizije, pre nego što će ona postati jedno sasvim drugo takmičenje, on je bio tu, klinac koji će odigrati dve utakmice. Kada su ispali od Rendžersa u prvoj sezoni Lige šampiona, probijao se u prvi tim. Kada je Hauard Vilikinson davao sve od sebe da njegov klub ispadne, mladi Gari Keli se već etablirao na mestu desnog beka.

Kada su došli Džordž Grejem, pa njegov šegrt i naslednik Dejvid O'Liri, kada je Lids postao izazivač i stigao do polufinala Kupa UEFA i polufinala Lige šampiona, Gari Keli je bio tu, i čak ni Dani Mils nije uspevao na duže staze da ga makne iz startne postave.

Kada je krenuo sunovrat, kada je počelo da se prodaje sve što je vredelo, Gari Keli je rekao da neće da ide; kada su akcije kluba toliko devalvirale, a ambicije se svodile na puki opstanak, on je izvlačio, valjda iz tih zelenih irskih vena, novu snagu da napoji ceo Jorkšir.

Kada su ispali u drugu ligu, kada su svi napustili brod, on je ostao da svira violine, salutira posadi i pakuje nejač u čamce za spasavanje.

Njihov novi Čarlton. Njihov Maldini, Toti, Toni Adams ili Rajan Gigs, s kojim je onoliko godina vodio bitke uz aut-liniju.

Šenaest punih sezona proveo je Gari Keli u sastavu Lidsa i bio bi, samo da su mu oni koji su vodili klub uzvratili makar promil odanosti, bio bi tu čak i kada su skliznuli u treći rang takmičenja; no krenuli su da ga olajavaju, da probranim novinarima puštaju buve o tome kako je Gari Keli namah postao pohlepan i tražio nenormalne novce preduzeću koje je već dovedeno do prosjačkog štapa.

Epilog je mogao biti samo jedan: ako ga jedini klub koji je voleo nije više hteo, Irac više nije mogao da se igra fudbala. Otišao je u penziju sa 32 godine.

Kao što mu je Lids bio više od kluba, tako mu je fudbal bio više od posla: i radost, i snaga, i eskapizam, i način da se izbori sa svim onim lošim stvarima koje ne pitaju koliko novca imaš i koliko si uspešan i poznat. Godine 1998, baš onda kad su svi počeli da pričaju o tom ludom Lidsu i kada se, na svim geografskim širinama, pa tako i na Balkanu, pojavio novi naraštaj njihovih pristalica – taman da zameni ljubitelje Dona Revija u poodmaklim godinama – Gariju je od kancera preminula sestra.

Svaki korak i centaršut, svaka pobeda i svaki aplauz s tribina od tada će biti za nju, baš kao i humanitarna organizacija koju će pokrenuti i u koju će se slivati, i dok bude profesionalac i docnije, dobar deo njegove plate.

Gari Keli je na koncu odigrao više od pet stotina utakmica za svoj Lids Junajted – iz njegove generacije daleko su iza Dejvid Bati, pokojni Gari Spid ili Najdžel Martin, koji će otplesati labudovu pesmu na gol-liniji – i nikada nije izgledao kao da mu je teško što je tu.

Gari Keli (©Reuters)

Uz sve što ga je mučilo van terena, na njemu i oko njega bio je nešto poput leprikona sa rodnog Smaragdnog ostrva, vazda spreman na sitne smicalice: jednom je “izveo” korner sa loptom na naduvavanje koja se odnekud tu stvorila, često je, za inat homofobima ili iz čiste obesti, direktno u usta ljubio saigrače koji bi postigli gol (krnuo bi im i malo jezika, šta fali), a sa sudijama se toliko šalio da vrlo često nisu imali srca da mu daju dobrano zasluženi crveni karton.

Nije tek reda radi, niti tek da bi se iznervirala ona dvojica komentatora ispod tekstova, pomenut Liverpulov bekovski par: nešto slično tome što je godinama radio Gari Keli u Lidsu, za atmosferu u svlačionici šampiona Engleske čini Endi Robertson. Naizgled povučeni tipovi zapravo su oni koji vicevima i forama drže na okupu sve te različite ličnosti. A i po stilu igre Irac podseća na Škota: obojica mogu da trče do prekosutra, što ne znači da su im strane asistencije, dodavanja i dupli pasovi. I obojica izgledaju kao da su svesni da je mogućnost da igraš fudbal, pa još za velike pare, zapravo neviđeni blagoslov...

Nije da je na kraju, kad je podvukao crtu, imao bogznakako opipljivih uspeha: taj njegov Lids po svemu upada u onu kategoriju “al' zamalo”, što je samo, s godinama koje su otkidale laticu po laticu sa žuto-bele jorkširske ruže, doprinelo njihovoj auri. Gari Keli bio je u timu Premijer lige 1999/2000, ima nekoliko polufinala i dva učešća na Mundijalima (na prvom mu je selektor bio baš Džek Čarlton), ali ima i nešto mnogo važnije: nepodeljeno poštovanje svakoga ko je zavoleo Lids Junajted, čak i ako ga nije prvobitno zavoleo zbog njega.

Keli je, naravno, oduševljen Marselom Bijelsom i mora da makar jedan deo njega veruje da bi i danas mogao da obuče beli dres i pogine za “Ludaka” – kad je već mogao da gine za mnogo manje znalce od Argentinca! – i biće tu već od septembra, oktobra, kada već na Eland roud bude moglo da se uđe.

Ni to ne radi kao drugi: kažu da za skoro svaku utakmicu koju Lids igra kod kuće Keli organizuje pravi konvoj iz svoje Drogede, na istočnoj obali Irske, gde se vratio da uživa u penziji, sa suprugom i troje dece.

Samo, nijednom nije iskoristio otvorenu pozivnicu da uđe u svečanu ložu, odeljak “legende”, i zauzme mesto pored nekoga, bilo koga, ko je Lidsu dao tek tračak onoga što je dao Gari Keli; umesto toga, on je tamo gde bi bio i da je klub i dalje u trećoj ligi: prvo na pivu, potom na tribini, odakle se najglasnije začuje ono “Marching on together...”

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

ČEMPIONŠIP - 46. KOLO

Sreda

20.30: (2,35) Birmingem (3,35) Derbi (3,05)

20.30: (1,45) Brentford (4,40) Barnsli (7,25)

20.30: (2,75) Bristol Siti (3,35) Preston (2,55)

20.30: (1,37) Kardif (5,10) Hal (7,75)

20.30: (1,70) Lids (3,70) Čarlton (5,10)

20.30: (1,80) Luton (3,80) Blekburn (4,60)

20.30: (2,45) Milvol (3,30) Hadersfild (2,95)

20.30: (2,20) Notingem (3,35) Stouk (3,35)

20.30: (3,80) Reding (3,45) Svonsi (2,00)

20.30: (2,60) Šefild Junajted (3,20) Midlzbro (2,80)

20.30: (1,25) Vest Bromvič (6,50) KPR (10,0)

20.30: (2,70) Vigan (3,30) Fulam (2,60)

*** kvote su podložne promenama